Србадија

78

Св. 4.

Не може никог да нађе, који би јој се смидовао, и посредовао. Глађеновић ју чува као Аргус, само да не дође у додир са лаћманом. Господар Макса види већ да са лаћманом не може ништа бити, па Глађеновићу иовлаћује. Ђока стоји за сваки случај у резерви. Нов шегрт служи му за оруђе, те мора на све по заповести да пази. Господар Макса ч>али Глаћеновмћа за лећи, особиго пред Милевом, а за ручком радо се упушта с њим у разговор. Бадава г Бока је вредан човек. Већ га и госпоћа Фема не гледи „презрително". ФрајлаМилева санајвећом резигнацијом одговарамуна пигања, без подсмешљивости, да зна да је то очина воља, да 'Боку леио предусрета. 'Бока опет кад види да му Фрајла лепо одговара, онда се тек баца на „разглаголсгвија," и баш се види да има говорнички таленаг. 'Бока никад сретнији, а Фрајла никад несретнија. За Милеву су досга горки дани настунили. Мати је теши, храбри, да је она на свом месту девојка, да ако и не буде лаћман, може опет „партију" начинити. Све то не може Милеву да утеши, она би с лаћманом и у ватру и у воду. Сад се тек госпоћа Фема вајка, што је лаћмана у кућу пушћала. XI. Пукне глас по вароши, да сс гарнизон мења. И доиста тако је и било. Долази друга регимента, а досадашња, лаћманова, одлази у Верону. Тај је глас многе поразио, ал највећма лаћмана и Милеву. До две недеље биће та нова регимента ту, а дојакошња ће одлази ги како ова дође. Све се узмутило по вароши, није шала, толика нознанства, пријатељске свезе и нежне љубави прекидају се. Шта ће сад лаћман и Милева. Сад се опет лаћман каје, што је госиодара Максу гако „абфертиговао." Како ће се с Милевом састати? хоће ли је узети и када? Ужасан положај за лаћмана. Ил мора свући униФорму, па да је узме, ил да је остави, трећег пута нема. Још неколико дана па се мора решити. Прави свакојаке планове. Једаред му падне на памет да се свуче, други пјт опет да измашира; сваки сат друге мисли. Саветује се са камератима, они не осећају његову бољу, смеше се, па му се чуде како може на гако лудумисао доћи, да се свуче. Сам не зна шта да чини. Једаред би се свукао, другипут опет не би ни но што. Особито један мукамарат саветује, да о досадашњој љ^бави начини тестаменат и ову наследнику остави. Лаћман се једнако бори. Пролази Милевиним сокаком, не сме унутра, гледи на прозор, Милева промоли главу, баци поглед, па се са сузним очима повуче натраг, и плаче и јеца у соби, да баш лаћман чуги може. И лаћману се стиште срце, оде кући, легне на диван, па се премеће, уздише. Пише јој писмо, где и како да се састану, ал није могуће, цела кућагоснодар Максе на њу пази. Дани пролазе приближује се „аузмарш." Лаћман се мора на лево ил на десно решити. Премишља о ирошлим пријагним данима, које је са Милевом у друштву провео, хил.аду пута му се пред очима јавља њезин дивни створ, њене милостиве очи, њена оданост. ЈЗгрчи му се срце. Дај лека срцу. Лек је противна мисао. Падне му на памет мисао, да нде у Италију, у отаџбину Таса и Петрарке, Ромеа и Ђулијете,

да и онде има дивни створова и милосгивих очију. Две силне противне мисли. Метне на кангар једну и другу мисао, прошлост и будућност, и — талијанска будућност одржи превагу. Лепотице талијанске, које још није ни видио, одржаше превагу над Милевом, тако исто, као што је код Глаћеновића одржала Милева над Саликом. Ил ваљда је мањкање кауције тој иреваги нрипомогло? никако ; где је права, темељита, и племенита љубав, ту не прави границе кауција и униФорма. Дакле Милева је тако исто као и Салика жргвована. А она сирота још нишга не зна о тој ужасној осуди! Још чека, нада се. Сутра ће се већ измаширати. Официри нраве последње посете. Лаћман Предић не може одолети, а да не оде у Максину кућу, да се препоручи, захвали, да каже „збогом остај!« Оде на ризико у кућу господара Максе, баш пред ручак. Сви су код куће, у соби. „Опростите ми господар Максо, ја сам вас увредио; опростите ми и ви драга госио, — ја сам у вашој кући лепе дане провео, ал надам се, ако ме срећа иослужи, да ћу се натраг повратити, и моју задану реч одржати." Господар Макса га озбиљно погледи. пС ким имам част господине?" пТа немојте се у мојој невољи шалити, са вашим лаћманом Предићем." Ја сам нознавао негда „драгог лаћмана Емила" ал ви нисте тај." „Опростите господар Максо!" „Праштам н примам вас пријатељски, изволте код нас на ручак остаги, бар последњи пут." „Недај боже да је иоследњи иут, ја држим, да ћемо се ма како било састати, па да навек заједно будемо." „Да бог да, изволте сести." Лаћман једнако просипа своје бомбасге Фразе, које се више господара Максе не хватају. Почну ручати. Ту је и Милева и Глађеновић. Лаћман у својој забуни тако се са Милевом разговара, канда је сад првипут у кући дошао. Нема више искреног погледа; а Милева, од стида зарумењена, не зна шта да одговара. Само Глаћеновић изгледа као победитељ, триумФатор. Глади бркове па све стреља на лаћмана. „Дакле господин лај гнант ви ћете су гра да измаширате?" „На служби." „Ал тек ћете ваљда кад год Нови Сад посетити?" „О на сваки начин, ја ћу гледати, да се преместим у ову регименту, која нас замењује." „А иде л' го гако, и граје л' дуго ?" „Надам се не ће ни годину дана трајати." „Ми сви желимо, а и донде остајете код нас незаборављени." „Драго ми је." Све саме нразне речи. Тако се провео ручак. Госнодар Макса једва чека да буде крај томе дану. После ручка цело носле подне бавио се код Фрајла Милеве, ал и мати је гу била. Обећавао све то исто, на што се једаредМилеви заклињао, да ју осгавити не ће. Милева плаче. Мати моли лаћмана да Милеву ноштеди, јер ће се разболеги. Лаћман послуша, опег своје обећање обнови, и опрости се најпре од њих, на оде у собу господара Максе, и од њега се онрости, и на свему се захвали.

Господар Макса му благодари, и обећа да ће са нородицом у јутру онде бити, куда ће промаширати, да му каже последње .,збогом!" То је Макса из етикеције и резона дужан, а нарочито да свег не испигује: игга то може бити, да господар Макса није лаћмана отпратио, који је у његовој кући био и куван и печен. Лаћман је дакле опет обрицао да ће Милеву узети. Он се још не држи за издајицу, ал да му је погледаги у Милевино срце, шта је тамо написано. Господар Макса је већ у три сахата пред зору са породицом на ногама. Красно мајско јутро. Регимента је већ скупљена и принравна за марш. Пријатељи и пријагељице рукују се и љубе се. Лаћман Предић пређе Максинима и од свију се опрости и рукЈЈе, а господар Максу местоМилеве пољуби. Милева је имала толико душевне снаге, да се за овај мах од суза уздржала. Све је већ у реду, започне се марш, лаћман Предић још последњи пут Максинима салутира сабљом, и мало час па се не виде, тек се још банда чује, док најносле и ово престане. Тако несгане регименге, а с њом и лаћмана Нредића. (Пр одужиће се).

МОВАИК. Дар пријатељу моме, а песнику нашем ЛАЗИ КОСТИЋУ. Камен и камен; Немају иравог меета, ии реда. Ал' брижиом руком И елатком муком Ја ћу их тако сложит', Иоложит': Да буду вредни твога иогледа! * * * Угл ађен камен тек видиш садаЈ Ал' чекај тада Г Мртав ће камен Иукнут' у лламен! А слика^она, Која се сада твом оку скрила Ј»иће ти мила . . . I. Суза. Уважи, душо драга, Лзубавну сузу моју. Нек падне као роса На цветну душу твоју. Не презри сузу ову: Јер тебе суза жали . . . Ах! грешан свак' је, р&но, Са сузом кој' се шали! II. Моје сунце.Од кад те иознах, дико, Ја лепи' познах дана! Мило ми душа стрепи Сећањем уздрхтана . . . И данас ти си сунце Што светли моје дане! Умрећу, ако зађе Па другом коме гране . . . III. Девојко, девојко! Чедну ти песму иошљем К'о што ти срце жели; Ти песму радо читаш Али те не веселн . . . Ти љубав своју нријеш, А љубав моју штујеш: Па тајно сузе лнјеш Кад песму моју чујеш . . .