Србадија

Св. 5.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

113

у Шпанији па до Агласа у Африци, од аралског језера у Азији па до индијског Оцеана. Па и у горским долинама сицилијским разлегале су се стотине година ватрене песме пош говача пророка Мухамеда. Истина, да је арапски језик коју провинцију и изгубио, Шпанију и Сицилију за наувек, па и Цејлон и острва индијског Архипела несу му више подложни, али при свем том арапски се језик непрестано још и данас шири и то по [

светског језика, данас више питање неје, него је свуда припозната и доказана ствар, да су они векови, кад је грчки језик свезивао земље на средиземном мору и упућивао на заједнички душевни рад, када су Хомер и СоФоклес били читани и разумеванн од стубова херкулових (Гибралтара) па до Гангеса, када је најплеменитија душевна елобода владала, какве историја познаје — да је та перијода

Галији и Шнанији па и у самој северној АФрици, и доцније, када је Рим овладао целим светом стекао је за запад Јевропе вашност неопходно нужног језика за образовање, коју је грчки језик имао за исток. Када се је доцније римска држава распала, латински је већ одавно кријомице постао црквеним језиком, и као таки, ево је већ скоро две хиљаде година, како влада срцем поштовача Маријних, исто онако неограничено и својевољно,

Микл Анђело Буонароти.

унутарној Африци, где се с трговачким караванима и Иеламом из године у годину даље помиче. Александар велики прибавио је својим освајањем грчком језику већи простор, него што га имаде арапски језик. У опште грчки језик као светски језик био је прегеча арапском, и кад изоставимо балканско полуострво, арапски је језик у географском смислу управо ишао стопама грчког језика; због тога можемо изоставити обележавање земљипгга, где је грчки као језик културни пословао. Али што се тиче делатности овог V

историјска, када је грчки језик на влади био, рајски врт досадањег човештва. Перијода душевног залеђивања западног људства почиње онда, када су Римљани и с њима латински језик добили власт над светом. Као што се је доцније арапски, што је мало пре напоменуто, скоро тако се је и језик Лацијума брзо раширио по Италији. Изузев неколико доњо-италијских градова на обали морској, што су грчки остали, сва остала Италија била је за време владе Аугустове са свим поримљена. Исто тако брзо потиснуо је латински језик и урођене народне језике 110

као год што је владао као језик научењачки над људима у праву, дипломацији, медицини и у опште у науци. Доцније морао је латински језик, кад су постајали романски језици, велики део своје светске власти уступити народним језицима, који су се гек будити почели. Једно за другим доцније нојављују се као светски језици: језик португалски, шпански, Францески, и на послетку, кад је ових хегемонија престала, инглески, и то сеје догодило у истом реду, кад је ком од дотичних народа испало за руком веће или мање комплексе земаља