Србадија

Једаред се господар Макса на само разговара са госпођом Фемом. „Шта си се тако снуждила морцолану мој, вал.да тек теби није жао за лаКманом." „Шао ми је детета, сад су је изнели на глас, а подигла се била, шга ћемо сад? а г Ништа, ми ћемо опет награшке, па ако све жице попуцају, шта Фали Ђоки?" „Не ће она за ТЈоку ни по што?" „И ти порцолану ниси у почетку за мене хтела, па си се опет приволела, па шта ти сад фзли? „Друга су оно времена била, сад ее све више изискује нег' онда; да дође бар какав мали „беамгер" ил трговац, ил имућнији касацин, арендатор, да девојка може као год и код оца живити. »Тешко је на то чекати, видиш какав је свет, на варање склоњен.може опет насести, други пут, трећи пут, па онда бог зна хоће ли добити и као што је Ђока." „Она је сирота тек у толико насела, што је лаћман оно обрицао, што није могао испунити, а иначе био је учтив, и ту нема за Милеву замерке." „Но, но, порцулану мој, све је тако, ал знаш опег, кад и невино кога извичу, и то је белај." „Ни онда не би морала спасти баш на Ђоку." ' шта мислиш да је г Бока мачији кашаљ, 'Бока је вредан момак, субјект, да му пара нема, тај да огиде у Пешту Лоштајнеру, па за по године да га видиш шта зна, зачудила би се порцолану мој." »Па нек иде куд му драго." „Јест, ал кад једаред оде, гај се не враћа лако натраг. Па узми само и сада, он води читаву Официну, ти живиш као милос/гива госпоја, а ја као милостиви гос.подин, и Милева као права Фрајла, а Ђока нам преко евоје руке новац додаје. Но знаш шга, порцолану мој, укроти мало гордост твоје кћери, па ако за по године каква јача партија не дође, а она нека буде онда 'Бокина." „Та пгга мислиш човече тако брзо, га није девојка оматорила, а лепа је, то јој бар нико не може одрећи, па за што да још не чека?" „Хајд'малко нека баш и чека, ал то сам ти хтео казати, да јој из далека кажеш, да не буде опора према г Боки, јер покрај г Боке је осигурана. Шта ту лаћман? оно је лепо с тим људма у друшгву биги, одмах те за мало отменијег држе, ииј, једи с њима, ал само не у тешњу свезу, јер може човек накаљати. Ето, само што сам му казао „драги Емиле", па ме је удрушгву нзобличио, а овамо колнко сам му пута узајмио на Фарбл новаца, не ћу ништ' да ти говорим, има шго сам му дао па је и пропало, без писмена, па у чегир ока био сам и п пер ту« с њиме, мани се. Њима је уливено, да нису осталим грађанима равни, имају од горе заповест, да се с нама не барабаре, да сеустручавају. То нек остане међу нама, немој даље разносити. Кад се којиод њих искрено к нама приближује, и који види, да смо сви по богу и закону браћа, па ти је љубезан — а оно га у његовом јату гоне. Не сме Фалити Не један је страдао због тога. — Оно се треФИ да која девојка буде сретна, има ОФИцир кауцију па је узме, но то је „треФ." Исповедимо истину, и ми смо тако мислили, ал нисмо трефили, па сад опет гшк на ново. „Па шта ћеш с тим да рекнеш?" „То, да г Боку не исиустиш, и да Милеву на ниже повучеш. Трефи л' се какав бољи, добро, ал ако не — онда ТЈока нек не Фалн. Хајд' сад мисли колико хоћеш; идем у каФану." Господар Макса оде, а госпођа Фема остаде, и о ствари размишља. Господар Макса био је иначе строг чо-

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и

век, ал ирема женском сполу попустљив. Он би могао Милеву мало већма н у корду узети, ал је гледао као зеницу у оку, и кад хоће што строжије да произведе, а он то преко госпође Феме чини. Но тешко је Милеву натраг у стари колосек довући. Док није лаћмана познала, имала је истина мало неспретно понашање, ал ипак мило, кад чашу разбије, збуни се, канда је бог зна шта скривила; кад је момак види, спусти трепавице и у земљу гледи, иа на свако питање образ јој запламти. Проста, леиа, дивна девојка. Одкад је лаћмана иознала, сад не видиш просту девојку, но елегантну даму, лепо лице набавило некакав мнлитарно-аристократски израз, ход господствен, тоалег елегантан. Само јој лице мало ноказује навелико лстраданије," лице бледо, чарне очи потамниле, ал све то велику душевну снагупоказује, борбу, у којој се љубав и нада скрасила. Мнлева се научила на милитаран сталеж. Можеш се ти, Ђоко Глађеновићу, ма колико циврати, можеш 0ити бог зна какав субјект, можеш бог зна какве Фракове са жутим дугметима носити, можеш се Фризирати какохоћеш, алМилевино срце задобити не ћеш. Туче те униФорма. Да си имао униФорму као лаћман, кад си у кућу господара Максе сгупио, могло би шго и бити, ал овако ништа. Фрајла Милева и у говору има са свим милитарне манире. Говори лепо немачки, истнна онај милитарски јаг^оп меша много Францеских речи, као „Љтоз", „Ме1е", „зиреЛе", ал и то сачињава елеганцију. Фрајла Милева кад види пролазеће на сокаку ОФИцире, зна пресудити, који има најлепши ход, држање, коме униФорма најлепше стоји. Налази се по гДекоји и међу официрима, особиго међу капетанима, који су нодебљи и мало трбушати, одмах како види таквога, каже ил помисли „{гоШзЊаЛ«. И у највећој жалости, то јој биу нечему утеха, када је видела каквог Феш ОФИцира, који би нешто па Предића наличио, одмах би рекла „Фешер ОФицир." Тако Милеви пролазе дани у жалости, у прошлим споменима; све, све, ал нема праве утехе, задовољства. Премда је Фрајла Милева насела, ииак сви се врзу њеним сокаком, сви гавалери, штуцери, ОФИцири гледају на њен прозор. И то је нека утеха. Но Глађеновић како спази ге пашажере, а он пред врата наФризиран пуши цигару, па дим до 110 сокака раздува да их растера, као комарце с оманом. Када је видио, да му господар Макса повлађује, а он се окуражи, те држи, да је дошло време, да можеи писмом љубав изјаснити. Три дана је студирао како ће писмо да напише. Нема лаћмана супарника, он држи, да је и у њеном срцу таква иста шупљнна, као у његовом после Салике. Мисли се каквим ће језиком, закључи немачки писа ги, јер зна да је Фрајла са ОФИцири најрадије немачки говорила, шта внше познати су му и гдекоји њени изрази. Напише писмо, и баци јој кроз прозор у собу, и то пред вече код отворених шалузија, ил као шго Ђока каже „шалона." Фрајла нађе писмо и чита: „Ап <Ие ГгаПп МНеуа уоп ЗуНокозхса, тас1ато8е1 т Неизаи." „1л1>е РгаПп. 2и егб(;то1 т 1сћ 81 ^зеп ћоћ, 1 ћоћ 81 кегп кор1,ип<1 тат ћегг ћо(; ит 81 дек1орЛ. I ћоћ 81 вег §егп 1Ље ГгаПп, 1 \уаз (1аб 81 8о1(1о4еп кет ћот, оћег 1ег 1а11пап1: 18(; Гаг(:, (:ег кот1; гп(; тег гигик. Тег Уо(;ег \уаз а (1аз 1 з1 кегп ћор 1 р*ш зићјек!;, \\ г оп в! ћаи - а(;, \тегп 1ећеп -та капаппуо^ећ 8а^епз а1пта1 јо, ип<1 аПез 1з 1ег1л§, 1сћ киззе 31 ипс1 к>1п т1(;

Св. 5.

теп 1ш ћаШ^еп Сга1з1е. Кјз 11 ћапс1. буока Сг1а(1епо \ г 1с8 8ићјес(; 111 егз(;е оћс!п 1 >е1 Негп ЗуПокозПб. А(Пе." Када је Фрајла Милева писмо прочитала, и од невоље се насмејала, а дамуизјави како код ње стојисгвар, одговори му у овом писму, које му је по шегрту послала. „Неггп Сг1ас1епо \'1с8 8иђјек1. 1лећег РгеипЈ! „81е к>1е(;еп гшг ап 1ћге Меи§ип§, (1апке 8сћбп, (1аз 1з(; сћагтап! уоп Љпеп. Ађег те1п Иегг 181; §ап2 ^ећгосћеп, 1сћ капп т1сћ 1111 Мотеп1;е ап К1етап<1еп апвсћПеззеп, аћег СгоЛ лу1г(1 аисћ Шг тете 2икипГ(; зог^еп, ип(1 тетет Неггеп Кићез(;е(;(е ^бппеп, 81е аћег Нећег Сгјоко, \уег<1еп 81е з1сћ гиГпе(1епз(:е11еп, \уепп 1сћ Нтеп (1аШг пиг ба§'е, — Сапк.Б.8." Када је Ђока го писмо прочигао, дошао је сав ј забуну. Он је то писмо ио свом типару тумачио, и држао је да је то прави „липсприф" од Фрајле Милеве. Прочито га десет дваест пута, један смисао. Не ће она бадава писати „Пећег Ргеипс!" „ПеБег бјоко", то је прави „липсприв", љубав је ту. Ђокаоде „волу",састанесе сасубјектима, и прочита им иисмо. Један тумачи овако, а други онако. Ал сваки каже да нешто мора бити у ствари. Ђока да сутрадан разгласити по целој вароши, да је добио од Фрајла Милеве „липсприф". Казао је шегргу, да свуда где год бријв о гоме приповеда. И њему је писмо прочитао, и овај је све веровао. Шегрт је свима кунтовима то исприпо ведао, клео се, да је сам својим очима то иисмо чигао и да је Фрајла у субјекта заљубљена. То се распроетрло као муња. Ђока је дао нреко шегрта и то разгласнти, да ће скоро и сваговн биги, како би супарнике у конкуренцији одбно. Једаред се свечано обуче и кад је знао да је господар Макса у соби сам, а он уђе и запроси Мнлеву. Господар му Макса није казао ни хоће ни не ће, него га опоменуо, да своје послове извршује, па ће његововладање стваррешити. Полу је посла с тим свршено. То је и дало повода, што је Ђока већ и венчање разгласио. У Новом Саду био је један лаћман, лајтнанг Предраг, који је са лаћманом Нредићем кадет био. Предић у Верони продчи шематизмус и наиђе на Предрага, да је у истој регимзнти, која је његову у Новом Саду заменула. Пише му писмо, разјасни му сво његово познанство са Милевом, и пошље по њему Фрајла Милеви писмен поздрав. Лајтнант Предраг видео је њу више пута, и једаред је нагао за њом баш кад је из гробља ишла, но није могао стићи, ал је чуо и шегајући се видио је кроз прозор, да је лепа интересантна Фрајла. Не зна како ће лично поздрав однети. Тражи прилику да се са госпадарем Максом где год у каФани састане. Нађе прилнку. Чуо је и то, да је господар Макса пријатељ ОФИцирски, и да је Предић у његовој кући добро примљен био. Познао се са господарем Максом, и то одмах с бока па у ребра, каже му, како је добио писмо од камарага Предића, где поздравља целу обигељ Максину, и гу наравно и Фрајла Милеву. Господар Макса му се захвали, и запнта шта лаћманПреднћради. Лаћман му само го одговори, да му је писао, да лнчно поздрав целој нородици изјави, и моли за дозволење. Господар Макса се на кратко нредомнсли, па дозволи. Дође кућн, н каже све госпођи Феми Госпођа Фема ннје противна да лаћман