Србадија

Св. 5.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

99

поздрав донесе, само је Макси казала, да га не треба у кући тако баш пршштомити као лаћмана Предића. ФрајлаМилеви је гај глас наравно поволан био. Бадава господар Макса је имао ту слабост, ил да кажемо врлину, да се волео са ОФицирима мешати. У овом случају не може му човек баш ни замериги. Господар Макса овако мисли. Кад је већ једаред првог официра у кућу пустио, не ће му ни други наудити, особито Милева је већ са свим „проницателна« девојка, на ваљда се тек не ће ДЈбље упуштати. С друге стране пак господар Мекса држи, да новог лаћмана баш и за то свега ради треба кадкад у кућу пуштати, да не мисле, кућа се од првог лаћмана поплашила, но да стојн она као и пре. Ал се опет покрај свег тога господар Макса сам себи заверио, да се не ће тако интимно понашати са другим, као са првим лаћманом, но мало политичније. Сутрадан дође лаћман Предраг на подворење. Буде лепо примљен. Изручи и особено поздрав Фрајла Милевн. Фрајла Милевн се блнсгају очи од радости. Господин лаћман замоли да може и други пут доћи. Са неком стегну гом егикецијом прима се. ,1аћман се препоручи и оде. Опег дође други и трећи пут. Види го Глађеновић, и да пукне од једа, ти ће му лаћмани живот појести. Господар Макса зове на ручак лаћмана, ал да не буде самцат оФицир, позове још два његова камарата, лајгнанга Херца, и лајтнанта барона Шгернбергера. Ф ала богу већ и барони долазе у Максину кућу. Кад су њих више, онда један другог контролује. Тако дшсли господар Макса. Првн састанак на ручку шарманган. Фрајла је Мнлева све очарала. Публика је већ лаћмана Преднћа заборавила, сад је говор о трима лаћманима. Благо нашем Макси! Фрајла се Мнлева зна лепо понашати, па и госпођа Фема такођер, особнто од кад су једног лаћмана њих тројица заменула. Тек бадава, није шала, толнки оФицири, па још међу њима барон. Сви гроје Фале Фрајла Милеву и целу обитељ. Кућа господара Максе опет долази у моду. Исгина, офццнри не делазе тако честосваки дан као Предић, него ређе и понајвише у друштву. Ту је Глађеновић, тај кућевнн иншпектор. Фрајла Милева тон не мења; истина лепо их дочекује ал озбиљно, и друга разговора нема са Предрагом само о Предићу, пита га какав је био као кадет. Њој се једнако но глави врзе Предић, нити га јој може ко из срца ишчупати. Предраг ФалиПредића, ал и го дода, да је већ кадетои био као лептир. Као лептир? То се чнни онако лак израз. Неком и неком долази као комплименат, ал тако несретној девојци, као што је Милева, казаги, да је онај кога је она обожавала лептир, то је нож у срце. Кад Предраг то рече, Милева се убезекну, а лице јој боју мења. „Дакле велите г. лаћман да је Предић био лептир, а да шта је сада, шта мислите, је ли још лептир?" чА да, да је лептир." „То не би рекла, ја њега са свим с друге

стране познајем, да је он у срцу свом нотпуно сталан." „То се Фрајлице врло варате. Предић је истина мој искрен камарат, паметан човек и карактер, ал у љубави-није сталан." „Опростите, то не могу веровати." „Хоћете ли Фрајлице да вам доказ покажем, ал после кад вам покажем и докажем, онда мени да верујеге и у другнм стварима што вам рекнем, пристајете ли на го?« „Пристајем." Сад Предраг извуче из џепа нортФељ, отвори и извади једно писмо Предићево и преда га Фрајла Милеви. пИзвол' те читати," Милева узме писмо, гледи најпре адрес, внди Предићеву руку, отвори, Предићева рука. Чига: „Уегопа, Каззегпе: ВсЈо^па. ^геЂег ВгиЛег ! Кад сам из Новог Сада измаширао, најпре ми је врло тешко било, 1сћ угаг Ап?ап§-8 већг ^гашч® 1 , ке1П 8раз ?о е111 ћоМев \Уезеп лтје техпе МПе^а ги. уегНегеп; ал мало по мало, опет сам дошао на моје старо. Векапп!;всћаДеп ћаћ' 1сћ је1г{ — Мавза. МеЈпе На180п ггпI Дег Кот(ез5е Соп . . .а тасћ!; ћ1ег 1'игоге. Да видиш то чедо, дваесг и две године млада удовица, лепа као богиња, ^епи^ а^еза^, е1пе сгапр1еие ћаНеп18сће 8сћсепће1(:, иш! ге,1сћ. Надам се да ћу је за супругу добитн. \Уаз тас1)(; мајстор Макса, само лепо око њега, ег 181; »•иЈег Кег1, пиг 8сћте1сћ1е зетег ЕПеЊеП. Поздравн Милеву и све, немој је оставити саму, а!з Катагас!, зе1 те1п Масћ&^ег." Мнлеви је писмо из руке пало," доста јој је; као громом ударена укочено гледи. Предраг дигне писмо и метне га натраг у портФеЉ и тешн Милеву. ,, Фрајлице, утешите се, има још племенитих душа на свету, ја како сам вас први пут видио, остали сте ми на срцу, у мени ћете наћи искрена пријатеља; верујте ми осећање ми диктира, и опростите ми, што вам искрено казати морам, да сам у вас заљубљен.« „Извините ме мало господине, морам се повући у моју собу, имам нужна посла." „0, молим." Милева оде у своју собу, а лаћман опет У ДРУ Г У ДО те собе, једна у другу води, отворене су; у другој је опет лаћман Херц госпођу Фему забављао. Овај пар није био барон Штернбергер у визити. Предраг кад је дао писмо Милеви да чита, нијега госпођаФема из друге собе приметила. Иначе се Предраг пред Херцом не би имао устручавати, јер су њих двоје унапред поделили улоге међу собом. Предраг ће дворити Милеви, а Херц госпођи Феми. Херцу се допада разговорносг и гостољубље госпође Феме, каже да је „шармантна" госпа, па је обожава. Јаћман Херц је љубазан човек, баш прави „херц." Деветнаест годинабио је „кајзеркадет." Јак, подебео човек, кратка и дебела врата. УниФорма му није лепо стојала, био је округао беЗ савитка; цела Фигура као ваљак приличила би више за каквог имућног, доброћудног „пурђера"; иначе јебио здрав. Био је храбар, имао је и сребрну колајну, ал није био најбољи „екзерцирмајстор." Због тога је добијао омање укоре, или опомене, ал тога није вређало; пред присним камаратима рекао би шаљиво, да он није за „танцмајстора" рођен. Било му је четрдесет и две године, и млађи је у две године од госпође Феме, јер је она четрдесег и четири. Херца су не само камарати, него и виши ОФИцнри волели. Вио је добар „квартирмајстор" ил боље рећи „квартирмахер." При промени гарнизона, где није било касарне, знао је за сваког

I удесан квартир наћн. За време каквог „маневра", у логору, он је пазио на „менаже", и ако се виши и највипш официри, ђенерали, имали на какав доручак састати, у том је сам Херц својеручно мајсторисао. У том је био знаменит импровизатор и његов облигаган талијански папрнкаш, пошкропљен вином, био је прави ремек. Сви су га Фалили, и сами ђенерали. Ада су га прости војници и унгерОФИцирн обожавали, нема сумње. И госпођа га је Фема обожавала. Није ни.чудо, и он све Фали што госпођа Фема зготови. А госпођа га Фема опет Фали пред господар Максом, каже, да није ни најмање поносит, па кућеван, на услужан. Научио је и госпођу Фему талијански паприкаш кувати, и господар Макси се јако допада и паприкаш и лаћман Херц. Да је био л пер ту" с господар Максом — по себи се разуме. Херц баш да је и видио писмо, које је Предраг Милеви дао да чита, не би му замерио. Но пред бароном Шгернбергером Предраг већ не би то учинио, јер овај би му јако замерио, што је свог камарата тако открио, и ствар бц могла имати озбиљних носледица. XIII. Кад је Милева после нрочитаног писма у своју собу ушла, наслонила се на кревет, на је горко плакала. Горак је то плач, тешки уздисаји. Знамените су те сузе у њеном животу, сузе, с којима прва љубав ишчезава. Она је искрено љубила, из свег срца, ал њена љубав нема више места у болесној шкољци лаћманова срца. Сутрадан, и још неколико дана, кане још по гдекоја суза, као год после велике грмљавине кад се облак излио, па но гдекојн пут муња севне. Мало по мало остаће празнина у Милевином срцу са трагом ране од прве љубави. .1аћман је Предић ностао Милеви неверан. Сумње о томе нема. Сама је својим очима читала писмо, рукопис му познаје, ох, та како га не би познавала. Не само невера, ту је и увреда, велика увреда. Он је нудн, лаћману Предрагу, износн је на вашар као какву робу, да је другом на врат обеси. То је много, ту увреду Милева увиђа и осећа. Проклела је оно магновење, кад је први пут лаћмана Предића видила; с проклетињом одлети и прва љубав, и преселн се у вечити али жалостан спомен Милеве. Милева је огорчена, Предић је њену љубав продао. Нашао се и купац. И купца и продавцаједнако мрзи. Од како је Предић измаширао, Милева је била жалоена, није се радо парадно облачила, него скромно, и косу је скромније носила. Лице јој потамнило, али опег је зрак наде држао, да њу драги не ће оставити, да ће се кад тад к њој новрагити. Та бар задата реч, толике лаћманове заклетве нису ваљда у лудо полагане, а да њу сироту несретном учине. У нади је преварена. Кад су ова три ОФицира у кућу ступила, од то доба Милева се све скромније носила, да избегне и саму сенку, као да би хгела да се коме год од њих допадне. Сви се чудили шгоно је, као што Глађеновић вели „неглиже« ишла. Милева од једаред са собом рачун начини. Поче се што може легппе носити. Понашање готово кокетно. Лице се смеши, ма да се у угловима очију у две боре опажа као у гробу закопана прва љубав. Лаћман се Предраг једнако умиљава, но узалуд. Милеву је увредило што се лаћман усудио то писмо њој показати. Милева је већ са свим практична девојка, и лаћман се љуто