Србадија

100

Св. 5.

преварио, ако је мислио на тај начин кћер бербера мајстор Максе срцу присвојити. Милева кокетује, ад с лаћманом се Предрагом само титра. Лаћман Штернбергер се такођер с Милевом радо забавља. Милева му се јако допада. Велика, крупна, плава људина, риђе косе, велике, плаве очи, прави син северне Немачке, озбиљан, швалереск. Са свом справом немачког гритера" двори Милеви. Крајности се састају. Ои плав, крупан, она црне зејтинасте боје, танка, лака као газела, кан'да је у Андалузији рођена. Барон лаћман зна њену историју, и како би било у малој вароши да то не зуји, кад је н сам Глађеновић томе припомогао. Барон то њој никад ни нз далека не спомиње, шта више кад би чуо, да ко старе љубавне тевтере премеће на штету какве женске, он таквог лакомисленог усекне и презире га. Жустрој нарави Милевиној одговара озбиљност лаћманова; но та његова озбиљност пуна је учешћа према Милеви. Милева се мало научила на барона, о Предрага онако као што Глађеновић наже „политично" отправл.а. Предраг се једи, ал муку загушује, и показује се весео. И господар Макси боље се допада барон, него ли Предраг. Вели да је Предраг у нарави једнак с Предићем, па није ни рад да се с њиме баш дубље упушта. Воле и Херца него ли њега, јер Херц има са свим пургерске обичаје. Кад господар Макса из каФане кући хити, увек каже, идем кући чека ме барон и Херц, а Предрага и не спомиње. Всћ се приметити може, да се барон и Милева радо гледају. Шупљина Милевиног срца почиње се испуњавати. Згодном приликом фино и из далека достави то Предраг господар Макси до знања. Господар Макса то не верује. Ни сама госпођа Фема не може то да нримеги. Но та ствар у очима Глађеновнћа ис може остати тајна. И Глађеновић из далека достави господар Макси до знања, да неки ђаво постоји између Фрајла Милеве и барона. Господар Макса иочне сад о ствари дубље промишљавати. Метну ће Милеву на пробу. Да на знање Милеви преко госпођеФеме да је време њеној удадби. Од Предића нема ништа, оФшдир је не може узети, нема кауције, а за што да излазн на глас, нека пође за Глађеновића, Ђока је Фајн, чести г момак, и отвориће му ОФицину, паштаће јој Фалити. На ту се поруку Милева горко насмеши и уздане, каже матери, да од тога не ће ништа бити, пре би уДунав скочила, него што би за Глађеновића ношла, ал до гога не ће доћи. Сад јс Милева већ слободнија. Кадато чу господар Макса, разљути се и да јој рећи, да мора за Глаћеновића поћи. Кад се Милева тако огима, сад баш отац оће Глађеновића, да не би с бароном још горе прошла, него што је с Предићем. Милева се опет отима, ал ту ствар саопшти и барону. Барон држи, да Милева није за бкрберског субјекта, открије јој са свим своју љубав, и каже да је он готов и са шивотом својим њу обезбедити, само ако се она њему поверава. Милева одговори, да је она готова сњим и у ватру и у воду. План је гогов. Милева иште од оца рок од шест недеља за промишљење. Отац пристаје. Глађеновић за све то зна. Од радости из коже да изађе. Сам труби по целој вароши: Ђока Глађеновић узима Милеву Свилокосића и отвара за себе „екстра" ОФицину.

Сваки дан се свечано облачи. Без рукавица никуд на поље. Ђока и барона брије. Пре му је приповедао о Предићу, како је са Милевом прошао; сад опет говори, како је већ свршена ствар, да ће за два месеца узеги Фрајла Милеву за жену. Барон му каже на крагко, да се мане тог разговора. Глађеновић је нашао и девера за Фрајла Милеву, једног неожењеног још доста младог хирурга, који је такођер био субјект. Већ је умолио дра Поливку за старог свата, што ће и господар Макси иовољно бити, а за кума ће господар Макса по свој прилици апогекара узети. У сватове ће бити позвани сви варошки и околни доктори и субјекти, од ОФИцира ни једаи. Венчаће попа Благојевић, башонај исти, који је негда Предићу наздрављао; нека буде иронија судбе. Тако је Глађеновић већ забележио све који ће биги позвани. Прави нов зелен Фрак са жутим дугметима. Пре венчања на три дана једнако ће се Фризирати. Дође барону Штернбергеру, налог да је премештен у другу регименгу, у Мајланд. После неколико дана барон отнутује у Милано. Пре него што ће отпутовати, посети кућу господара Максе, да се опрости од свију. Најире се састане са Милевом, прошапута с њом неколико речи, и нредајој једно повеће запечаћено писмо. — После се опрости са свима. Сад тек радосги за Глађеновића. Господар Макса баш је накан да Милеву за Глађеновића даде. Опет пита Милеву. Она ће се вели кад рок дође већ изјаснити. Међу тим је Милева добре воље, весела, с Глађеновићем разговара, шали се с њим; 'Бока опет пун задовољства, сваки дан у јутру шаље јој лен букет, а Милева прима. Кад дође рок, а Милева изјави да је готова за Глађеновића поћи. Господар Макса ако и није баш претерано радостан, а оно не брани нек пође, и закључи, да се о томе с госпођом Фемом договори. Глађсновић прави Милеви „визнту" и клекне, нољуби је у руку и захваљује се што за њега полази. Иде да се заФали и господар Макси и госпођи Феми. Већ се договарају кад ће битл прстенисање, већ и дан за то определе. Долазе Мнлеви другарице. Милева се с њима мајсторски понаша. У очи прстена изиште се послом к једној другарици, и на вече ће кућн доћн. Глађеновић се већ данас умива, чисти се за сутрашњи дан. .1ице му је већ светло, исиолитирато. Пред вече дође једна баба и донесе глас, да Милева остаје на конаку код другарице, сутра ће рано кући доћи. Има много носла са другарицом. Кад сутрадан чекају Милеву, ње нема. Пошл.у по њу к другарици, ова каже да је ни видила ннје, да није код ње ни била. Сви се упрепасте. Глађеновић не верује, нде сам онамо да се увери. Окамени се кад чује да је нема. Сад почиу код куће њене ствари преметати. Већином Фале. У једној фијоци нађу нисманце, где им јавл.а, да је не траже, ни живу ни мртву, да јој учине ту последњу љубав да је не срамоте, иначе им жели добро здравл,е. Сад сви у нлач. Маги чуиа косе од јада. Глађеновић најпре скаче од муке, па онда падне у несвесг ГосподарМакса је од свију најјачег духа. Госпођа <1>ема се држи за сгол, тресе се, нашћеу неевест, госнодар Макса отвара прозор, онд(! је увек Флаша са левендулом, пошкроии госпу, држи јој под иос сирће, и она I дођен себи.

Проба то исто и на Глаћеновићу, не иде, ништ' не осећа, ту је зло. Господар Макса не изгуби присуствије духа, него дозове шегрта и отвори Ђоки жилу, пусти му крв. Ђока дође к секи, као иза сна пробуђен прогунђа: др.Поливка стари сват, сви субјекти морају доћи. ТЈока са свим оздрави, господар Макса је све то по свом нагону учинио, и још данас ће отићи дру Поливки, да Му јави, каку је сретну, изванредну „куру" на ТЈоки учинио. Др. Поливка Фали поступак, каже, боље није могло бити, само препоручује да Ђока сваки дан црног јаког вина пије, да изгубљене силе накнади. Кад су сви к себн дошли, господар Макса хода горе доле по соби, па размишља шта се го с Милевом збило, и шта му ваља чинити. Рекао би да није чист посао. Дође др. Поливка да види шта је с Глађеновићем, да ли се строго држи његове „ординације« са црним вином. Види све је У реду. Господар Макса га зове у ексгра собу, понуди га тим истим црним вином, и поче му приповедати његову несрећу. Др.Поливка му гек шапне да све зна, и да Милева није себи живог одузела, него да је за бароном отишла. Баронов му је „Фуришица" приповедао, како јој је при бегању на руку ишао. иДакле моја Милева одбегла?" пЈест драги колега, ал она у добре руке пришла." иСад да је курентирам, ал је срамота." „То немојте чинити, њишт вам не поможе." „А шта да радим?" „Ништа, она ће једаред сама доћи наснак." мСамо немојте ником ништа о томе говорити." п Не бојће се.« Дође н Херц. И он је нешто начуо, и теши све, нек се ништ' не брину, све ће добро бити. Херц је „интим брудер« са господар Максом. Макса му тајну повери, и Херц му каже, да је то већ јавна тајна. Опет Господар Макса премишља Пита доктора и Херца, је л' барон имућан. Кажу му да је богат , син је једног министра у једној мањој немачкој држави, па им је онде мала армада, и послао је отац сина у велику аустро-немачку армаду. Има месечан „цулаг" 500 Фор. — Господар Макса главом маше. Треба знати, да су били доктор Херц и госиодар Макса са свим интнмни. Кажс им, да нико ништа о том не говори. ЛаћманХерц иде у другу собу, да учини визигу госпођи Феми. Херц је теиш. Госпођа Фема прави жалосно нреподобно лице као у св. Вилендерина. И она је девојком хтела бегати, но на срећу благовремено осујетише план, иначе да се то није догодило, данас не бн била госпођа Максиница. И Херцу пође за руком да је утеши. Госпођа Фема по плану стратегичнога лаћмана Херца разгласиће, да је Милева отишла код њене тетке некуд далеко, и да се не ће вратити, тамо ће се и удати. И доктор и лаћман обречу, да ће писати у Милано његовим пријатељима, да се распитају како Милева жнви. Бог зна где је већ Милева. Милева, кад је оно писмо од барона добила, и кад га је отворила, нашла је у њему триста Форината за пут, са читавом „маршрутом" куд и како треба до Милана путовати. Отишла је преобучена на пароброд н узела је кабину, ннкоме се ннје показивала. Тако је после ишла дал,е. У главним ме-