Србадија

Св, 6.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

133

Двадесет ножева засјаше се у рукама хајдучким .... Гавази се поваљаше у крви. Иво беше слободан. Један младиК протури се до Иве, расече

му замке од конопаца, па му даде у руке нош и малу пушку. Иво познаде своју вереницу заборави на онасност, па је пригиште на груди, али му се она оге и викну: „нанред!" VI. Србину догорча живот са тешке муке, ма се опет поузда на вођа свога. Али се нађе

човек, који хгеде да упропастн народ, који га позва на побуну, а не беше спреман за очајнички и крвав рат. .... ХаџиПродан измаче на реч срнског во!)а .... али његова мисао о слободи раз-

драши душмана, само га изазва да јој убнје и искру свести о бољем животу . . . . о другом господару, ван падише! . . . . .... Тек сад наста клање, мучење и черечење бољих и бољих људи. Душман хтеде да повади раји зубе, па да се уједа не боји.... Да не би вођа у ког се Србин иоузда, млога и млога би мајка нроплакала, али он стогинама живот спасе ....

Његова реч беше залога за мир клетом Сулејману, али ју он чешће погази. Вођ се мораде поклонити сили, ал' у срцу му беше само једна жеља, једна мега и мисао: „слобода." —

— — Од свега што Србину заостаде, беше гдекоји скривенн манастир, што му иослуши да се Богу помоли, те да у тихој молитви нађе ојађеној души лека; укренљеи вером и иадом у Бога, да Ке се он једном и на њих смиловати. — Између грдннх клисура, што стоје од векова,као да пазе на ово место, као да га скривају да га душман не скврни, леши мала

>.

ив

оа сз Н

и оз СО зз

4 <*> <2