Србадија
Св, 6.
СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.
133
Двадесет ножева засјаше се у рукама хајдучким .... Гавази се поваљаше у крви. Иво беше слободан. Један младиК протури се до Иве, расече
му замке од конопаца, па му даде у руке нош и малу пушку. Иво познаде своју вереницу заборави на онасност, па је пригиште на груди, али му се она оге и викну: „нанред!" VI. Србину догорча живот са тешке муке, ма се опет поузда на вођа свога. Али се нађе
човек, који хгеде да упропастн народ, који га позва на побуну, а не беше спреман за очајнички и крвав рат. .... ХаџиПродан измаче на реч срнског во!)а .... али његова мисао о слободи раз-
драши душмана, само га изазва да јој убнје и искру свести о бољем животу . . . . о другом господару, ван падише! . . . . .... Тек сад наста клање, мучење и черечење бољих и бољих људи. Душман хтеде да повади раји зубе, па да се уједа не боји.... Да не би вођа у ког се Србин иоузда, млога и млога би мајка нроплакала, али он стогинама живот спасе ....
Његова реч беше залога за мир клетом Сулејману, али ју он чешће погази. Вођ се мораде поклонити сили, ал' у срцу му беше само једна жеља, једна мега и мисао: „слобода." —
— — Од свега што Србину заостаде, беше гдекоји скривенн манастир, што му иослуши да се Богу помоли, те да у тихој молитви нађе ојађеној души лека; укренљеи вером и иадом у Бога, да Ке се он једном и на њих смиловати. — Између грдннх клисура, што стоје од векова,као да пазе на ово место, као да га скривају да га душман не скврни, леши мала
>.
ив
оа сз Н
и оз СО зз
4 <*> <2