Србадија

ТРПЕН СПАСЕН.

се аидило, да ГдађеновиК не живи од саме бријаче. Носио се до душе лепо као увек, само је избегавао у хаљинама изазиваЈЈћи тон, на мример, не носи више црвену мараму, но црну, хаљиие више угасите, црне, мргвачке боје, банх докторски. У колико се нриближавао докгорији, у толико се удаљавао од берберства; ал никад не Ке са свим престати бити берберин. Осим тога био му је добар извор, као шго је веК споменЈто, лечење странаца; наиме један из „доње земље", који се лечио у »кајзербаду"; код гога болесника је имао ГлађеновиК достакористи. То је био богаги господар Гицан. Имао је болест „диспапсијуто јест, стомак му није могао да вари. Човек од педесет година, имућан, без деце,ништ' му не Фали, само дуг здрав живот. Био је дебео, лица доброКудна, особита Фигура; трбух испупчен у полукругу од врата до кукова, глава мала. Помисли великог дебелог шарана, да га у вис исправиш, па да има ноге. И госпођа Гицанка је ту, и она је болесна, има „тогђиз Веп4тск1 и , то јест што но кажу, предебела је. И господар и госпођа пробали су већ многе докгоре, ал им ни један не поможе; срце им је здраво, желудац здрав, ал бадава, кад су ипак болесни. Госпођа од дебљине не може да хода, одмах се умори, дак-

Година лрва. — Свеека седма. У Бечу 26. маја 1875.

Роман у три књиге. ОД Јаше ИгњатовиИа,

Друга књига, XVII.

ГлађеновиКје уписан као „ курзиста. ■' Из анатомије је веК доста научио од Рингелбаха, па Ке му сад лакше иКи, ал за то Ке га ип.ак Рингелбах даље поучавати. А да би се са овим осигурао, купио је још пре од њега човечији скелет, па му сад мора долазити; шта више, допустио му је, да може ту и друге курзисте поучавати, а то је по Ђоку боље, јер поред других учи се и он. Рингелбах кад је жедан, и то врло јако, јер мало је увек жедан —, дође ГлађеновиКу, а овај га укеба, те мора да га поучава и тек онда се ослободи, кад се ГлађеновиК од науке умори. ГлађеновиК покрај < вег тог што није у оскудици и што мора штудирати, опет иде недељом и свецем код ,1ошгајнера да брије, да им помаже, а и то није бадава. Кад брије, тако мајестетично држи бријачу у руци, па кадсапуни, тако то Флегматично размаже пену, и кад повлажи лице мирисавом водом и превуче „харпудерском" четком, види се, познаје се „женијадан" субјект. Ади све му је то тако ноншадантно ишдо од руке, тако је поносито гледао, да VII

Вук Врчевић.

ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ. ј Года ™~^ гР