Србадија

146

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св, 7.

ће; очи мале, образи као лубеница, руке дебеде, да се једва прсти виде. Господар Гицан је гако у бризи за себе и за своју госпођу, да ништа не ради, не може ни да чита, него сво време пробавља у лечењу. Кухина им је ведики Фактор у животу, и он и она пазе да се чисто и добро кува, да у јелу не буде какве кривице. Кад узму какву медицину, „ајнемују", једу само чорбе, пилетине или печене телетине, па се опет не осећају нишга боље. Кад су дошли у „кајзербад", повели су са собом и своју куварицу, да не једу које шга. Имају већ за себе стан с кухином. Тек што су дошли, још онај исти дан, пре него што ће каквом докгору ићи, наиђе Глађеновић на њих у „кајзербаду." Глађеновић лепо обучен, чује њихов разговор, позна да су пацијентн, и одмах им се представи као пмедецинер". Вили су баш при ужини, јели су путера, саламе, роткве, и или су пива. Господару Гицану и госпођи Гицанки било је врло мило, што су одмах на „медецинера" наишли, бар ће им казати, који је најбољи доктор. Почну разговор о болести; оба пацијента опишу своје болести, све појаве, симптоме, сву патологију, и кажу, како су их сви доктори мучили. Господар Гицан каже, како му је један докгор препоручио, да узме у јутру чашу млека, на по дне парче печења и чашу стара вина, у вече два јајета. Пробао је, али му ништа не помаже, па ни госпођи. Глађеновић им каже, да с глађу ништа не ваља, јер — вели — оно шаоди, што из стомака излази, а не оно, што у стомак улази. И они су одавна тако мислили, и дају му за право. После ужине дође вечера, и они Глађеновића добро почасте. Глађеновић каже господару Гицану, да ће га одвести једном славном доктору проФесору, и то док се дан два одморе. И доиста је Глађеновић био већ код доктора и јавио му је, да ће доћи два пацијента из пдоње земље«, описао му је њихове болести и казао, да је код њих најопаснија симптома, што им глад шкоди. Једног јутра оде к њима, па онда ће заједно докгору. Најпре ће госнодар Гицан ићи са Глађеновићем, па онда госпођа Гицанка, кад види да супругу помаже. Господар Гицан крене се с Глађеновићем, па иду доктору. Кад дођоше тамо, каже им ћирица, да има много иацијената и да морају чекати. Кад није другчије, а они отиду у једну биртију, те ће онде време дочекати. Било је већ десет сахата, кад су дошли у биртију; мирис од биФтека удара у нос, а господар Гицан пита Глађеновића, хоће ли биФтек шкодити. „Бож' сачувај, ни најмање." Господар Гицан да донети два биФтека и баварска пива. Кад поједу, отиде Глађеновић да види, хоће л' би ги примљени код док гора. Док је он био гамо, појео је господар Гицан већ комад сира „страхино"; го не шкоди, сир добро вари. Врати се Глађеновић и јави, да нема ни разговора да могу бити примљени. Шга ће сад? Дуго им је време, те господар Гицан пита Глађеновића би л' добро било мало хајвара. Глађеновић каже, да је хајвар добро јело, раствара, само треба но доста лука и зејтина у њега. Келнер, дај два пут хајвара! и сардине, ни то не може шкодити. Тако дочекају дванаест сахата, па Глађеновнћ оде опет да види, могу ли сад ући. Ћирица му каже, да доктор већ зна за њих, и чекаће их пункто у два сата, јер се најпре обавл»а сиротиња, која за рана дође, а господа доцније. Шта ће сад? по дне је ту, другима већ носе чорбу. Шта знаду чинити, него један другог наговоре, најпре да ручају, па онда после ручка у два сата да иду доктору.

Господар Гицан да донети чорбу; после гарнирату говеђину са две умочке, па онда кисео купус са „карманадлом", а за тим јаребице и ћурке, и покрај свег тог добра стара вина, „мађаратера". Такодочекају два сата, па онда се дигну и оду докгору. Овај их гледа, мери господара Гицана, зна већ колико је сати код њега. По његовом мнењу може се господар Гицан прибројати оној Фели људи, који волу много и добро јесги, и друге медецине не ће узети, него само онаке, поред које може опет добро јести. Но покушаће срећу с њим. Каже му да је јако нлеторичан, да треба више зелени и воћа, а мање меса да једе, а ни вина много да не пије; после ће мј написати рецепт, ал пре свега утуби му у главу танку дијету. Господар Гицан пита да л' може јести сира, хајвара, сардине, дивљачи и моли га да му све каже, шта сме јести? Доктор му опет препоручи зелен, но дода још, да поред тога може од свачег умерено ужнвати. Сад му напише рецепт и преда са поуком. Гицан то прими и још моли да допусти, да господин Глађеновић донаша извешћа о њему, јер је тежак, па не може сваки час долазити. Доктор и на го пристане. Господар Гицан мете лагано на сто „ангарију, три у хартији завијена дуката, заФали се и оде. Глађеновић га прати кући. Госпођа Гицанка једва га дочека, да чује шта је доктор казао, јер обоје пате од једне болести. Сви троје држе »конзилијум".Господару Гицану чини се дијета мало строга, ал Глађеновић га тешнг да ће све добро бити, тумачи зелен, од чега се господар Гицан највећма страши, вели, може се са лепим месом јести а иначе ће он на дијету пазити и о свему докгору извешће однети и његову одлуку донети. Сад је господар Гицан умирен, не треба ни да иде доктору, Глађеновић све извршује место њега. Господар Гицан већ „ајнемује" медецину и држи „дијету". Менажира у стану а имају и добру куварицу. Наравно и Глађеновић ту руча, да га контролира, да се не преједе. Господар Гицан сам иде с куварицом на пијацу и купује. Кад купује кајмак, а он тај кајмак — „милерам" сам кошта прстом из лонца. КарФиола и шпаргла мора имати, па ма шта коштало; па онда најлепше кечиге и смуђеве, јер држи, да је риба најлакше јело на свету, да је може и болник на самртн јести, то јест, само кечигу и смуђа. Увек красан ручак по докторовој наредби. Црна чорба, зелени грашакса печеном пилетином, а шпаргле свепливају у „презли" и маслу; па где је још карФиол са младом телетином! доста то, да доктор не може казати да господар Гнцан не једе зелени, јер покрај печења има увек и две салате. Уз то сваки дан „ајнемује" по рецепту, на дан трн кашике. Кад му је докгор писао рецепт, насмешио се, знам да му не ће шкоднти. Тај рецепт овако гласи: Вр. 8р1п(;из Нобгаапт дг. ({ш.пЛес А^иа 1аигосегаз1 дг. Лесет А^иа аигап1догит Ног. А^иа Ног. а а ипс. аех. 8угир1 ги!л Мае! ХЈпс. ипап М. 8. Је<1е 3. 81ипс1е ет Е881о{Ге1 уо 11. Бг. Јо<1ок. Невина ствар, може и најмање дете узети.

Господар Гицан већ се мало боље осећа, па да и госпођи од тога. И она се боље осећа Кад господар Гицан руча, све гледи у Глађеновића и питага.може ли још јести или да престане. Овај му каже да још мало може јести, а то мало испадне баш толико, колико је господар Гицан хтео јести. Никад бољег пацијента, нити бољег доктора, него што су Гицан и Глађеновић Кад се већ боље осећао, рад би се и зелени мало опростити, па пита Глађеновића, би л'могао мало маснији пкост" добити. Глађеновић му одговори, да ће питати доктора. „Знате господин Глађеновићу, ја се већ много бољма осећам, гледајте да се већ једаред ослободим ти шпаргла, мислим да ће допустити". „Кад сам казао доктору како напредујете, мило му је било". „ Аказалисте му, давећ боље изгледам?" „Казао сам, као лабуд." пЈесте л' што за госпођу казали?" пЈест, казао сам да је најмање о тријест лакша, и то му је мило било; но ипак држим, да би за милостиву требало још мало јаче медецине." „Право велите, тако исто и за мене; гледајте донесите још један рецепг, јер до две недеље морам кући.« Глађеновић ннје никад ишао због њега доктору, него је потражио Рингелбаха и с њим је држао чконзилијуи«. Описао му је целу Фигуру господара Гицана, и знао је већ на памет, какав рецепт му треба, „а!) тушб". Рингелбах напише рецепт и тако погоди потпис дра Јодока, да не би нико разазнао, а господар Гицан и онако слабо пази на рукопис. Препоручи Глађеновићу, да Гицан то узима и да се поред тога купа у врло топлој, готово врелој купки. Конзилијум је добро испао; Глаћеновићу се допада га „кура", награди га са два форинта, па онда управо у апотеку код једног пријатеља субјекта, да згогови медицину. 'Гај рецепт је овако гласио : Вр. N^1x1 зи!?ипз ипс. (гез А^иа 1ах. У1еппег1818 ипс. кех. Тагкаг! ете11с1 дг. <7иа(иог Бг. Јо<1ок М. О. 8, 1п е1пег 8(;ипс1е аиГ 2\уаута1 а11ез етпећтеп. Комотно за гри персоне доста! Господар Гицан попије све за један сат; исгина мало му је несносно било, ал после се лакше осећао и добро је спавао. Сутра дан отиде у врелу купку, па за тнм опет добро проспава: испареније је велико, но пробитачно. На то се мане медицине за неколико дана, само се купа, па пети дан опет медицину. Тако }е — вели Глађеновић — доктор Јодок наредио. Господар Гицан се истина доста напатио, ал се после све боље осећа. Сад је на мнлостиву ред; и она пређе тај пакао и боље се осећа: много је лакша, омршавила је, већ јој нису очи тако ситне. Већ се осећају сасвим добро, не „ајнемују" више, и Глађеновић им допусти по наредби дра Јодока, да могу опет живити по пређашњем начину. Господар Гицан и милостива врло су задовољни и са доктором и са Глађеновићем. Још неколико дана, па ће се здрави кући вратити. Кад се сад господар Гицан и госпођа шетају на промннади, осећају се као новорођени; он брзи кораке, а њој се ччни да је