Србадија

Св. 7.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

147

лака као перо, све се диже на прстима, изгледа као птица кад хоће да полети. Пређе су гледали на њих као на какво чудо, а сад? госпођа је истина још доста дебела, ал изгледа као „лепа пуна дама". Сад се већ приправљају да иду кући; „кура" је на зодовољство обојих завршена. Саветују се шта да даду доктору; ту је и Глађеновић. Господар Гицан пита, је ли доста 24 дуката, и хоће сам да му их однесе. Глађеновић вели, да не би морао он сам однети, но господар Гицан хоће лично да му се заФали. Кад гако мора бити, а он каже да је и дванаест дуката доста, и на то господар Гицан попусти. Глаћеновић оде још онај дан доктору да јави, да ће господар Гицан доћи да се заФали, и то рипс!;о 12 сати, и каже мукако је његов рецепт обијима помогао. Доктор се љупко насмеши, мисли се да он није крив, шго је господар Гицан тако брзо оздравио; ал имао је он више такових муштерија, који су од тога тако брзо оздравили, ма да његов рецепт није био тако сграшан. Сирома доктор није знао да је Глађеновићев рецепт утукао болест господара Гицана. И доиста оде господар Гицан сутра дан рипс!о 12сати са Глађеновићем, да се заФали. Др. Јодок је био код куће. Поклонивши се џ дубоко, заФали се господар Гицан доктору на пкури«, а после кратког разговора и дијететичне ординације, како му вал.а код куће живити, то јест по старом начину «само умерено", опрости се и оде, а остави као у потаји у једној лепој сребрној кутијици 12 ц. дуката. Кад се врате, заФали се господар Гицан Глађеновићу, и поклони му оних 12 осталих дуката, што је хтео дати доктору. Милостива му поклони један леп златан прстен „сиглринг", да може своје име урезати, а изнутра унаоколо већ је било изрезано: „Наталија де Гицан г. Ђ. Г. боитетг." г Бока је тек доцније видио шта је унутра. Он се на све лепо заФали. Сутра дан ће последњи пут заједно ручаги, а прексутра ће се путовати. Господар Гицан има код куће много посла. Сутра ће сасвим по свом начину ручати, а не као до сад по наредби, где су шпаргл и карФиол гако велику улогу имали. Глађеновића свечано приме, но и 'Бока се „наквирцао" и угладио што може бити; и самој милостивој госпођи Гицанки се светле очи на њега. Да „кура" дуже траје, могао би Глађеновић постати опасан по господараГицана. Ручак је баш но ћеФу и наредби негдашњег пацијента. Црна чорба са рибаним пармезаном не сме Фалити, па онда гарнирата говеђина. Красна гарнитура! на њој можеш видити боје — триколоре — разних нација, српске, хрватске, руске, мађарске, све на изменце, унаоколо покрај тога фино исечена гушчија џигерица, мирис примамљује, а из среде вири као из каквог маузолеума красна сочна говеђина. Оригиналитет склада пристоји господару Гицану. Т Р и мочке—„соса", рен у кајмаку, сенсФ и огрозд. Овај последњи се тиче милостиве. После тога фини пилећи »паприкаш«, па онда купус и сарма. Но ту треба видити шта је у купусу! осим сарме кобасице, сланина и „карманадле«, а изнутра вири још и погрбушина, „пауФлек". Сад долази печење. По програму господара Гицана никад не сме доћи тесто пре печења. — Три млада печена ћурета са две салате, „целер" и обична салата са јајима. Најпосле пита с месом, што господар Гицан радо једе, и друге посластице. Пић? господара Гицана је облигатан „мађаратер", али има и „токајера".

Дођу наздравице. Глађеновић први наздрави милостивој; бадава, прави галантом! а господар Гицан опет Глађеновићу; Глађеновић опет господару Гицану. Господар Гицан спомене у својој наздравици, да Бог донесе Глађеновића к њима, како заврши штудије, а Глађеновић опет, да жели што пре у њихово друштво доћи. Сад запева Глађеновић „многаја љета«. Слушају га, обоје избечише очи; тако „многаја љета" још нису чули. До сад га још нису чули певати, па се сад тек узбудише и моле га, да им што год пева. Глађеновић их пита шта хоћеду, јер је он „репертоар" од свију старих и нових песама. Господар Гицан замоли да му пева: „Желиш ли бити моја, То лрани тајну ту." Красна нога, иде на „трајшрит". Глађеновић запева и отпева је дивно, сам себе је надмашио. Пева, па око баца на милостиву; милостива то види, па поносито диже подваљак. А господару Гицану се навлаже очи од спомена, кад је Глађеновић дошао до ове строФе: „Ти свету буди мила, И сваком пријатна; У срцу само моја Пребуди л.убезна!" Стари, љубазни спомен. И господар Гицан је негда силно љубио, но нису му дали родигељи да омиљену узме, јер је била сирота; тако је исто и милостива имала свога обожатеља, па јој њени родитељи нису дали, што је био сирома, а она богата. 'Гако су њих обоје богати родигељи из „конвенијенције" спарили; ал за то опет добро живе и ако није међу њима баш така љубав, да се у њој поједу; међусобно поштовање и уважење је велико. Сад замоли милостива Глађеновића, да отпева песму: „А шта сам ти учинно, Ако сам те пољубио? За то не ће нико знати, Небо, земља и ја и ти." Глађеновић је и то красно отпевао. Та песма је била као неки „реванш", а господар Гицан смешећи се глади милостиву по подваљку; шта више и помаже са својим режећим контрабасом, те тако прави милостивој концесије, поштује њена некадашња осећања. Ручку је крај. Господар Гицан добије вољу, да пробави последње вече у геатру. Позове и Глађеновића, а овај је готов. Господар Гицан узме „ложу". Играли су оперу „Г>ег БагТлег уоп 8еуП1а ц . Глађеновић седи на десно милостивој, а господар Гицан на лево. Милостива има велики дурбин — „Орегп^искег" , гледи и даје га супругу, па опет Глађеновићу. Глађеновић гледи на дурбину на све стране; види у „партеру" доктора Јодока, и овај њега позна. Глађеновић му се клања, на то и Гицанови, а доктор Јодок опет њима по три пут. Глађеновић гледи на галерију, види онде Лоштајнерове субјекте и међу њима Л»убу Виноквашића са својом Мађарицом; шта више, види и Салику Селингерову са њеним јуратом. Подбочи се левом руком а десном држи дурбин на очима па гледи; онда га опет преда милостивој, ал за то ипак свуд стреља очима; оперу и не слуша, јер му се та берберска опера не допада. Кад га милостива загшта, како му се допада, он слегне с раменима па се тек поносито насмеши, као бајаги, њему то није првина и наслушао се доста опера. И господару Гицану је већ доста опере; зева, једва чека да буде крај, а већ је и гладан.

После представе седиу у Фијакер и одвезу се до хотела „код енглеске краљнце«. Још после по дне, одмах после ручка како је Глађеновић отишао, оставили су „кајзербад" и ту су одсели, где се и Глађеновић састао с њима, да иду у оперу. Ту су опет добро вечерали и опростили се. Ј Глађеновић је још целу ноћ пробавио у каФани да не заспи, јер мора отпратити своје пацијенте. У ју-гру полазе господар Гицан и милостива; баш стоје пред „краљицом" на Дунаву, а на пароброду се већ пуши. Глађеновић их спази па за њима, а они се осврћу да виде, иде ли Глађеновић. Ето га ту је. Сад се опет прашгају; господар Гицан се загрли и нољуби с њим, Глађеновић онет љуби милостиву у руку, а она му стисне руку и погледавши га умиљато, каже му „збогом". Глађеновић стоји на баиру и чека, кад ће се пароброд кренути. Кад се крену, ТЈока поздравља последњи пут, маја свиленом марамом, милостива одговара белом марамом а господар Гицан руком. Отпловише. Глађеновић се обазире, гледи на лево и на десно да види, да л' ко на њега гледи, је л' га ко спазио с каквим пасажерима он има познанства, јер су господар Гицан и милостива доисга и као пасажери богато изгледали. На врату господараГицана виси велики дебео ланац, могао би за њега нет јутара земље купити, а на прсту има велики прстен, да би могао с њим вола убити. И доиста су многи гледали на Глађеновића. Господар Гицан и милостива приповедаће кад дођу кући, како су кроз „велику куру" нрошли и како су у оиери били. Господар Гицан ће приповедати и то, како је о зелени живио и како је то красно у опери бити, ма да у срцу не воле оперу, и да би радије слушао Глађеновића певати. XVIII. Док је Глађеновић тако проводио и покрај гога курз слушао, донде је Гавра опет своје терао, постао је ужасан »лумп". Отац му не шаље више новаца, срди се на њега; што му Глађеновић испод руке да, то отац овоме из потаје враћа, ал све је то мало. Гавра управо од карата и билијара живи. Кадкад му срећа тако зло служи, да све изгуби и заложи, па кад ништа нема, а он легне у кревет и чита цели дан. Кад га Глађеновић по два три дана не види, а он иде да га посеги, и донесе му што. Наравно да у таким приликама Глађеновић начини проФесорско лице и тако озбиљно Гавру саветује, да би вредно било у тој Фигури га намалати. Гавра му се само смејао, ал га није хтео вређати. Но поред свега није било интересантног болесника, а да Гавра није био ту, да види како ће се оперирати. Гавра још седи са јуристом у једној соби. И тај је ретко кад код куђе. Господар код куће слабо их и познаје, само „хаузмајстор" има с њима посла. Кад дође месец, дан да се плаћа, а њих по три дана нема код куће, док који не добије од куд новаца; но онда благо и хаузмајстору, јер кад се капија отвара, пада „трингелд"; а кад господар хоће да им огкаже, онда се стари хаузмајстор противи и каже, да други за ту собицу не би ни половину плаћао. И јесте мала собица; седам корака је дугачка а четири широка, и има само један прозор. У њој један кревет, мали сто и две столице, и то на једној стоји лавор и вода, а друга је за свашта; кад један седи на њој, мора други на кревегу. На столу су нагомилане књиге и папири, перо и мастионица, један стари шешир цилиндер, а у њему се држи дуван, једна празна Флаша од ликера.