Србадија

192

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 8.

15. ФебрЈара 1831. оженио се сардинском принцезом Маријом Аном. — 18. Фебруара 1835. године умре цар Фрања и Фердинанд I. стјпи на престо. Његово прво царско дело је било то, да је олакшао судбину галијанским политичним кривцима. Сви добише дозволу да се иселе у Америку, а сиромашнијима даде још и путни грошак. На дан свога крунисања за ломбардијског крал.а 25. августа 1838. изда амнестију свим политичним кривцима у тој краљевини. У свету је тада владао највећи мир, вештине и науке, трговина и занати почели су се најлепше развијати, ни унутрашњих непријатеља није било, те по томе беше то најудесније време за реФорме, које су за Арсгрију нужније биле, него за икоју другу европску државу. Али цар Фердинанд не имађаше за го довољно енергије, а и тадашњи државни канцелар кнез Метерних — којега му је отац цар Фрања I. као аманет с тим налогом оставио, да га од себе не отпушта, док год је он жив — није се никако могао опријатељити са променама и реФормама. Он је саветовао цару само оно, што је за неопходно нјжно држао, а го је било: стајати на пут сваком руском упливу у Европи. Да би спречио тај уплив, који је још у доба грчког ослобођења био највеКа брига Метернихова, попуштао је политичним тежњама Маџара и потпомагао је књижевне тежње Чеха. Са осталим словенским, немачком, талијанском и романским народностима поступао је исто тако маћијски, као и под царем Фрањом I. У магеријалном погледу могли су народи чинити, што је у опште у чигавој држави дозвољено било, а у погледу умног рада и развитка били су у запту. Најзнатнији писци морали су од чести своја дела у иноземству штампати, а од чести и сами ради своје личне безбедности иза граница се исељавати. 26. августа (7. септембра) 1836. крунисао се Фердинанд у Прагу за чешког краља. 'Гом приликом поднесени му крунидбени дар од 50.000 дуката (као и 1830. године при крунисању за угарског краља добивени дар у истој своти) поделио је он на доброгворне и друге јавне цели. — У опште је била доброта срца најзнагнија црта карактера умрлог цара. Још као дечак храбро се бранио против (вог строгог оца, кад га је овај карао због његове дарежљивости. Један пут је иоклонио свој златан сат једном просијаку; други пут буде у лову рањен сачмом и забрани сваку истрагу. 1932. године у Бадену нападне и рани га један злочинац, а Фердинанд му непресганим постулирањем избави живот, а доцније даде матери и детету гога злочинца пензију. У колико народ није имао узрока да се жали на цара Фердинанда, (шта више, овај је сваким даном све више давао доказа о свом добром срцу) у толико се никако није могао прилагодиги несрећној системи Мегернихове владавине. 1845. и 1846. године појавише се знаци општег незадовољства са тадашњим стањем. У галијанским провинцијама кипило је тако, да је влада, да не би кормило са свим изгубила, све строжије и строжије мере употребљавала, док је најпосле и до опсадног сгања дошла. У Угарској надвладаше радикалци под Кошутом умерене либералце под Сечењијем. Доњо-аустријски и чешки сталежи искали су земаљске уставе у духу новог времена. Па и бечки списагељи почеше бивати несносни, молећи за олакшање цензуре. Дочим је на дотичном месту продрко Метернихов назор, да се никаквој навали не сме попуетити, па и закључене реФорме да се не смеду извршити, како се бурно захтевају, го је незадовољство све већма расло, док најпосле у марту 1848.

не букну бечка револуција, која је својом силовитошћу претила разорењем читавог царства. Кад су после неколико жестоких сцена слободоумна начела одржала победу, буде Метерних отпушген. Сад је народ цара час одушевљеном оданошћу, час страсним нападајил^а обасипао, како су кад његове мере са дневним мишлењем биле у складу или не. Цару Фердинанду се скоро допадне нова система. Свом новом министру Пилерсдорфу рекао је: „Хвала Богу, кад сам се њега (Мегерниха) отресао. Ви радите сад, што за најбоље нађете, ви ћете већ ногодити!" Но Пилерсдорф ипак није „погодио", или је био слаб, да савлада елеменге, који су његову вољу спречавали. Он паде на скоро — у немилост и „горе и доле" и прорицала се велика несрећа. Но најпре се показа цар још неколико пута народу у Вечу. За тим наступише мутни дани, ма да није ни један прошао, а да се није каква концесија дала, каква давнашња жеља испунила. Да би опасности избегао, напусти цар 5. (17.) маја 1848. г. Веч и отиде у Инсбрук. Одатле изда изјаву, да је тај крајњи корак морао учинити, само да своју слободу спасе. У Инсбруку га походише вође реакције и предлагаху му евоје планове. Међу тим састане се рајхсраг, и гек на молбе овога врати се цар у Веч 31. јула; ушао је он уз пратњу народне гарде, дочекан радосним усклицима, у Веч. — Одмах за тим изродише се нови заплети измећу министарства, с којим је већина рајхсрата била, и Маџара, с којима су бечки ђаци и раденици држали. После оне ноћи, кад је распаљени народ војеног министра гроФа .Јатура обесио о Фењер, побегне цар по други пут из Беча и го у Оломуц, где заврши свој политични живот. Увидевши, да захтевима свога времена није дорастао, одрече се 20. новембра1848. круне и престола у корист своме синовцу Фрањи ЈосиФу I., дочим сам није имао деце. За гим се пресели у Праг, где је до своје смрти живео на старославном Храчину љубљен и поштован по највише од чешког народа, којем је до последњег часа био велики добротвор и великодушан отац.

Гуслар на путу у цркву. (В. слику на стр. 189.) Док се српски народ толико векова борио против силе турске, и био јак бедем, који је чувао западну Јевропу од иоплаве турске, дотле су народи на западу у миру живели и на кулгурном пољу напредовали. Ко зна, шта би данас било од гих народа и њихове културе на западу, да не беше тада српских јуначких соколова? Свакако то је историјска истина, да су Срби пре доласка Турака у Јевропу били на оном ступњу образованости, на коме су тада и остали просвећенији народи били, и нема сумње, да би се Срби и данас мерили са осгалим културним народима, да не беше вечиге борбе с Турцима; но таје борба пречила, да Срби нису могли једнако корачати у просвети са осгалим народима, него су бранећи ове од Турака заосталн у култури. Народи на западу напредовали су, а ми смо и оно изгубили, што смо пре доласка Турака у Јевропу имали; тек почегком овога века, када се Србија ослободи турског јарма, почесмо на обе стране на ново нодизати школе, обделавати своју земљу и давати своју децу на грговину и занате. Кад бацимо поглед на ово последњих педесет шесет година, од како се управо датира наш новији рад на културном пољу, онда без претеривања можемо рећи,

да смо на кулгурном пољу, поред многих препона, прилично напредовали. Некн су народи, а наиме наша браћа Чеси, за то исто време већма у култури напредовалн и на сваком пољу више од нас. урадили, али код њих беху друге околности, другојачији рад, иа шго је са свим природно и други резултаги. Но као шго рекосмо, и ми смо Срби на културном пољу нрилично напред коракнули, а сви су изгледи да ћемо од јако још већма напредовати. До данас уметничко поље беше у нас са свим забатаљено, али последњих десет година добисмо неколико ваљаних млађих сила, који се са свом љубављу одадоше уметности, и почеше је код нас неговати; у најновије доба почињу се српски синови још већма одаватн умегности, и за неколико година имаћемо већ приличан број сликара, неимара и музичара. Нотреба је увек меродавна, и од ње једино зависи, коју ће струку млади Срби већма негова-ги а коју мање. Данас имамо на разним уметничким академијама десетак Срба, а највише у Монакову, где се једино за сликаре изображавају, докле у Вечу неки уче неимарство, а неки музику. Од свију академичара обично најпре изилазе са својим радом на среду сликари, те тако и слика коју на стр. 189. доносимо, рад је младог академичара Ћ. КрстиКа, који се већ две године у Монакову бави учећи сликарство. Његова слика „Гуслар на путу у цркву" јасно нам показује, да млади академичар има талента, и да од њега може бити уметник, ако и од сад буде тако напредовао. Ми га ободравамо на рад, изневши ову његову слику на јавност, а радо ћемо доносити ваљан рад и других млађих академичара. Крстић је са својом сликом погодио у жицу народну, и ми се радујемо, шго је ударио оним правцем, којим је Чермак пошао, јер у народу нашем има толико идеала, да ће довољно бити за чигав живот свију наших садањих и будућих сликара до краја овога века. „Гуслар на путу у цркву", то је слика, која је црпљена из народног живота, и која је доста верно изведена. Гуслар нам веома импонује, слика је пуна живога, и буди и нехотице у човеку неко поштовање. — Дај Боже да и ми Срби што скорије узимамо свога Матејка, Бранта и Чермака, који ће бити на дику српском народу, као шго су они на дику пољском и чешком народу! Ми имамо већ неколико ваљаних сликара, а имаћемо их за који дан још више, а шаг постане који од њих и велик светски уметник!

Библиогр иф ија. Отаџбина. Књижевност, наука, друштвени живот. Свеска за мај 1875, Вел. 8-ина. Стр. 1 —160. Свеска за јун 1875. Вел. 8-ииа. Стр. 161 — 319. Иеторија света и природне науке. Приступно предавање Стојана Бошковића, проФесора опште историје у великој школи у Београду. (Прештампано из п Србадије«.) У Бечу 1875. Штампарнја јерменскога манастира, Сајдла и Мајера. 16-ина. Стр. 29. К а ги г г, Г. Бопаи-Ви^апеп ип<1 с1ег Ва1кап. Швкопзсћ-еШпо^гарМвеће КелзевикИеп аиз <1еп Јаћгеп 1860—18» 5. I. ВапД. МН 20 Шш^га(лопеп 1Ш Тех+е, 10 Та&1п, ејпет већ1г§8ргоб1 ,ипс1 е1пег Каг(е. Уег1а& уоп Негтагт Гпеа !п 1јс5 Цена 8 ч>ор. 25 новч. ЈРјГ" Због нагомиланог материјала изостале су и у овој свесци Питалиде, опис Мирамара и Разне белешке, које ће у деветој свесци изаћи. УРЕДНИШТВО.

Власник и издавалац Стеван ћурчић. Одговории уредник Ср ећко Мајер. Штампарија јерменскога манаетира. Сајдла и Мајера у Бечу.