Србадија

Св. 8.

191

јавност изашао, а ио томе се никако не да праведан суд изрећи о ГрчиКу као песнику. Време ће н дела Ке љегова показати, да је један од најбољих мдађих песника, и да никако није заснужио ону строгу неправедну критику, која је многима била. при оцењивању меродавна. Има људи, који никад нису читалн несме Грчићеве, а овамо су изрицали суд о његовим песмама; а има их, који су у опште против песништва, па су наравно непријатељи и Грчићеве музе. 'Гакова голема неправда морала је вређати Грчићево скроз и скроз поштено срце. Последње песме његове изашле су на јавност анонимно у четвртој свесци г Србадије«, под насловом: Мозаик, за које су и највећи непријатељи његови рекли, да су од велике вредности, и које су направиле сензацију у нашој публици. — Јован Грчић-Миленко ноболе се у авгусгу 1873. г., и од то је доба непрестано болешљив био, док га прошла јесен не свали у кревет, из кога више ннје ни устао. Грчићева носледња гкеља беше, да своје кости остави у месту свога рођења и да испусти душу у крилу своје миле мајке. Доцне у јесен прошле године оде из Неча у Черевић, а овог пролећа у оближњи манастир Беочин, где је 29. маја о. г. своју душу испустио. Све до носледњег часа писао је песме, и у једној красној песмици описао је своју наду, своју срећу и своју вилу, која је после његове смрти у „Јавору" штампана. Грчић је као и Вранко Радичевнћ умрво пре него шго је са свим свршио науке, пре него што је постао доктором медицине. Неснички рад Јована Грчића-Миленка моћи ће се тек оценити, као штовећ рекосмо, кад целокупан угледа света. Данас већ можемо слободно рећи, да је Грчић имао талента, да се у његовим песмама огледала његова ундивидуалност, са својим искреним и племенитим осећајима; свака му је песма округла, а дикција му је особито чиста и лепа. За Грчића не ће моћи рећи критика, да је спадао у врсту оних песника, који пишу песме 31 поједине прилике, јер то му не беше обичај; али како је он свој народ љубио и како је сваки покрет у народу иратио, то најбоље сведоче његови „телеграми" две песме у подлистку Суботићевог «Народа", у којима је своје земљаке ободравао и храбрио на избор посланика за последњи загребачки сабор. Јован Грчић-Миленко беше даровит песник, искрен пријатељ свога народа, а добар друг и пријатељ. Великим људима подиће српски народ с временом споменике; Грчића није срећа послужила да дуже живи и да постане велик српски песник, па ми знајући, да му се не ће подићи споменик, доносимо ево лик тог младог песника, јер то је бар својнм радом заслужио. Саборна црква у Пизи и водопад реке Лириса код Изоле. (В. слнке на стр. 176. и 185.) Из чувеног дела „Италије", о коме смо већ два пута у нашем листу говорили, доносимои опет две слике: Саборну цркву уПизи и водопад реке Лириса код Изоле. Овом приликом ограничићемо се само на кратак опис слика, јер о самом делу излишно би било још једном говорити, по шго смо „Италију" већ опширно приказали нашим читаоцима. Пиза је једна од најстаријих вароши у Италији, и некадања моћна супарница 'Бенуе и Млетака. Међу многим знаменитостима у Пизи, заузима саборна црква једно од првих места, а између 80 цркава без сумње је најзнаменитија. Црква је сазидана у византинском стилу у виду крста. Зидање те зна-

мените цркве отпочето је у пролеће г. 1064. подБрускетом, а довршио је Риналдо г.1103. Црква је дугачка 308 паришких сгопа, а 79 је стопа широка; Фасада је 105'Д стопа, а кубе је од доле рачуњајући високо 158'Д стопа. Црква је с поља смрамором обложена, а на Фасади су три реда стунова, који сводове спајају. Црква има свега 100 прозора, а изнутра је искићена уметничким скулптурама и сликама, међу којима се, између осталих красних слика, и једна Мадона од РаФајила налази. Преко од цркве, а на левој страни слике на стр. 176., налази се крстионица или црква св. Јована у Форми ротунде, коју је год. 1152. сазидао Диоти Салвн. Крстионица је 159 стопа висока, а 105 стона широка, а обложена је с поља белим мрамором и с плавим нругама. Доле има свега 20 ступова, на којима се подиже горња зграда сабО мањих ступова; над овима има свега 20 нрозора, а над тима се диже кубе с Фењером. На четворо красних врата улази се у крстионицу, која је из нутра богато искићена са мраморским киновима и сгуновима. За саборном црквом, десно на слици, стоји са свим изолиран звоник — коси тороњ, који је висок 168, а широк 43 стопа. — У XI. веку беше тај начин зидања, по коме је црква за себе, а крстионица и звоник за себе, веома омиљен, а најсавршенија је такова зграда у Италији, баш пизанска саборна црква; но то је карактеристика византијског стила и ми то исто налазимо и код српских задужбина, које су градили српски владаоци, све до наше пропасти на Косову. Друга слика, коју из „Италије" на стр. 185. доносимо, представља нам водопад реке ,1ириса код Изоле у Лацијуму. У Италији има доста водопада, али овај је један од највеличанственијих. Бдедско језеро у Крањској. (В. слику на стр. 177.) Крањска је дивна земља; у њој налазе посетачи разноврсности, каквих у такој изобидностн мало има на зеиљи. Зелене ливаде, које се са штирскима упоредиги могу, тиха и дивље-романтична језера, каквих само још у Швајцарској и горњој Италији има; високи брегови, мајесгегични и Фангастични у својим Формама, дивота густих шума, над којима се уздижу голе н дедене гдаве огромних брегова, водопади, пусти каменнти предели, пустиње у правом смислу речи, на којима ни једног дрвета нема, а преко њих често бруји најбешњи оркан, који би силом сдомити морао и најстарији раст, као снажна рука какав прутић; онда опет плодне равнице, пећине, подземне реке н језера — то су састојци ге земље; природа је све своје лепоте, најумиљније н највеличанственије тој земљи подарила. Један путник, који се наслађавао тим богатсгвом природе, назвао је бледско језеро „зеницом" дивне Крањске. СирХемФри Деви записао је усвомдневнику: „додину од Л»убљане до Подкоренома држим за најдепшу, коју сам у Европи видео," дакле је и пут између те две тачке веома нријетан. Пут од нет до шест сахага, који води у Блед и на његово језеро заиста је за сваког пријатеља природне лепоте пун најкраснијих уживања. Преко богатих поља плодне равнице, коју окружавају брегови и прекидају зелени шумовити брежуљци, иде се у Крањ (КгатБиг^), једну варошицу, која крунише — дичи један брежуљак на сутицају Саве и бурне реке Кокре (Капкег). Још код Радољице (Ка(]тапн1о1'Г) упада у очи карактер алпског нредела, пут иде уз брдо; тек што се једна висина пређе, већ се подиже друга

пред нама; погледимо ли на сат, то видимо, да смо близу бледског језера; уздигнемо се да дивну слику с једним погледом прегледимо и да се задивимо, ади као нашем нестрпљењу у пркос укаже се пред нама опет зедене густе једе, које цели пут застиру хдадовином н снречавају сваки даљн изгдед, — но на један мах, кад стигнемо на висину код Ж едече, задивимо се бдедском језеру. Утисак,који сваки иоле осетљиви човек од тог при.зора осети, не заостаје за оним, што човека читаво савлада, кад после дугог путовања по нустом, огромном камењуКраса (Карста), стигнувши на внс код Опћина, на један мах угледа пред собом ведичанствено море и Трст. Пре свега нас умилност бледског језера и његове најближе околине изненади и задовољи. Језеро, које стоји пред нама као лепо плаво око што нас гледи, опкољено је свежим зеленилом, а на изменце се даље простиру ливаде н шуме из којих се опет лепе куће блистају. У средини језера лежи једно острво са лиснатим дрветима и једном црквом; на десној страни испод једне стрмене стене дежи седо Блед, а стари замак уздиже се високо у ваздух, као продужење каменитог брда; на левој страни је лепо ново купатнло Запоге. Све то стоји у оквиру пријетних зелених брежуљака, који су у особито депим групама иоређани,иза њих додазе високи брегови а преко свега тога гледи седа глава царицекрањских брегова: дивТриглава. Бдед је дековито купатило и го особиго за неке занемарене бодести; ко дође тамо да се лечи, тај има шта и да ужива, јер тај је нредео природа обдарила својим лепотама. Цар Фердинанд I. (В. лнк на странн 181.) У Прагу у старој пресгоници чешких краљева на Храчину умрво је 17. (29.) јуна о. г. аустријеки цар Фердинанд I. — Тим поводом се опег нробудише успомене на бурна прошла времена у којима се он родио, у којима је живео, на престо ступио и са престола сишао. — Фердинанд родио се 7. (19.) априла 1793. године, — године страшне француске револуције, баш кад је сестра његовог деде Марија Ангоанета, тадашња францеска краљица погубљена. То је био почетак значајних преврага у државама и људском друштву, почетак ведиких ратова, који су скоро у читавој Европи, па и у његовој отаџбини бесниди отимајући јој земљу, силу, људе и угдед, а царски двор је често морао бегати из своје престонице и остављати је непријатељу. У таким околностима је одрастао покојник, којега слику ми у данашњој свесци на стр. 181 доносимо. Карло Леополд Јосиф Фрања Марцелин Фердинанд, као цар аустријски назван Фердинанд I., а као крунисани краљ чешки и угарски Фердинанд V., био је најстарији син цара Фрање I. из његовог другог брака са Маријом Терезијом, принцезом обе Сицидије. У четрнаестој његовој години умре му мати, баш кад су се принрављале свечаности за његов рођен-дан. Још у оно доба је бида укорењена клица слабости у младом престодонасдеднику. Због тога се он од своје младости, па до последњег часа најрадије бавио мирним наукама, а наиме хералдиком и технодогијом и саставио је депу и савршену збирку природних и уметничких производа. Садашњи цар Фрања Јосиф био је већ рођен, кад се његов стриц престолонаследник Фердинанд 16. (28.) септембра 1830. крунисао за угарског краља. Ма да је од тог доба био већ суверен, досгављали су му само најнезнатније државне посдове до знање.