Србадија

172

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 8.

Глађеновић доиста и држи, да је госпођа Гицанка у њега заљубљена. Враг би га знао, може биги да и јесте, но шта му то помаже? То је истина да је Глађеновић био и мало сујетан, ал го не чини ништа. Колико људи има, који нису сујетни? И ко има на што да је сујетан, за што да није? ГлађеновиК и може бити сујетан, управо поносит, јер му је дед био прост граничар, отац берберин и то сеоски, а он ево већ на прагу — доктор. За то сеи не чуди, што се за њега отимају. Хаљина има ваздан, „прециоза", „шмука", и новаца има, а имао би још више, да се не дружи с „бароном." Па онда ове године свршава „курз"! Глађеновићу, та ти си најсретнији човек! тако кад-кад самсеби говори по соби ходајући. Сад може бираги Фрајле и даме удовице. Што му се нуде удовице негдашњих бербера, што имају ОФИцину, то му је већ досадно. Он сад проводи љубав некако у идеалу, некако као што он има обичај писаги „1т ћаШ^еп Сга181е", то јест љуби у духу, у срцу — одсутан. Тако он сад љуби госпођу Гицанку. Он је приметио, шта! уверио се да је госпођа Гицанка у њега заљубљена. Глађеновнћев логични и галангни склад каже, да и он мора у њу зал.убљен бити. Па шта је од таке идеалне љубави? шга му то користи, кад има супруга? Ал у свету се свашта догађа; ако господар Гицан умре? До душе, он је за сад здрав, ал може умрети. Глађеновић је своју дужност учинио, излечио га је, ал је опет у божијим рукама. Може умрети, па у чије руке да дође милостива и богата госпођаГицанка? Зар у туђе? онда боље у Глађеновићеве. Тако мисли Глађеновић. Боље он него други, а он ннје ни најмање крив, ако се тако догоди. То би онда била „партија" за њега. А шта је са Саликом? шта ли са споменом Милеве? Милева и Салика! то су била два „контрапола" у срцу Глађеновића. Позитиван Салика, негативан Милева. Милева је била лепа, а принципалова кћи , и још ривал лаћман ту. То су три Фактора, или као што Глађеновић каже, „калеФактора«, која би сваког узбудила. Глађеновић је поштено мислио, да узме принципалову кћер, да му господар Макса иреда оФицину, па би био задовољан. Милева га је презрела, дала се другом у објатија, његов задатак је решен и завршен. Мисли се, кад би случајно опет до Милеве дошао, би ли је волео, били је узео? Дуго се мисли, траг љубави сгоји у срцу, ал опет изриче осуду: никад више! Тако ју је изгустирао, као она лаћмана. Но шта је са Салнком? Од куд она баш као сателит да дође за Глађеновићем у Пешту, а овамо ннкакве свезе? Кад је Салика чула, да је Глађеновић отишао у Пешгу, није могла одолети срцу, ма да је била с њим ,Фаше«, ного одмах хајд за њим. Она се држи оног примера: „О^е аће, егз1е 1ле1>е го§1е1; ше.« Дође за њим у Пешту. Ту треба најпре да се смести. Узме стан код једне „хаузмајсторовице". Ту је била месец дана, тумарала је које куд, не једаред је плакала, не може нигде да наиђе на Глађеновића, Недељом се шета, тражи оФицине, опет не може Глађеновића да нађе. Само да га види, да се с њим састане, једаред да се разговара, опростила би му целу Милевину комедију. Знала је она, да је то само „каприц" од њега, и да он њу воле. Тако су јој нролазили месеци, а о Глађеновићу ни гласа. Једаред чује од своје „вешерке", Дренкованове газдарице, да је она

видела једног „Феш" субјекта код ње, управо код Дренкована, који по опнсивању са свим наличи на Глађеновића. Ал јој је још и то исприповедала. да је тај исти у „косту" и „квартиру« код Шпицедерке, што учи бабичкн курз. Салика у једном магновењу мисли да може бити, а у другом, да не може. Код Глађеновића је све можно. Међутим је видио јураг, и допала му се. До три дана би ће онај знаменити „борФођастовски" бал, и јурат поднесе Салики билету. До сада није још никакве љубави било између ње и јурата. Но кад је дошла на бал и видла Глађеновића са Шпицедерком, било јој је досга; а тако исто и њему. Да је Ђока то знао, не би се са Шпицедерком упознао. Он је њу познао, ал се чинио да је не познаје. По и њено је око њега одмах познало, и да јој је пружио руку, никад не би јурата ни погледала. Ал видиш чуда! Глађеновић окреће главу од ње, Шпицедерка му заробила зеницу, не сме на њу ни гледати; то је много! Јурат се окреће око ње, и она хоће да прави пркос, и има право. Још би могло што међу њима битн, само да се није догодно онај жалосни призор при крају бала, кад су се тамо са шалови замотавали, и једно надруго бонбоне бацали. То је био за њих са-из 1зеШ, и то за навек. Шпицедерка приотела Глађеновића, а јурат опет Салику. Никад се више не могу искрено приближити и свезати, баш за то, што су се некад тако јако волели. За то он њу и није тражио, а ни она њега. Они су били отеги, заробљени. За то јој се Глађеновић није јавио љубазним погледом, кад је видио на дурбину, како седи покрај јурата. И она је од њега окретала лице, само је пламенит поглед на њега бацала. Код ње је остало ипак више љубави, него код Глађеновића. Но наста онет велика промена. Јурат положи адвокатски исиит, а Салика остане опет усамљена. Растопи се и друга љубав. Јурат јој до душе обрицао, да ће се врагити и њу кући одвести, ал нити је он озбиљно мислио, нити је она веровала. Шта ће сад Салика? Тешко јој пао и прелазак из прве љубави у другу; а сад да забаса из друге у трећу? Страшно. Мисли се, не би ли боље било из друге опет у прву ? Она је готова; ал како стоји са Глађеновићем? Не знам шта би и онда било, да не беше јурата; сад као курзиста, што већ свршава, а негда тек субјект, то је са свим други рачун. Салика је нратила све Глађеновићеве кораке, без да је он за то и знао. Дренкованка јој је све достављала. И то је Салика знала, да је и Глађеновић усамљен. Хоће да покуша срећу. Начини са Дренкованком план, да Глађеновића изненади. Дренкован ће звати Глађеновића на вечеру. Салика ће бити сакривена у „шпајсу", врата до собе. Глађеновић се једва дао намолити, јер се већ држао за нешто веће од Дренкована. С њим се тек случајно састајао, и то ретко у „борФођастову'\ Тако исто и са Рингелбахом се ретко састајао, но ипак би га из з*Фалности увек почастио, ал му не да увек за право, и већ се дишпута с њим о медицини. Дакле Глађеновић дође на вечеру. Јепо вечерају, Дренкован му једнако пуни чашу, куца се, рад је да га подгреје. Но не иде то тако лако. Дренкован покуша с другог краја; такне се слабе стране, где ће се Глађеновић угрејаги, у л.убав и песме. Зна се, да су у певању ривали, па ће се у певању заборавиги и боље пити.

Дренкован почне певати, Глађеновић секундира, а Дренкованка држи „алт". Трио красно иде. После почне Глађеновић, Дренкован секундира, а Дренкованка опет држи „алг«. Још лепше иде. Сад се опет куцају, пију, па опет Дренкован почиње. То натицање је трајало до никле, док га Дренкован не прекиде. „Ал Боко, јест' да имаш глас; бадава, надмашио си ме.« „Још то није ништа, нисам са свим при ихамуру", морам да штудирам; није шала! рад сам почегком нове године диплому добити. Ал да си ме чуо, кад сам певао код госнодара Гицана! сам себи сам се чудио; госнодар Гицан ми је после казао, да воле мене слушати, нег оперу. Ал и био сам добре воље; шест недеља живио сам с њима као бубрег у лоју, возао сам се о његовом грошК У> Д И ЈУР Н У моју сам имао, а на послетку добио сам дванаест дуката и овај прстен. Да је „кура" дуже трајала, било би и више." „И тн баш од госпође Гицанове доби тај прстен?" „А да; видиш шта је изнутра, читај!" „Наталија де Гицан, г. "Б. Г. совувенир. Красно! Шта је то „совувенир' ; ?" ч „Не знам ти управо ни сам; не ћу да питам, но то ће биги Француски ил енглески, и ваљда произлази од суверендора, великог дуката, да је прстен чисто суверендорско злато." „Такоће и бити. Но та госпоћа Гицанка мора да је бацила око на тебе, од куд баш нрстен да ти да? и „Мож' и то бити. Увек ме очила у сред очију; знаш позна то човек по женској, кад га воле, па и кад смо се праштали, јако ме је стисла за руку." „То је већ ту. Ти си баш сретан, привлачнш женске као магнет. Ал кажи ми, коју сн ти у гвом веку најволео?" Ко би то на памет знао! Морао би их најнре од ночетка, од прве пребројаги. Но чекај .... док се промислим .... од те две сад управо не знам коју, Милеву Гаврину сестру, или Селингер Салику." „Ал кажи коју си већма волео?" „Једнако обадве, ал Салика је имала боље срце; Милева је била подсмешљива, тако је и прошла." „Па да ли још волеш Салику?" „Не волем је. Која се са јуратима разговара, та не може бити Глађеновићка, и да тог није било, можда би што још и бнло; јер бадава, Салика је лепа девојка, а за мене би и у ватру скочила." Салика је све то слушала, но ове последње речи јој се тако косну срца, да се већ није могла више уздржати, него отвори врата, па клекне пред Глађеновића. „1ле1зег Сгјока! Ти си мене оставио, не ја тебе; ти си хтео Милеву узети, а она није хтела. Ја сам за тобом дошла. Ја јурата нисам познавала; само ми је дао билету за бал, ал кад сам видла ту Шпицедерку, била ми је крвава, па сам правила мало „труц." Опрости ми! ја ћу теби све опростити!" Хоће да нагне главу на Глаћеновићеве ноге, ал 'Бока брзо устане, узме шешир и Формално побегне; само се чуло „нисам ја више твој." Сирота Салика оста плачући, и Дренкованов план није рђаво испао. Салика сад тек видн да је пропада. У Новом Саду још се надала, ма да се већ онде прекинуло. Ал то је било код ње привремено; чекала је, била је уверена да Милева волије лаћмана, него Глађеновића. Кад је јурат отишао, мислила је, да ће се како год опег измирити. Сад се тек и Салнка закуне, да га никад више не ће волети, и избаци га из срца, као негда Милева лаћмана.