Србадија

Св. 10.

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

235

соду да види читалачки свијет, како се војска у боју измијеша:*) „у хитњи поласка увукао се је био трећи ловачки батаљон у иредњи батаљои пЉег'6 О-гепасИег Ведгтеп{-а и тако, да су 3 чете овога последњег ишле иза ловаца. „Намјеравало се је из почетка чигаву шјелокну гранаширску регименшу бгап. Кс^.) кроз шуму: у десни бок противника повести. — Али из наведеног узрока добише острагу бивше три чеге.заповјед, окренути се проти западном обронку спихерскијех висина. — — Капетан Блуменхаген поведе усљед тога I. и IV. чету уз положиту гудуру, штоно се од царинарске куће на ФорбапЈкој цести прама истоку диже. II. чета им је сљедовала. Чим прва линија стиже на косу, би дочекана страшном иуцњавом. Али гранатири продријеше шрком из шуме иотеше непријатељу, досад јуначки брањену јужну главицу црљенога брда, (Ко11)ег Вег§-.)« Јесу ли ови гранатири ишли параднијем кораком и у „сгроју прса" (Бгоп{тагзсћ) ил у густој колони кроз шуму и ГУДУРУ? Даље стр. 355. (отимање Форбашког бријега). — „Али ни поступак трију тјеловнијех гранатирских чета ни трију батерија није био кадар положаја ријешити. Јер тијесни простор за развијање отешчавао је напредовање. У овај час (око 5 сати п. п.) дођоше остали дијелови V. дивизије на бојиште. Најприје Физилирски батаљон (Иутникова лака пјешадија) 12. рег. — за тим III. ловачки бата.љон (Путникова одабрана лака пјешад.) и други батаљон тјеловне гранаширске регименте." „Скоро уједно с напред'>вањем артиљерије крену се на заповијест ђенерала Деринг-а Фисилир- батаљ. 12. рег. и го из прва у истом правцу куд је капетан Блуменхаген с 1. тјеловн. гранат. батаљоном отишао. Око 7 сати рече ђенерал Алвенслебен да и 2. (линијагики) багаљон речене рег. и 3. лоиачки багаљон за првима иду. Ради јединствене управе добио је подпукопник./1есток заповједништво над ова 3 батаљона. А и треКа, чеша шјеловнцјех гранашира, штоно је испрва к шуми „вН&ллгаМ« била упућена позвана је назад и аридружена за сад 2. баша.љону," (дакле простим линијашима!) „Физилир башаљон 12. рег. упутио се је био међу тијем у четнијем колонама диљем низ западно подножје спихерскијех брда. Неосврћућ се на велике губитке од жестоке пуцњаве иушака и пршгалица (АШгаШеиве) са сјеверне рачве Форбашког брда, доприје до под ово носљедње. 3. Ловачки багаљон је међу тијем исгочно од царинарске куће напредовао. Његов на врх обронка истурени стрељачки низ спојио се је лијево са четама канетана Блуменхагена (дакле одабрани стријелци уноредо у једној линији са гранатири) — остали батаљон застао је још у заклону. Пфдпуковник Лесток увиђе брзо, да се с прса Форбишко брдо с ове странео гети неда, и ријеши ловце и други шјеловни гран. башаљон што је био на обронак брда приспио опет на цесту премјестити, те обилазећи од тамошњнјех појединијех кућа (ОећоЛе) с десна напасти. Најпрво је сишао гранаширски батаљон с обронака, те аретрча трком под жестоком пуцњавом душманском чисту равницу и поче се од л^оМепе Вгетт"**) пењати се уз обронке сиижерске шуме. Трећа чета исте рег. придружи се гоме напредовању, али пета остаде у »^оМепе Вгеш" зато, јер је досадања посада веКином џећ с Физилир -батаљоном 12. рег. напријед отишла била. *] р : еп1бсћ-ћ'а112бз1сћег КгЈе? 1870—1871. геД. уоп ^гобвеп бепегаМаће стр. 351 и сљедеће.

**) Сјеверно подножје спихерске шуме.

Скоро сљедоваше стријелци." (Ето их опет од свијух варијација 3410редо! ! ! Даље.) „У опште је означавао Фисилир -башаљон 12. рег. напријед истурено лијево крило ОФензивне линије а десно и о заду стојали су 6. 7. 8.и 3. чета тјелов. гранатира у истој линији; а иза овијех сљедовао је 3. ловачки батаљон који је и иазити имао на десни бок премагудури, што се од бараке Мои4оп повлачн." Шга видимо у овоме боју? 1. Да пруски ђенерали нијесу питали какву титулу који батаљон носи, него су га, чим је на бојно поље приспио, турили тамо, ђе је било најнотребитије; 2. Да су и гранатири кроз гудуре и шушу се верали у првој бојној линији, а ова је у садашње.и рашовању баш сшрељачки низ са својим иодиорама, а ђекад су и ловци дошлн у другу бојницу. Шта би било да све струке пруске нјешадије нијесу биле вјеште сваком начину кретања и борења? И у коњици се слажем са Грујићем јер је баш њен главни задатак извидничка и стражарска служба. Извидничка и стражарска служба необухваћа само патроле на предњијем стражама, него оне величанствене маневре, које је војска насљедника пруског 1870. напредујућ од Мозела прама Шалону вршила. Коњица је ту била велика завјеса за Французе, а бисшро око заПрусе; Французи ништа невиђоше, што се дела у њемачкој војсци, ге се кренуше сјеверу, а њемачка коњица увреба њихову намјеру, јави је, те се је могла за времена већином војска њемачка код Седана скупити и Вранцузе као у мишоловку похватати. Код Седана није било великог коњичког мегдана; али је извидничка служба коњице Седан спремила; код Гравелота се је њемачка коњица жртвовала, да устави напор Вранцуза, док помоћ на лијевом крилу нестиже. Али је њемачка коњица знала шнћарити кад ненријатељ плећи даде, ил кад га ђе тои и нјешачка пуцњава у неред баци. 4ли како је то она за времена дознала? Извидничком службом у сред боја. Извидничка служба је осим иредњијех стража иред бојем у предходници (Ауап1-6аг(1е) •— ту су најчешћи ситни ударци — у боју иазити на бокове, и на згодне часе да нападне душмана кад ђе у неред дође, ил кад се креће; посље боја да шиКари или — у злој срећи — да брани од душманске коњице, а у опште да држи непријатеља увјек у оку (ап с!ег КНп^е МеЉеп). Коњица далеко истурена нред војску дође доста пута у ирилику, да се мора и сама ватром бранити, док јој помоћ дође ил док нес.пасе узмичућу војску, зато јој се дају свуда добре пушке, нешто краће од пјешачкијех. Али коњица непуца из тијех пушака с коња, него сиђе с коња, па се брани као и пјешадија. Овакови су били од некада „Бга^опег« и овако је сад устројена коњица но свему изображеном свијету. Да се још чита о кирасирма, уланима, хусарима, го је ствар народна или традиционална, а што се узимљу шешки и лаки коњи, то је зато, јер V ђекојој земљи има више тешкијех, као у Мекленбургу. Али и сам Молтке, да га упитамо, желио би си данас све „лаке драгоне". Прво него што би Србија куповала мекленбуршке коње, нека накупује лакијех козачкијех, мађарскијех и гурскијех, који су за те предјеле и бољи а ијевгинији; а да добије многобројну и добру коњицу, нека се угледа на ,,добровољне ловце на коњма" (ЕгепуПП^е Ја^ег ги РЉгЛ) од год. 1813. у Пруској и на наполеоновијех 10000 пиочаснијех гардисша на коњма" почеммујеу Русији 1812. сва коњица била пропала. А да се у земљи подигне бољи сој коња ваља основати

добре ергеле и изложбе коња по окрузима с добријем премијама. Артиљерије је доста 3 топа на 1000 јер ни сусједне силе немају више а Турска ни толико. Челичнијех тоиова имају Турци око 150 —- више их нијесу добили, јер их немогу да плате. Челичне топове греба што скорије набављати;апел на патриотизам имућнијех Срба је на своме мјесту, али ни са садашњијем тоновма, само ако их буде на осудном мјесту и у одсудном часу више него у Турака, нетреба се бојати. Код Верта нијесу страдали Вранцузи зато, што Нијемци имадоше боље топове, него што на осудној т ачки — у центруму између ГерсдорФа н Гунстета — имаше 216 топова, а Мак-Махон их на свој бојној линији није имао 100. Па шта је та четверострука сила имала посла да потуче свог иротивника: од 8 саги јутра до вечерњег сутона. Побјен Мак-Махон им утече, да ни други дан нијесу знали на коју страну! А шта би било, да је било до 100,000 Вранцуза са бар 250 тонова код Верта? Лудо занове- тањерећи ће г. Путник. Али ја велим, да није побило Вранцузе боље оружје него сирет- нија мобилизација, саремносш и боље маневрисање Пруса. Нека Турци 100 круновијех тоиова изведу према 300 српскијех бронзанијех на једном мјесшу, па се ја небојим за мегдан. За обсадни аарк вели Путник, нетреба узимати л,уде из бораца него „својевољце угњетенијех народа", а на другом мјесту вели онет: Србија и Црна Гора не шреба да буне хришКане ирошив њихове садашње законише владе ! ! ! Србија и Црна Гора морају се држати легишимишаша! ! /" Да су се Срби од Косова држали легитимитата, неби било ни Срба ни Србије; легитимисге нијесу хтјели да Црног "Борђа ни да знају за име српско! А на посљетку пребирајмо листове нове повјестнице па ћемо виђети, шта је легитимитет? Да су се тако строго држали народи легитимитета, би ли било Грчке и Белђије? би ли се удавила легитимна пољска држава? Би ли легитимни Виктор Емануило бунио Талијане из Ломбардомљетчаке на Аустрију? би ли најлегнтимнији„о11егЛ^Шет" 1866. пунтао заробљене војнике мађарскијех аустр. регимената да иду у Кланкину легију, па да упадну оружјем за хатар Пруске у Мађарску? Ламорморина књига »нешго више свјетлости« — показала нам је легитимисте у најљеишем виду! Но да се оканим овога разглабања угштао бих ја г Путника: Зна ли он шта је то опсадни иарк? Јамачно незна, јер дазна, неби „рекруше" за нарк искао, ђе баш гребају највјештији топџије, јер код тако разне муниције греба јамачно више техничне вјештине, него код пољске артиљерије. Ја велим: За оисадни иарк да се узму највјешшији шоаџије од сшаријих иојасова. Инжинијерске шруае ја бих крсгио: грађевинске чеше, а не „<3ете1;гирреп и , јер ријеч пСгете" значн некакву женијалност, а зна се, да сваки грађевински војник није „жениј". Путнику као да није јасан ни посао овог рода оружја, јер га иначе неби бројао у неборце. Грађевинске чете нијесу само, да копају око градова бедеме, лагуме и оикоие, за то је добра и пјешадија, али ја их требам у сред боја, да утврдим какову мјестност у обрани, ил да се „ложирам" у отетој позицији. Грађевинске чете има)у уз пушке алат двострук: један за веће позиционе послове увјек на колма, а други морају у боју носити(1га§1заге АизгизЈип^). Овај алат обухваћа све што треба, да се мјестност „коригира" Да како да Србија има одвећ те војске. Ваљало би је смањити већ с обзиром, да ич и Турци само два башаљона имају.