Србадија

234

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

Св. 10.

Петар је увео мрви уредни суд у Црној Гори, а с тијем удавио ираво јачега. То све је иисцу ништа. Да је Петар погријешио саСтањевићима, то се неда тајити; али и ту су околности биле више криве. Сгањевићи су били за Аустрију битно питање због Котора. Да их није продао Петар, зар их не би била Аустрија добила од Турака, који би били радосно прихватили п|»илику, да се покажу као суверени Цоне Горе? А Петар војујући с Турцима, морао је бар иза леђа имати мир. Кнеза Николу кори писац, што влада неограничено, што уводи „луксусе", што не уводи грађанске слободе. Ко мотри рад јуначког кнеза, тај мора прииознати, да овај не би био кадар ни иута а камо ли школе створнти у Црној Гори, да је владао до сад „парламенгарно." — Да школе нијесу још онаке, као што би требало, истина је, али ни руске за Петра I. нијесу биле друго него мајмуни Енглеза, Холандеза и Нијемаца. Па какве су сад? Благо Црној Гори, да јој дјеца не морају ићи у туђ свијет, да учећи књигу каламе у здраве удове отров западњачке разврагности, код куће ће, ако и мање науче, опет остати духом и тјелом здравији. Па колики је број елементарнијех школа сад? 37 у Црној Гори и 3 изван Црне Горе на трошак црногорски.*) Да се сад на Цетињу види иомада, фпнијег саиуна, а чује музика, то су ствари цивилизације, које бар онај, који о пграћанској слободи" говори, не смије анатемисати. Ако се Вук Мандушић није сапуном умивао, то је за његова доба био сапун у опште ствар луксуса и по Јевропи, а сад је нотрошак сапуна мјерило цивилизације. А музика? Зар није стара прича, да је ОрФеј ублажио својом свирком јаросне днвл.е звјери? Па зар да се то исто средство јунаку српском узима у гријех?! Писац приписује кнезу Николи, да је лакомислено почео рат 1862. год. а ми тврдимо, да је онај рат, у пркос што није по жељи кнежевој и српског народа испао, опет њему на славу а другијем на срамоту, који, борећи се међу се за столице великодостојничке или Фантазирајући о социјалном нитању радника у КреФелду и Амстердаму, или ваљајући се по мекијех душеци, свезаше руке племенитом кнезу Мијаилу, те спријечише да оде у помоћ својој браћи што гину наМорачи „заслободу и за име српско." Пјесник пјесме: „Онамо онамо за брда она" био је прави насљедник јуначког духа Данилова, и није чекао, док се погоде, ко ће царовати, а овамо још и нема царства, него се је сјећао рјечи свога стрица Данила, који је рекао пградимо српску краљевину, иа Ку ирпом сриском краљу јаирви као ирости војник иред двором стражарити." **) На свршетку још једну: Нека г. писац, као свештеник, прочита житија светијех и нреподобнијех отаца, што им ми тропаре и величанија пјевамо, од Никејског сабора до данашњег дана, па ће, вјере ми, код свакога запети за нешто, на што би се могло викнути „анатемате." Али ми норед крвавијех заслуга и жртава тијех светитеља невидимо њихове мане, него знајући, да нико без грјеха, игокмо једин Бог, само се с њинијем великијем славнијем и спасоноснијем дјелима наслађавамо и ободравамо. Слободно је — и дужност је списатеља — све мане изчитати, али без заједања, а при томе ваља и положај онога, који по-

*) По најновијим лодатцима има их оада осим учитељске и више ђевојачке шкоие, шездесет и седаш норталних, сеоских и ђевојачких школа. **) Ове ријечи ми је отличан Цриогорац казао, да их је из уста покојног киеза чуо.

гријеши узети на ум, па ће бити одмах суд блажији. А по готову ми Срби треба сад да смо јако на опрезу, да си пред свјетом не окаљамо образа, јер и онако нас је довела она несрећа, — о којој јадикује Стерија: „Тамо Турци пале сјеку, Там воде у ропство, А сестрићи препиру се: Чије је господство" у злочест кредит у мјеродавнијем круговма Јевропе. Ово је написано, не да се оштроумни г. писац вријеђа, него само, да му пријатељски докажемо, да је за нас Србе гинат" најубитачнија сгвар, а његова би књига — којој цјену безприсрасно показасмо — исто тако савршена, али много врједнија била, да је на њој мото: „Какав си, да си, мој си." Синиша.

1. ВОЈЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА. Војничка штудија С. Грујића б. управител.а тополивнице и артиљер. капетана У Крагујевцу 1874. — Друштвена штамнарија мала 8 -на. стр. 150. 2. ИРОЈЕКТ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ВОЈЕНЕ СНАГЕ СРПСКЕ од мајора Чолак-Антића. »Исток« 1875. бр. 31—36. 3. МИСЈИ 0 ВОЈЕНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРБИЈЕ, написао Паја Путник. У Панчеву 1875. штампарија браће Јовановића 8-на. стр. 158.

Унутарња диоба војеке, бројни одношај родова оружја. Грујић: Јединствена пјешадија, јер се од ње у опште тражи: ла.коКа, вјештина у гађању, и оорење у расутом строју (ЉгаПНгеп). Коњица: У брђанским, шумовитијем и изпресјецанијем предјелима, нема коњица готово бојневриједности, него се ограничава на стражариу и извидиичку службу (ЗЈсћегће118- Ш1<1 Касћпсћ1еп-01епз1;). Узимајући у оцјену српско земљиште и богаство, као и величину турске коњице, налази број коњице српске на •/,, пјешадије за довољан. Артилерије иште по три топа на 1000 цјешака ил коњаника. Оисадни иарк од 130 оруђа. Инжинијерске труие има у Србији сад до 45 на 1000 пјешака, дакле саразмјерно више, но у осталијем јевронскијем државама, јер се у овима проценти колебају измеђ 20 и 40 на 1000 пјешака. Возарија се колеба у јевропскијем војскама измеђ 40—80 м. на 1000 пјеш. и 25—30 кола са опрегом од 2 до 4 коња. Српска возарија броји 14000 момака (коморџија) дакле 187 на 1000 пјеш., а то је због тога, јер она преноси терете на коњима на самару, а не на колима. Писац иште: да се уведу за сваку чету (сотњу) ескадр. и батерију по једна багажна и по једна кола за храну са два коња; за сваки батаљон једна мунициона кола и 1 љекарска кара; за сваки коњички полк 1 ковачница 1 љекар. кара; за сваку батерију, осим мунициони сандука, 2 кола за разни прибор и 1 ковачница; за сваку пијонирску чегу 1 кола за копачки алат, 1 кола с барутом, осим тога довољио кола за провијангске колоне, понгонски трен и. т. д. На војено-санитетску струку није се до сад у Србији толико обазирало. Писац за то доноси само образац руске санит. струке и оставља њено уређење у Србији стручковI њацима (љекарима), само препоручује, да се

бар даду по два љекара на 1000 мом. и да се набави потребни материјал за завоје, лијечење и постеље — а дасе држава постара за устројење непокретнијех болница. Артиљеријски иарк нуждан је, његова величина зависи од броја муниције за пушку и тои и од величине кола у којима се та муииција вози. Путник ијешадију раздјељује како је већ казано — на троје. Коњицу такођер у три различите варијанте. „Требало би се трудити да се створи 3000 м.— алидобре коњице, не такве, која ће само стражарити и извидничку службу обављати, већ којој ће то највеће задовољство и весеље бити, да се с непријатељском коњицом носи по мегдану. Више од 3000 добре коњице тешко да ће Србија, док је овако мала, створити моћи, поглавито с тога, што нема у земљи зато способнијех коња". За тешку коњицу препоручује тешкекоње са стране н. пр. из Мепленбурга. Артиљерије хоће 4—5 топова на 1000 момака, дакле најмање 600. Оисадни иарк је нуждан, али не давати уњ људство из активне војске, него га попуњавати са својевољцима угњетенијех народа. Инжинијерске труие треба редуковати — у колико? не каже — али вели, да би се тијем могло добити 4'/, °/„ бораца. Писац као да не рачуни овај род војске у борце! За возарцју предлаже, да или остану коморџије, т ј. ношење терета на самару, али од 14,000 коморџијскијех коња нека је 12,600 за ношење терета, а 1400 за коморџије, који треба да јашу. Свани коморџија би имао на бризи по неколико коња, па би се с тијем добило 12,600 мом. за „борце«. Или треба мјесто коморџија увести кола, па ће се приштедити још и 2 / 3 коња. За војено санитетску струку слаже се уопште сГрујићем, аликао да не уважава те струке јако, јер показује на црногорске самоуке видаре и лијечнике па вели, да и у Србији има таковијех. За артиљеријски иарк не вели ништа. Ја се слажем с Грујићем са свијем што се тиче пјешадије, јер упркос свима мотивацијама Путника и његовијех ријегкијех јединомишљеника, не ће ми никако у главу диоба пјешадије. Осим онога, што сам већ о томе горе казао, придодаћу, да је велика мука, кад се мора који батаљон одаслати (<1е1ас1пгеп), изабрати једну јединицу, која би за самостално одаслање била способна. Што је пјешадијау некијех држава још подјељена, то је ствар традиционална, али у новије вријеме нема Фактичне разлике у пораби једне и друге, нити су правила једне и друге јако различна. Једино је што је одабрана тешка пјешадија јако надувена на своју тјелесну величину и прогекцију, а стријељачка опег на своје име. Та надувеност рађа мржњу у војсци, јер се линијашка пјешадија осјећа пасторчетом у војсци, премда је ње највише. При том има ствар и друге мане; узмимо из опште пјешадије најчвршће и најљенше људе у гранатнре, — најбоље стријелце у посебне стрељачке батаљоне, онда остаје за линијашку пјешадију маса талога. Сад узмимо, да у једном боју стријелци, а у другом гранатири страдају, ето шта остаје војводи на расположење? Зар није пробитачније, и боље и лошије живље држати у једној задрузи? Зар није лакше онда располагање и зар нијесу мање кобни губигци у једној ил другој чети? Путник је много читао у војеној повјестници, па се чудим како му није пала у очи битка кодСпихерна између Нијемаца и Вранцуза 6. авг. 1870. Да је ову битку проучио, јамачно би био излијечен од маније котерија у војсци. Ја ћу навести из те битке само једиу епи-