Србадија

Св. 10.

Р|^ие Оате.' НОВЕЛА АЛЕКСАНДРА ПУШКИНА. пПик дам (зелени горшак) значи подмуклост" Најновији сановник. I. »Кад на нољу киша бије, Седеле бн бедевије За столом., За карту би лепи гости Продали се — боже прости Са децом. Добише ли, изгубише, Све то лепо креда пише Нуз тањир. Е, па онда бедевије, Док на пољу киша бије, Држе пир.« Код Нарумова, поручика у гардашкој коњици, картало се на сав мах. Дуга зимска ноћ већ на измаку, а нико се томе не осеги. ВеК је пет сахата из јутра, кад ће тек сести за вечеру. Ко је добио на картама, тај је слатким срцем сео за сго, а други би гледали у своје празне тањире. Него је мало по мало и шампањско своје учинило, заподе се живи разговор. # Је л', Сурине, како ти је данас ишло? запитаће домаћин. Ка' и до селе — изгубио сам. Ја ти већ немам среће. Играо сам мирандола. Ти знаш да сам ја хладнокрван и да са свим мирно мећем на карту, никад не мењам боје у картама — па опет непрестано губим. Како то велиш? Целог вечера ниси ни једном мегнуо на црвеног? 'Гвом постојанству одиста нема пара. А како вам се Херман свиди? запитаће један од гостију, показујући на једног младог жени-оФицира. Карте ама да се такнуо, а его може до пет сахата изјутра да гледа, како се ми други играмо. Занима ме игра, рећиће Херман, ал' опет за то нисам вољан, да мећем нешто накоцку, без чега не могу бити, да можда нешто добијем, без чега могу бити. Е, тада! Херман је Немац, те, разуме се, ЧЈваран! 'Го се тек зна! повика Томски. Више ми је чудо за моју мајку гроФицу Ану Феодоровну. Како то ? упитаће га пријатељи. Зар не приметисте, да се и она никад не карта? одговориће Томски. Што јесте, јесте .... госпођа . . . осамдесет година, па се не карта, то је да богме чудо, рећиће Нарумов. А знате ли за што? Не знате? Не знамо. А зар ту има неког особитог узрока? Него да има. Чујте само! Пре свега треба да знате, да ми је мајка била у Паризу, тако пре неких шездесет година, где је јако упала у очи. Сваки вам је то за њом трчао, да се нагледа 1а Уепиз тозсоу14е (руске Венере). Ришеље јој се удварао, па моја мајка вели, да га њена хладноћа умал' дотле не доведе, да пројури себи тане кроз главу. У оно би се доба госпе картале игре Фарао, па ће једно вече војвода орлеански велику своту од мајке добити. Кад ми мајка дође кући, разузури се, скине шта више и вештачке мадеже, па ће онда у тако трагичком оделу отићи моме деду, нриповеди му своју несрећу, па га замоли за наре, да плати дуг. Деда ми — бог да му душу прости — колико га се сећам, биће да је био као неки надзорннк у своје жене, а бојао је се исто живе ватре. Али кад чу за свогу, коју му она спомену, плану кано ж-^равица, узе рачунати, па ми мајци доказа, да је за шест месеци потрошила пуно по милијуна. На просто јој рече, да му у Паризу његова московска и саратовска села нису при руци, а завршиће тиме, да јој паре не даје. Но, можете мислити, како ми је баба беснила. X

Своме слатком мужићу отФикари поштену ћушку, на оде сама у своју спаваћу собу. Сутра дан окупи га наново; први се пут у животу „снисходила", да му разложи и објасни ту ствар, но узаман је покушала, да свога мужића увери о томе, како имају разне врсте дуговн, како не може отправити једног кнеза као неког кирајџију. Све њено говорништво оде у трње, мој се деда не да осолити, те баба ми одиста не знаде шта да ради. На њену срећу познаваше једног човека, који беше пуно уважен. Слушали сте сигурно о гроФу Сен-Жермену, о коме се толика чуда приноведају, а знате, да се и сам издавао за неког маћијоника и да је уверавао, како је пронашао „камен мудрости« икакоима гводу од живота". Неки су му се смејали и звали га шарлатаном, а Касанова вели у својим мемоарима, да је био увода. Сад било како му драго, досга, да се сваки, поред све тајанствености у животу му, отимао за његово друштво, а био је одиста и веома пријетан. Баба ми још и дан данас погину за њим, па ће се богме јако наљутити, не говориш ли о њему са достојним поштовањем. Мисли, позајмиће јој потребну своту, па му пише писамце и моли га, да је посети. Е го вам на мах старог мађијоника, па ће је наћи у крајњем очајању. У неколико речи приповеди му она своју несрећу и мужевљеву суровост, па ће придодати, да сад још само од његова пријатељства и услужности очекује помоћи. Сен-Жермен ће се мало промислити, онда ће рећи: Госпо, ја бих вам лако могао позајмити ноискану своту, ал' ја знам, ви не ћете имати мира, док ми је не врнете, а ја не бих рад, да из једне неприлике дођете у другу. Знам ја један паметнијн начин, како ћете се одужиги: не остаје вам друго, него да новац повратите .... Ама слатки гроФе, вели му моја баба, та ја вам већ рекох, немам више ни једне потуре . . . . А и што ће вам? вели Сен-Фермен, чусте ли ме само . . , па ће јој гу рећи неку тајну, што би за њу сваки од вас за цело дао скупе новце. Млади официри поиздигли вратове, па зинули на сва уста. Томски ћути, па пали лулу. На то ће притегнути свој војнички појас, па узе даље приповедати: Још истог вечера одвезе ми се баба у Версаљ краљици на карте. Војвода орлеански даје банку. Баба ми се олако извини, шго се још није одужила, — нашла је гамо неки изговор — седне за сто, на узме оне три карте, које јој је пријатељ означио. Богме добије, па лепо исплати свој дуг. Е, па случајно се тако збило, рећиће један од гостију. Басна! басна! дерао се Херман. Мора да су биле лажне карге, вели трећи. Неће бити ни једно од гога, одговориће Томски озбиљио. Како то? упаде му Нарумов у реч, твоја мајка зна за три срећне карте, а ти их још не чу од ње. Та то је баш тај ђаво, вели Томски. У ње беху четири сина, ту је, разуме се, и мој отац. 'Гројица су их били страсне каргаџије, па ни један од њих не могаше те тајне од ње искамџиги, а овамо би и њима и мени добро дошла. Него чусге ли, што ми рече ујак, гроФ Иван Илнћ, на своју поштену реч. Ви сте познавали Чаплицког, што је толике милијуне спурдисао, проћердао, па је најпосле умрћо у највећој невољи. За своје младости добије од њега Сорић једног дана неких 300,000 рубаља. Чаплицки да полуди. Баба ми није прашгала беснилук и лудорије младих људи, ал' код Чанлицког — бог би је знао за што — беше изнимка. Каже му три карте, на које ће једно за другим паре метнути, него јој мораде даги поштену реч, да се свог века не ће више карте такнути. Ча-

плицки оде Сорићу, хоће, вели, новац да поврати. На прву карту, метне 50,000 рубаља. Добије. Метне још више. Опет добије. Једном речи поврати паре, па имађаше још и добити. Ал' ево је већ време, да се иде у кревет . . . глете, молим вас, већ шест сахата. Сваки искапи своју чашу, па се растану. II. „II рагаН, ^ие тмшеиг вз! ДвсМетеп! роиг 1ез випгагиев." ^ие Уои1ег-Уоиз, МаЛате ? еНез боп1 р1'ив !га1сће8." Салонски разговор. Стара гроФица * * * седела је у својој соби за облачење пред огледало.м. Три се коморкиње око ње узмувале, једна јој додај кутијицу са руменилом, друга јој пружи кутију са црним чијодама, а грећа опет дед држи капетину са гракама, да од црвеннла све дрече. ГроФица зна, да је већ одавна своју лепоту у запећак бацила, ал' не може ипак да раскрсти са обичајима своје младости; носи се по моди пре по века, па њено облачење бива и данас с гаком истом пажљивошћу и траје тако исто дуго, као и пре шездесет година. Њена придворкиња седи при прозору са ђерђевом у руци. Добро јутро, §тап(1'татап! рећиће један млад официр улазећи у собу. Воп јоиг Мас1ето1зе11е 1лзе (Добар дан, госпођице Јелко.) ОгапсГтатап, ја имам да те нешто замолим. А као шта, мој драги Павле? Допусти, да ти преставим једног свог доброг нријатеља. па, молим ге, позови и њега на игранку. Можеш га слободно довести, па ћеш ми га тамо преставигн. Јеси л' био јуче, бога ти, код госнође * *? Разуме се. Врло је лепо испало. Играло се до пет сахата ујутру. Ох, па како дивна беше Ељецкина! О, ти мали неваљалче! Ти си за цело скроман! Него баба јој, кнегиња Дарја Петровна, то је било што год лепо! Сад је дабоме сигурно већ остарела, та добра душа. Остарела? уплеге се Томски несмотрено. Та умрла је још пре седам година! Јелисавета подиже главу, па му даде неки знак. Сад му гек паде на памет, да су у двору старој грофици смрт њених вршњакиња редовно затајивали. Угризе се за језик. Ал' гроФица остаде са свим мирна. Умрла — умрла, а гле, ја о томе ништа не знам, рећиће, Заједно смо постале дворкиње, кад су нас пресгавили царици .... Сто пута је већ приповедала то „збитије". Де, ходи Павле рећиће за тим, помози ми, да устанем. Лизанко, а где је моја бурмутица? Коморкиње огнрате гроФицу иза неки заклон, да јој доврше тоалету. 'Гомски остаде сам са Јелком. Кога ћете то да доведеге? запитагаЛизавета Ивановна. Нарумова. Познајете ли га? Не познаје.м. Је л' ОФИцир? Јесте, Код жени-кора? А не, код коњице. А као за што баш код жени-кора? Јелнсавета се насмешила, ал' не рече ништа у одговор. Павле, Павле, викаше гроФица иза њена застора. Та де, пошљи ми већ једном ма какав нов роман- Један враг, ма какав. Само ништа, молим те, по данашњем укусу. Па какав треба да је, §тапсГгпатап? Но, какав? Да не буде у њему како неко убија оца ил' матер, па молим те само да се ко не давн. Знаш, ни од чег се тако не грозим као од удављеника.