Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

219

А како ћу ја доћи до таког ро.мана? Би ли какву руску књигу? А зар имају и руски романи? Но, можеш ми један послати, мој слатки Павле, можеш ми један послати. Збогом, §;гапсГтатап, .... имам журна посла. Збогом Лизавето Ивановна! Јелте, а као за што би Нарумов био баш код женикора? Са овим речма Томски оде. Лизавета Ивановна остаде сама, лати се онет посла, па седе тик до прозора. Одмах за тим ето ти неког младог о«&ицира на Кошку од куће, што баш преко лежи. Јелисавету обли румен, па се саже јаче ђерђеву. Баш у тај пар ето ти с гаре гроФице потпуно обучене. Лизанко, подај упрегнути! Данас ћемо се извести. Лизанка махом устаде, папође спремати свој посао. Но, ги мала, шта ће то рећи — вели баба, јеси л' ти глува? Одмах да даш упрегнути! Идем, идем већ, рече Лизанка, па истрчи. Ту сад неки слуга унесе књиге, шго их је послао кнез Павле Александровић. Е, лепо, лепо, кажи, да се захваљујем, рећиће гроФица. Лизанка! Та ког си се беса устумарала? Хтела сам, да се обучем. Има томе времена, моје драго дете. Дед седи, узми прву свеску па читај! Лизавета узе књигу, па прочита неколико реда. Јасније, јасније! рече гроФица. Који ти је враг, ти мала? Ти као да си промукла. Дед довуци ближе ту столицу . . . још ближе . . . но, тако. Лизавета Ивановна прочита још две врсте. ГроФИца оде зевати. Окај се, бога ти, те књиге, кажем ти! Све којекакве бљувотине. Можеш кнезу Павлу послати те књнге натраг . . . кажи, да му се лепо захваљујем. Ал' шта је већ с тим колима ? Кола су већ спремна, рече Лизанка, погледавши кроз прозор. А ти још никако ниси готова. Да се вазда мора на гебе да чека. Ти мала, та то се више не мож' ноднети, кажем ти. Лизанка одлети у своју одају, ал' не прође ни два тренута, а гроФица у.зе тако јако звонити, да су све три коморкиње кроз једна, а коморник кроз друга врата као без душе јурнули. Мени као . . . онако . . . долази, нико ме не чује, завика гроФица. Реците тој Лизавети Ивановној, да на њу изгледам. Баш у исти пар уђе Лизанка у собу са шеширом на глави и огртачем на руци. Но, једва једном, моје слатко дете! рећиће гроФица. Ал' гле опет како си се налицкала . . . А као због кога је то, бога ти? . . . Него управо какво је време на пољу? . . . Долази ми ветровито. А? је л'? Ваше сијатељство смиловаће се да благонаклоно дозволи, да је баш на про гив врло мирно, усудиће се коморник. Ви никад не знате шта брбљате . . . де, отворте само прозор! . . . Но, јесам казала? Ветровито и хладно. Нек се коњи испрегну! Лизанка, не ћемо се извести. Ниси се морала тако накинђурити. Ох, да горка живота! уздану Лизавета Ивановна. И доиста у праву је. Горак је лебац у туђина, а жива је мука пењати се по туђи степени, вели Данте *); а и ко би могао нацртати јаде једне придворкиње у какве огмене

*) Ти ргоуега1 мссо.т? ва (П ва1е 1.0 рапе а!1гш", е соте еЛигосаИе 1о зсеп(1еге е П еаНг рег Г аНпи зсаИе. РпгасШо, XVII 58.

старе госпође? ГроФИца * * * не беше аспида, него само ћудљива, као и свака друга маза читавога света, беше тврдица, тесногруда и саможива, као и свака друга, која више не може у свету да игра велику улогу. Она и данас а да ће једне игранке пропустити. Седела би у каквом углу дворане, набељена, у каквој стародревној одори, као какав незграпан, неизбежно нуждан намештај, а ко би год ушао, поклонно би јој се; по што би се пак га Формалност срећно свршила, не би нико више на њу ни главе обргао. Дома примала би посете од читаве вароши, строго би пнабљудавала" етикецију, ал' нит би кад год тубила имена ни особе. Силне слуге, што су јој у предсобљу већ оседели и набрекли од дебљине, живљаху како се богу и њима хтело, па тако и беше у кући дар мар, баш као да је гроФица међу самим лоновима, или као да у кући живе душе нема. Ал' живот Лизавете Ивановне, то ти беше мука жива. Служи ли чај, ето јој пребацивања, да расипље са шећером; чита ли што год грофици. она је одговорна за све будалаштине списатеља; прати ли своју госпоћу при извожењу, она је крива, ш го је калдрма рђава и време непогодно. Оно мало худе, више него скромне платице никад јој се не би на време издавало, а опет би се од ње искало, да сеодева „као цео свет" т. ј. управо као мало њих. Положај јој у друштву беше одвећ немно: сваки је познаје, а нико да је у чему одликује, ил' да је уважава. На игранци само би је онда ко год замолио да с њим игра, ако би требао какав а свака би ти то женска, а ко јо| ваља што на оделу поправити, одмах, ево ти је њој. Лизанка је частољубива, осећа да је понижена, па не може да дочека избавитеља, који би јој раскинуо те ланце. Али младићи, који норед све своје лакомислености умеју тако добро да рачунају, узеше се добро у памег, да њу ма у чему одликују, а овамо је била Лизавета Мвановна много милија од свију оних недотупавних, охолих створења, којима ова господа ласкаху. Шта би се и шта пута она украла од блеска и дуга времена у дворанама, па би побегла у своју сиротну собицу, чији се читав намешгај састојао нз једног старог заклона, једног искрпљеног ћилима, канабета, огледалцета и дрвеног ишараног кревета, ту би седела поред једне лојане свеће у светњаку од туча, па би се сита наплакала. Кад ал' једно јутро — беше то два дана после онога вечера, кад се код Нарумова картало, а осам дана пре данашњег белаја с грофицом — једно јутро седи Лизавета Иванозна са ђерћевом код прозора, парасејано гледа на поље, ал' један млад официр од жени-кора стоји преко са сокака, па непрестано пиљи горе. Она спусти главу на ђерђев, па ће убрзати свој вез. Кад после пет минута и нехотице на поље погледа, ал' млади оФицир још на истом месту. Она и до сада не ашиковаше са младим људма са сокака, а сад је пуна два сахага погнуте главе на ђерђеву радила. У том ће је позвати за сто; она устане, остави ђерђев на страну — и још је непрестано ОФицир стојао на истом месту, а да се макнуо. То јој дође чудно, па ће после ручка некако узбуђена прићи прозору, али сад га већ нема, а и она није даље мислила на њега. Након два дана, баш да седне са гроФицом у кола, кад га опет угледа. Стојао је колима при врати са њене сгране. Лице му у подигнутој оперваженој јаци замурено, ал' шеширу испод обода севаху муцрне очи. Лизавета се Ивановна устравила, а не зна управо ни сама за што. Пење се на кола а сва дркће. Врате се дома. Приђе прозору а срце јој све куца. Официр стоји на истом месту, па је непрестано жељним оком погледа. Она се

брже боље тргне натраг, а сва гори од радозналости, а и неко је чудно, непознато осећање обли Од тада један дан не ће проћи, а да јој се не покаже под прозором млади жени -ОФицири. Мало но мало, па се разви међу њима и као неки неми разговор. Бива, она седи при ђерђеву, од једном није него чисто осећа: ту је. Ту би дигла лишце, па би га гледала како који дан све дуже. А и он као да је на овој невиној милости веома захвалан. Са брзим оштрим погледом младости она би приметила, да би му бледе ланите вазда силна румен обасула, кад год би им се погледи сусрели. Након осамдана узе се већ и смешити на њега. Кад је оно Томски замолио гроФИцу за допуштење, да јој сме преставнти једнога од својих другова, сиротој је девојци срце заиграло, а кад чу, да Нарумов није оФицир у жени-кору, љуто се кајала, што је издала своју гајну гоме лакомисленом Томском. Херман је био син једнога Немца из Русије, па је наследио од оца нешто мало главнине. Одлучивши, да сачува своју независност, узео је себи за правило, да не начиње своје имање. Живи о својој плати, а неће ни потуре издаги за шго год, што му иије од погребе. Ђуталица, частољубив, а због сталности му другови би га свакојако задиркивали. Изглед му је сама мирноћа и доброта, а овамо скрива у себи најжешће страсти и необуздану машту. Него је увек био свој потпуни господар и знао се сачуваги од обичних младићких заблуда. Тако на пример поги^ће за каргом, а никад је не узе у руке, јер му, вели, околности не допуштају, да меће на коцку нешто, шго му треба, а да тек можда добије нешто, што му је излишно. Уза све то могао је по читаве ноћи за зеленим столом преседети, па пратити ћуд среће са грозничавим узбуђењем. Она приноветка о трима картама јако му је машгу узбунила. Целу је драгу ноћ о томе премишљао. Ала нешто — рекао би сам у себи ФрљајуКи друго вече по улицама Петрограда — ала нешто, да стара гроФица мени повери њену тајну, да нешто мени каже оне гри карге! .... А, та морам се ја с њом упознати, улагати јој се; мора она мене заволети. Да, ал' има већ осамдесет и седам година, може још ових дана умрети, можда већ су гра .... Хм! хм! Па ко зна има л' у читавој ствари истине и колко црног испод нокта? . . . Не, не! штедња, умереност и рад, то су те три карте, на којима морам добиги. С њима ћу своје имање удвостручити; оне ће ми донети независност и благовање. Овако премишљајући од једном ево га у једној од главнијих улица у Петрограду, баш према неке високе, узорите куће. Улица све кипи од кочија, па све редом стају испред осветљене Фасаде. При силажењу час би спазио какву женску ножицу, час високе чизме каквог ђенерала, сад какву мрежасту чарапу, сад опет ципелу каквог дипломате. Бунде, женски огртачи — нема им краја пролазећи поред горостасног вратара. Херман застаде. Бога вам, чија је ово кућа? запитаће ноћног стражара, што баш на Кошку стоји. ГроФице * * *. Херман се сав стресе. Падоше му на ум оне три карте. Шеће поред двора горе доле, мисли на го«пу, што тамо горе живи, на њено богаство и — тајну, што она за њу знаде. Врати се усвој немио стам, ал не може ваздан да се смири, а кад једва једном склопи очи, а пред њим све играју неке карте, неки зелењи столови, све неке гомиле злата и банака. Снева, а он се непресганце надмеће, добија, па ове пуни џепове златом и банкама. Кад се трже, ал' блага нестаде — а с њиме оде и један дубок уздисај, Да се расеје, хајд'