Србадија

220

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку

Св. 10.

опет тумарај по вароши. На скоро ево га опет преко од двора грофице мислим, гони га тамо иека неодољива сила. Гледа, гледа горе на прозоре, кад — иза једног прозора опази неко младо девојче црне косе, како се олако сагнула над неку књигу или какав рад. Бво сад опет нодиже главу ох, оне црне очи, оно бело лице!.... Решена му је судба! III. лУоив т'есг1Уег, топ ап&е, (1вб 1е11ге8 (1е ^иа!ге ра&е8 р1и» уИе див је ие ршз 1ез Нге. м * * * Лнзавета Ивановна баш да скине шешир и огртач, кад ал гроФица је даде натраг дозвати. Дала је опет упрегнути, хоће да се извезе. Док су два послужитеља стару гроФицу са великом муком у кола дизали, спази од једном Лизавега Ивановна, где млади ОФицир тик ње стоји, а осеги, како јој стиште руку. Од страха да обнесвесне, а кад осети у руци неку утутнуту хартијицу, њега већ нестало. Брже боље сакри је у рукавицу, па нит' види нит' чује што око ње. За возања питала би је гроФица као и до сада непрестанце: Је л', ко је оно, шго нам се јавио! — Како се зове та ћуприја? А? Шта је тамо на оној узви написано, је л'? Јелисавета Ивановна све натрашке одговара, а грофица је грди. Но, ти мала, шта је теби данас, бога ти? Куд мислиш? Ил ме сад ваља да од једном не разумеш? А? Је л'! Та ја, хвала богу, не шапућем, а и не лупам којешта, буди богу благодареннје. Лизавета Ивановна ништа не чује. Чим приспу дома, одлети она у своју собицу, закључа се, па вади писмо. НезапечаНено. Та не може срцу одолети, да га не прочита. Изјављује јој своју љубав, нежно, с поштовањем. Нревео га од речи до речи из неког немачког романа, Лизавета Ивановна не зна немачки, па је задовољна са Хермановим писмом. Ал' је опет за то у големој неприлици Први пут у животу има и она неку тајну Молим вас, са младим човеком у преписци! Плаши се своје рођене дрскостн, пребацује сама себи своје понашање. Не зна шта да ради. Ха! не ће внше седети поред прозора, хладно ће га предусрести, вратиће му писмо, одговориће му чисто и јасно, да, да, одбиће га Шга да ради ? нема ниједног пријатеља, ни кога да је посаветује. Одбиће га, за цело ће га одбити. Седне за сто, узме перо и хартије, па мисли, мисли. Шга је и шта пута заночела, па подерала! Час јој долази писмо одвећ опоро, час опет није доволање достојанствено. Једва једном после грдне муке склопи сретно ово неколико реди, што је мислила да ће бити доста: „судим", вели, „да вам је намера поштена и да нисте ради, да ме вређате својим непромишљеним понашењем. Али ви ћете и сами увидеги, да то ннје начин, како бисмо се упознали. Ваше вам писмо враћам, па се надам, да се не ћу имати узрока кајати, што сам тако несмотрена, ге вам одговарам." Сутра дан у јутру како спази Хермана, ђипи од ђерђева, ево ти је у дворани, отварај прозор па бацај — рачунајући на офицнрову умешност — писмо доле. Хермаи долети, подиже га, одјури у оближњу посластичарницу, распечаги га, па нађе своје писмо и одговор. Томе се од прилике и надао. Суди, почетак није лош. Иде дома. После три дана ево тн неког девојчета са веселим вижљастим очима, вели, послата је од једне машамоткиње. Хоће да говори са

Јелисаветом Ивановном. Лизанка се препаде. Боји се, биће какав рачун, што га је заборавила да плати. Отвори хартију. Позна Херманов рукопис. Ви ћете се варати, рећиће, ово писмо није моје. Извините, молим вас, одговориће девојче лукаво, читајте само! Лизанка га прође летимице. Херман моли за састанак. А, не може бити, рећиће — уплашила је Херманова дрскост, да је за тако што и на таки начин моли. — Не може бити, писмо није моје. Па га раздере у хиљаду комада. Па што сте га подерали кад није ваше? Треба ли сте га послати ономе чије је. Молим вас, слатка, рећиће Лизавега Ивановна — коју је љутила ова примедба. Молим вас, слатка, немојте више никакво писмо да ми данесете, па кажите томе, шго вас је послао, нека га је стид и срам. Ал' се Херман не да уплатити. Сваки боговетни дан добила би Лизанка по једно писмо, сад овако сад онако; па не беху то више ни прости преводи из немачкох. Херман је писао нод упливом жестоке страсти и то своје рођене мисли. Лизавета Ивановна не може да одоли толикој речитости. Изнајпре би му писма нетом примала, после би већ и одговарала, пакако којндан, а њени одговори све дужи и срдачнији. Најпосле ће му ево ово писамце бацити кроз прозор: „Данас је игранка код .... ског посланика. Ићиће н гроФица, па ћемо тамо остати до два сахата. Сад чујте, како бисмо се могли састати, а да нас нико не чује. Чим се гроФица извезе — а то ће бити око својих једанаест сахата — онда обично и све слуге иду да спавају, те тако уходнику нема никога до вратара, који обичноспава насвоме седишту. Чим избије једанаест, а ви одмах уђите под капију, па без оклевања по степенима горе. Наиђете лн на кога у предсобљу, а ви запитајте, да л' можете говорити са гроФицом. Рећиће вам да није код куће и онда вам дабогме не остаје ништа друго, него да одете. Али по свој прилици не ћете наићи ни на кога, јер су гроФИЧине коморкиње остраг у некој далекој соби. Кад будете у предсобљу, а ви онда идете лево, докле год не дођете до гроФичнне спаваће собе. Ту ћете видети иза неког застора двоје вратаоца, десна врата воде у неки кабинетић, у који гроФнца ннкад не иде, а лева воде у један ходник, а на крај тога су басамаци. Иду у ковитлац горе. По њима ћете доћи у моју собицу." Дркћући као тигар, кад види, како му се жргва приближује, тако је чекао Херман, кад ће већ доћи време састанку. Још није ни десет, а он већ шеће поред гроФичина двора горе доле. Време да те бог сачува, ветар се помамио, мећава, вејавица. Фењери слабо и неједнако светле. По сокацима ни бесног псета. Час ио час би тек пројурила каква кола, а кочијаш би гонећи мршаву рагу освртао се за каквим задоцнелим пријашком. Херманов је огртач лак, ал'Хермана нит' пробија ветар, нит' га провејава мећава. Једва једном ево и гроФичиних кочија. Гледа, како два послужитеља Јзеше матору вештицу испод пазуха, тутнуше је у кола, увише је у громадну бунду. Одмах се за тим промоли и Лизавета Ивановна. Умотана у неки лак огртач, у сплетовима свеже, природно цвеће. Лако се хити у кола, вратар залупи за њом врата од кочија. Кочије тромо одзујаше по лаком снегу. Вратар затвори двору каиије, у првом се кату погасише свеће, у читавом двору настаде дубока тишина. Херман још хода горе доле. Сад ће стати код

неког Фењера, гледи, колко је сахага, скоро три четврти на једанаесг. Наслони се Фењеру на стуб, упрБО очи на сказаљку, па броји тренуте. Таман једанаест — гаман и он на степенима. Отвори капиџик па уђе под осветљену капију. Вратара ни од корова Брза корака полети низ степене, па униђе у предсобље. Поред ламие лежи на неком прљавом канабету слуга и рче. На прстима пролети Херман поред њега. У трпезарији и дворани мрак, ал" му још лампа нз предсобља мало светлуца. Ево га већ у спаваћој соби. Пред иконом горука златно кандило. Дјж зидова, превучених кинеском свилом, позлаћене сго лице и избелени миндерлуци са мекии јастучићима. 0 зиду висе два портрета, рукотвор госпође Лебрен. Једно је неки човек, својих четрдесет година, подебео, једра лица, у отворено-зеленом капуту и са орденом на грудима. Друго је нека млада госпођица орловска носа, накострешене и напудрене косе, са ружом за уветом. На све стране пастири и иасгирке од мајсенског порцелана, лонци за цвеће свакојаке величине и облика, лероаски сахати, котарчнце, лепезе и бог те пита каквих још женских ситнарија — све проналасци прошлог века, кад су се пронашле ваздушне лопте и животињски магнетизам. Херман се докраде иза застора. Види неки гвозден креветнћ и двоја врата. Десна воде у бабин мрачни кабинетић, лева у ходник. Ова отвори полако, па види мале степене, што воде у собицу сироге иридворкиње; затвори опет врата, па се увуче у мрачни гроФнчин кабинетић. Тренути се отегли на године. Свуд у около мирно. У дворани баш изби дванаест, па опег наста мргва тишина. Херман стоји, наслонио се на неку хладну пећ. Са свим је миран. Срце му бије посве мнрно, као у свакога, који се одрисио, да буде насваштаприправан. Већ изби један сахат. Изби већ и два. Мало за тим чује, где из далека грме кола. Сад се опет тек нешто узруја. Кола све ближе и ближе. Сад су стала. Слуге се са свих страна ужурбале и узлармале. Вика по ходницима и по сгепени. Собе се осветлише, три старе коморкиње уђоше у спаваћу собу, на иослетку ево и грофице, иста мумија. Спустише је у неку громорну наслоњачу к 1а Vокахге. Херман вири кроз једну пукотину. Лизавета Пвановна прође баш иоред њега. Чује како јури по степенима својој собици. Поче га као мало савест гристи, ал' сад ил' то брзо прође, ил' он стиште срце. ГроФица се узе свлачити пред огледалом. Скидоше јој руже с главе. Скидоше напудрену пароку са нешто мало њене рођене, седе косе. Чијоде падају као киша. Жута сребром извезена хаљина сроза јој се низ набуле ноге. Херман, хтео не хтео мора да гледа све те бљутаве појединости њене ноћне тоалете. Сад још навуку белу капу и бео огртач — што је њеној старости много боље доликовало, а није у њему ни тако страшна изгледала. Као све старе душе, неможени гроФица ваздан да заспи. Кад су је свукли, даде своју наслоњачу докотуратн до прозора, па отпусти коморкиње. Свеће се погасе, тако да је само кандило пред иконом светлуцало. ГроФица седи шћућурена, жута, опустила доњу усну, па се љуљка лево десно. Видиш јој из мутних очију, да ни на шта не мисли, иа чисто би дошао на те мисли, да се ваља да и не љуљка од своје воље, већ је ваља да галванизам томе гони Од једном се промену ово мртвачко лице. Усне не дркћу, а очи оживеше. Види пред собом незнана човека. Не бојте се нншта! За име бога ништа се не плашите, зашапутаће овај. Не ћу вам