Србадија

250

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку.

Св. 11.

и у црквама. У најодличнијим куКама, које би кадре биле набавити повише уметнички израђених слика од страних или наших уметника, шта мислите, да Кете наКи? ВеКином штампане шарене слике, оне, шго се вешају ио воликоварошким гостионама. Посао проста техника, а слике шта престављају? Доба од године, идеалне пределе, по-штогод из библије или митологије, и то вам је све. Бадава Кете тражите илустрација наших народних песама и приповедака, јунака, књижевника и других одличњака, знаменитих места и предела, сабора и знатнијих састанака, ништа, што би сасгојеКи се из видова нашега живота, гопло и живо опет на нас угицало. Нико се и не сеКа, да би се дао удружењем склоиити капитал, којим би се све ово дало ирибавиги нашој земљи. А да нешто погражимо од народног преставништва помоКна оснивање живописне галерије, без које данас није ни један евронски народ, само бисмо онда видели, како нам за то била бију. Папогледајте какав нам је црквени живопис, који осим укуса за лепоту, дејствује и наша религиозна осеКања. Црква св Марка диже Фабрике и лихвари с' новцем, а изнутра пуна живописа од педесет стилова — од педесет шарлатана. Ако добра коб и донесе уметника, мора сиромах, хтео не хтео помазалити се, јер се не тражи десетак икона уметничке израде, но ваља исписати целу цркву одрта сводовапасве широм до гемеља. Ако потражиге узроке, зашто тако ниско стојимо са лепим уметностима, одговор је и опег онакобна: једностраност образовања. Каква нам је и колика је знанствена снага? Да не узимамо у обзир две крајности друштвене: стручн« зналце с' једне, непросвеКену масу с' друге стране. Узмимо центар народни, за који раде и научењаци и стручњаци озго, и прости радници и тежаци одоздо. Какво је знање те средине, тога да назовемо правога грађанства. Колико влада богаством и лепотом свога језика и своје књижевности, колико познаје земље своје и племена своја, велике представнике народнога живота у прошлости и садашњости, природу око себе с' њезиним силама и законима, себе по своме склопу, у здраву и слабу стању и т. д. Хај, да вам је само имати прилнке да се уверите, како у толиким главама нод углачаним шкрљацима и живописним шињонима, којих је ноложај доста узвишен и одличен, има више уображена но стварнога знања, више свачегау глави, но зрелих мисли и бистрих појмова,- има их, који не знају ни састојке ваздуха, што га удишу, ни законе по којима ове свеКе горе, ни узроке, који чине, те се његово стасито тело у највернијој слици прелама по глатким површинама ових скупоцених огледала и. т. д. А јесу ли они сами томе криви? Не -— они су можда уредно полазили школске часе, одлазили су у одлична друштва и села, читали су својски часопиее и Журнале, али им је све то слабо могло помоКи. Зашто? Зато, јер их је собом отргло ово доба: једностранога образовања. Још би ми, ради колике толике потпуности овога погледа гребало уставити поглед мојих лепих и одличних слушалаца на етичну — моралну страну нашега друштва, ваљало би ми то јест реКи коју: о пристојности, учгивости, предусретљивости, скромности, о нонашању, пошговању и признању, поиустљивости, опростљивости, о реду тачносги, чистоги, искрености, срдачности. о свом и другога частољубљу, осетљивости и т. д. Ту би се тек у најшаренијој боји преломила цела слика наше једносграности, наше оскјдости у оиштем образовању, што нас, без икакве стварне нужде и ногребе, с' дана на дан цена и све даље одваја. Као што видите, неможе се, бар ја од своје сгране не могу приметити касинскоме

одбору, да је могао истаКи у овај мах важније питање од питања оопшгем васпитању. ПрибирајуКи грађу за овај говор, вршио сам посао не баш тако лак. Врло је тешка ствар повуКи разлику између образовања општег и образовања стручног. Нити се даје извести опште васпитање без појединих струка и наука, нити се опет стручноме учењу нореКи сме и страна образовна. Васпигање учи, а наука васпита. Нема васпитања без знања, ни знања без васпитања. Ми видимо, да су учевнији људи обично и васиитанији, људи ограниченије снреме, а но склоностима својим добри и наравни, често изгледају без такта у збору и твору, једино из непознавања оне суме културе, која је у народу посгала — веК тако реКи — оиштом. Но како што видимо то, тако знамо и ово друго; неуглађени, па с' тога несносни ностају и они учени људи, који неКе даље да гледају нреко ограде своје струке, који сматрају за сувишно обазрети се светом око себе и проучити правила која у њему владају за говорење, творење, оихоКење, који не знају шта у њиховој околини пристоји, шта је дозвољено шта није, шта је морално шта не, који ематрају себе за цељ а све друго за сретство. Дакле, као што видите, за све људе без разлике, спадали они у учењаке или у коју другу врсту људских струка и наука, потребно је оно васпитање, које се обично зове опшгим, а које је веома нотребно, да као нека магнетска сила привуче једно другом и одржи у свези разне стихије друштва, да одржи равнотежу, дакле јединство између научењака и неучењака, богагих и сиромашних, спекуланата и идеалиста, велике господе и сигнијех господичиКа, духовњака и световњака, мушких и женских, старијих и млађих, сродника и туђинаца и т. д. Као год шго свака дружина, да би могла опстати и радити, мора имати норед својих статута и пословник, то јест правила за ближи иоступак, тако и у једној држави, ако Ке да се зове културном, модерном, цивилизованом, поред устава и других земаљских закона и наредаба, морају постајати, истина не проиисана, али тим познагија и безизузетнија правила о живљењуи владању сваког појединог и свију ваопште, а та правила, тај канон јесте оно, што обухвата опшге образовање. Опште образовање по саставу своме најбоље се даје поредити са ткањем. Као што се ово састоји из основе и потке, тако је и оно саставл>ено из васпитања и зњања. Ми Кемо обе ове стране ирегледати. Које је и какво то васиишање, које је погребио за све у опшге грађане у држави, или за све чланове једнога образованога народа? Оно се дели: а) на неговање тела, б) на развијање резума, в) на разбуђивање душе и укуса за лепогу, г) на утврђивање морала и д) на потхрањивање вере у Бога. Важиост телесног васишаања данас је погогову опште призната. Да би се постигле остале цељи васпитања, вал,а да нам је тело здраво и окретно. ПевајуКи даКамо се посла, кад нам је тело снажно и живахно, а јесмо ли слаби, одмах клоне дух, наоблачи се душа, олабави воља. Уздање у се, храброст, радљивост, издржљивост, добра воља, бистре мисли, ведра душа, све су то носљедице здравога гела. Наш унутрашњи живот расут је по целом телу, он је у мозгу, чулима, живцила, жилама, дробовима, кожи, мишиКима, свезама, костима и т.д. и састоји се у непрестаном примању и лучењу оних магерија, из којих је сасгављено тело човечије. Хемија нам казује стихије, из којих је састављен овај свет; од огих стихија ни треКи део не

налази се у нама: као, кисеоник, азот, водоник, угљеник, сумпор, фосфој ), гвожђе, клор, калцнјум, натријум, калијум, Флуор, магнезијум, силицијум и манган. Ове стихије не примамо у се чисте, но помешане у ваздуху, који удишемо, у јелу и пиКу. Све те сгихије налазе се у крви, а ова после проноси их кроз цело гело. За то је опток крви врло важан. Из овога излази то, да живот и здравље зависе од тога, колико имамо крви и каква нам је. А да би је имали довољно, и каква ваља да је, треба да се старамо да је око нас чист ваздух, да нам је храна добра, да радимо, а не у лењости да трулимо, н да се одмарамо, кад осетимо умор. Да бисмо имали што чистији ваздух, треба да су собе у којима живимо што пространије, да их што чешКе ветримо, да у њима не сушимо мокре ствари и не држимо друго којешта, што квари ваздух. На лепом дану, у часовима одмора, ваља ходати по здравом ваздуху. Да би нам дисање било лако и правилно, не ваљасе стезати и треба брижљиво неговати кожу. Тога ради ваља се чешКе умивати и купати, а хаљине, коме се год може, мењати према промени топлоте на пољу. За све осгало о неговању тела или другим речма, о чувању здравља упуКујем на књиге, које су нисали наши стручњаци, а ја Ку се зауставитн код једнога тако простога, а тако важнога сретства за окретносг и живахносг тела нашега, а то је телесно вежбање или ги.мнастика. Гимнастика даје телу лепоту, живахносг, окретност гипкот и снагу, а тиме и дух добија та нста својсгва, посгане жнв, ведар, радан, срчан, храбар, поуздан, издржљив, моКан, узвишен. Што год се буде гимнастика више уводила и неговала, тим Ке се више множити снажни, развијени, одрасни стасити и красни Срби и Српкиње, а исчезавати мекушци — узетиње, малиКи н свакојаке друге телесне наказе. Никако не мислим да се она уводи само у школе — не ЈКелети би било, да се склопе читаве мушке и женске дружине по варошима и другим веКим местима за вежбање у гимнастици. Треба цео народ у томе да се вежба: велики и мали, богати и сиромаси. Тада би неприметно у нашој лепој земљи грануло ново пролеКе. Нов би живог прожмао срца и мисли нашега народа. Ове бн гимнастичке дружине могле држати заједничке светковине, као Јелини олимпијске игре. Приватна или јавна вежбања недељом и празником, заменила би толике беспослице и злоковарсгва, мешто тумарања, пијења и картања но каванама, оговарања н јалова политичарења и т. д. неговале би се грађанске врлине: као удруживање, отачаствољубље, храброст, частол.убље н т. д. Наш народ на селу осетио је давно ту потребу. Он је изјављује у љуљашкама, вртешкама, бацању камена с' рамена, скакању и т. д. Немојмо мислити, да обичан рад и ход могу заменити гимнастичка вежбиња, они су, истина, вежбања, али често тако неправилна, да внше одмажу, но иомажу свестраном развигку гела. Ово што смо довде казали, то је управо први део науке о образовању разума — о умном васнитању; јер разум најбоље наиредује н ради у добро развијеном телу. А чему треба да нас научи умно васпнтање? Да мислимо, да умемо доводитиу свезуузрок и последицу, оно што је прошло са оним што Ке бити, да нас навикне живот проводити по одмереном плану, и да добро процењујемо цељи, којима тежимо, и сретсва, којима се даје дО њих доКи. По овоме дакле није довољно само имаги многа знања, но треба умети и ми слити, то јест самостално прерађивати та знања, и на основу њих стварати нове производе. А како се добија ова моК? Наука бн вам на то одговорнла: стварањем разбуђи-