Србадија

246

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 11.

трам и одговорила сам му, да то за мене није жртва. Кад сам се у Москви оддучила да му будем жена, дала сам себи реч: до гроба за једно! .... Па тако нека остане до нашег носледњег дана ..." IV. (1861.) И опет је прошло дванаест година . . . Сваки у Русији зна н сећаке се на веки онога, што се између 1849. и 1861. године догађало. И у мом животу настуниле су неке нромене, са којима се нећу даље бавити, јер не спадају к ствари. Настали су ми нови интереси, нове бриге, које су Бабурнна и његову жену најпре потисле, а носле скоро са свим у заборав бациле. Ме1;у тим сам инак дописивао са Музом, ретко, наравно врло ретко; често је прошла и година дана и више без икакве вести о њој и о њеном м^жу. Да му је после 1855. године дозвољено било да се врати у Русију, то сам знао; али он је то одбио, и желио је да остане у оном малом сибирском месту, куд га је субина бацила и где је себи гњездо, прибежишге и круг за своје делање нашао. Нри крају марта 1861. године добијем од Музе ово иисмо: „Ја вам већ тако одавио нисам писала, мој многоштовани II. 1Ј„ да не знам, да ли ви још на овој земљи ходаге, и, ако сте живи, да ли сте срећни и здрави, чему се ми од срца надамо; да ли нисте како год ви на нас заборавили? Но то је свеједно, мене нешто гони, давам данас нишем. До овог дана протицале су нам годинеу потпуном миру; Парамон Семеонић и ја занимамо се у нашим школама, које леио напредзју; осим тога има мој мужјош иискарија и чита много, а и његови теолошки диснути са староверним сектичарима, свештеницима н прогнаним Пољацима одузимају му велики део његовог времена . . . . па и мог. На један иутнамдо1;е јуче, 19. <1>ебр)ара, царски манифест о ослобођењу ратара. Одавна се већ много о том говорило, д.уго смо већ нестрнељиво очекивали, шта ће нам из Петрограда доћи .... али описати вам, каква је то радост била, кад је једва један пјт очекнвана званична вест амо стигла, за то је моје иеро слабо. Та ви иознајете мог мужа, какав је; несрећа га није ни за длаку променула, на иротив иостао је још сталнији и одважнији. Он има још своју челичну вољу, али га ири овој вести изневери! Кад је читао маниФест, дрхтале су му руке, па онда ме је загрлио и и пољ\био меје три пут, хтео је говорити, а није могао ни речи изустити, него се заплакао, а томе је јако зачудило. Најпосле уздахне дубоко и повика: „Хура! Хура! Боже поживинашегцара!" —Да, ПетреПетровићу, то су његове сопствене речи! за тим рече: пСад је народ ослобо1;ен! То је први корак, за њим ће дрдги доћи!«.... па онда је као бесомЈчан без капе огрчао, да саопшги ту радосну вест нашим пријатељима. На пољу је био јак мраз, иурга (ладна сибирска бура са снегом) почела се дизати; хтедох га задржати, али ме не нослуша. Кад се после кући вратио био је сав покривен снегом, коса, лице, брада — његова ДЈга бела брада иада му сад далеко преко груди — бнла је леденом кором покривена, на и сузе на његовим образима претвориле се у ледене куглице. При свем том био је живахан и весео, заповеди ми да отворим једну Флашу вина, нио је са пријатељима, које је са собом довео, у здравље нашег племенитог цара и Русије и свију слободних Руса; онда узеједан бокал, спусти поглед на земљу парече: „Никандеру Бавилићу, стари пријатељу тамо доле, чујеш лн? У Русији сад нема више мужика, нема више робова! Радуј се у твом гробу, стари друже!" Још је шго-шта тако говорио, као: „Тако су се ипак моје наде испуниле! . . . ."

Али не сећам се на све, само знам, да га никад ире тога нисам видела тако сретног, тако задовољног." Сад сам се дакле решила да вам пишем, да и ви дознате, како смо се ми у далеким сибирским нустињама радовали, па да се и ви с, њама радујете! . . . ," Као што рекох, стигло је то гшсмо у Петроград п,)и крају марга; али почетком маја добих онет једно са свим кратко писмо од Музе. Она ми јавља, да је њен муж, Парамон Семеонић Бабурин, оног дана, кад је царски мавиФест код њнх дошао, јако назебао и од запалења плућа у 67. години умрво. Још је додала, да она хоће да остане тамо, где његово тело леши, да од њега поверено јој дело одгајања и поучавања настави, као што је то иокојникова последња жеља била — другог закона за њу и онако нема. Од оног доба нисам ништа више чјо о Музи.

КЊИЖЕВНЕ ПМПОВЕТКЕ. Скупио ВУК ВРЧЕВИћ.

Летурђија Јованова мјесто Василцјеве. једноме манастиру, уз часни иост, служио кал)1;ер Басилијеву летурђију, а онн дан и игуман и сви кал^ђери били врло гладнн, а имали нешто добро и лијепо за ручак, на кад они, те је служио, одпој е „ благословено царство " и т. д. науче калуђери једнога ћака, да рече калућеру од стране игумнове: ,,Дуовниче! Уаповједио је оче игуман, да цоснјешиш летур1;ију шго више можеш." КаД чује калу1»ер ночне и сврши Јованову, мј ест0 Басилијеве. По што се летурђија сврши, дозове га игуман и по нравилу црквеном пред свијем калуђерима изобличи, за што је одпојао Јованову летурђију, а не Басилијеву. Кал)1 ? ер се почне правдати говорећи: „Оче игумане! из ТрИ ЦрКВвНв 3ОВјI ГфВ&Т (11Л1ЈХСС 113В0ЛИ насшојашељ, а друга: иовинујше СЈа насшавником вашим, а трећа: ашше високос' („пријеступ.") — Све три не могу те оправдати, ако не јчиииш покору, коју нека ти братија соборно изреку." Онда сви калуђери једногласице осудише га: „Кад нијеси данас служио Басилијеву, а'но служи на благовјест мјесто Јованове."

21. Ошфло мртвог сељака. Умре некакав прилично имућан чојек у једноме селу, па га нонесу у цркву, и ночну му два поиа опијело читати, а син му и остала родбина плакаше близу мргвачког одра. Кад један од ова два попа наиђе на ону пјесан канона(осма ијесан глас8-ми). „Илачу и ридају јегда ио у миш,љају смрш, и вижду во гробје лежашшују ио обраау божију созданују нашу красошу, безобразну, безславну не имушшу вида" и т. д., а син онога мртвога кад чује иопа ђе ноје: „безобразна и безславна" исковрчи очи на поиа и упитага: Макоме то говориш попе болан? — „Ево видиш коме, твоме оцу, а да коме? овако стоји нанисано." Син се још горе разљути, па попу: „Ти си и безобразан и ништа! Ти пјевајући сабираш новце у џеп, а мој покојни огац крваво их је и пошгено текао."

22. Стари поп и младожења. Нјенчавао поп стари момка и ђевојку, па младожења помњиво слушао, што поп чита и што од њега и ђевојке му ради. Кад доће на другу молитву 1;е их благосивље: „Благослови ја Госаоди Боже наш јакоже благословил Јеси Аврама и Сару, Исака гс Ревеку; ЈосиФа и Аснеду; Јакова и всја иашријархи" и т. д., онда младожења уФати попа за руку, говорећи: Стан', попе, не заборави на коју си, да те нешго питам: знаш ли ти, по колико су синова имали ти покојни људи? — лНеја, јер овђе не пише, ама то с& зна тек се у овој божјсј књизи спомиње, да су имали много синова и лијепу киту свога порода." „Хе! добро, а да кад ти не знаш, незнам ни ја, него те молим, прескочи све те остале, а нама циглу једну код Господа Бога моли , да нам Бог удари онолико, колико и у сгарог Југ-Богдана, па му ја ни више ни бољије од њи не тражим." Кад чује поп наставн: „Благослови ја Хрисше Боже наш јакоже благословил храбраго Југ-Богдана", а младожења одма настави: „Ма реци попе цркве ти! да не погину сви у један дан, но за вјеру и отачаство један по један и то редом по старини." 23. Млади поп куша нопадају. Ожени Ч:е поп, па оне исте 1 одине науми да куша попадију, оће ли иу добра, те једно јутро он његовом руком 1спгче двије каФе и зовне иопадиЈу говорећ' јој: „Узми од ове двије једну." Она у зе једну, а он другу, парече: „Знади, једна је од ове двије каФе отрована, а друга није, и од нас двојице једно ће до уре умријети." Попадија се поче гући шакама у прси, и одма се иоче обуковати што најљепше у сандук имаше ако умре, а у толико поп поче се навалице преметати, као да га о гров но срцу коси. Кад поиадија ниђе обвессли се, но опет иочне га као жалити, а пои се начини мртав. Она, кад виђе рече^ „Тако кењче! сад носом на више кад иамеши нијеси имао Дозове одма попова ђака из комшилука, те му све каже како је било, па настави ријечи: „Оли ме вјенчаш, а све шшо има иои биши Ие моје и швоје ? — А има ли ииио готова новца знаги ли?" упита ђак. — „Не знам колико, ама чисто биши Ие у сандуку лијеии иара." Добро! алине казујмо никоме, но огласимо иоиову смрт, иа иогито га укоиамо иришврдиНемо наше ријечи". У то поп слабим гласом проговори; „Ближни моји и искрени моји ирјамо мене стагиа и нуждаху сја ишшуште душу моју; аз же јако и,ем не отврзајај усш своих". Па сад отвори очи и шједе говорећи им: „Њесш здје умирајушти но кушајуииии и ниње всја вјем, но никшому же не иоије.н токмо• тојаги, рукам, и ногам моим". Кад ђак то виђе и чу, уплаши се и као изван памети побјеже говорећи: „Да воскреснеш Бог и расшочасја вуази јего, и да бјежаш оиг лица јего".

24. Баба и поп. Умирала некаква баба, која никога жива није имала осим двије шћери удате. Шго гоћ је уштеђела новаца сребрни и златни, спремала је у један рог говеђи, а кад га је напунила почела је спремати у једној крпици и обоје у сандуку под кључ хранила. Биђе да ће умријети, брже иоручи за попа да је исповеди и причести, и поштоје ноп нареди, поче јој препоручивати: Благословена ришћанице! сномени седуше и твога попе, остави му дај. буди један саландар, ако не мога внше за по-