Србадија

Сз. 11.

СРБАДИЈА, илуетрован лиет за забаву и поуку,

247

дЈшје, кад ти је бог дао да можеш«. Баба једва проговара од старости и болести, нареди да крај ње дођу обј« шћери, па умирајуНим гласом, а све почивајући на сваку рнјеч ноче говорити: Моја ђецо! ..... ево ја умри|ех све моје суво и сирово вама оставл>ам . . . . а за ук п наћиКе те један аох! .... замотуљак пара . . . . ; а тебе попе аох! .... аох! . . . . а тебе попе! ... — „Ма шта благосовена душице проговори", а кКери јој почеше плакати; а поп: „нека те сад умукни ге цркве видачујемо.« Па опет баби: шта попу остављаш шта? — „Тебе попе . . . . У то кокот у куКи запјева, а поп се наљути па завика: Иш! да бог да га никад више твојом главом не запјевао! тебе је до пјевања а мене је и овој доброј душици до плакања. Па опег бабћ: Па штоно рече бако да ми остављаш? — „Тебе рог«. Убојасе попда баба не ^>унца кроз огањ, па рече јој: дану бако ђе ти је кључ, да вндимо колико је у крпици замотано н да ја видим гај рог што ми за подушје осгављаш, да после не буде међу мном и шКерима ти каква ријечи, но нека је здраво за готово. Отворише сандук, а поп укочи очи па приФати и рог и они замотуљак пара, кад ли рог пунан златни и сребрни новаца. Од радости иоче баби молити Бога да га чује: „Помјани Госиоди рабу швоју Гошнц во царсшвији твојем! прими ју в' лоње Аврамље, Исака и Јакова јакоже аз сеј рог исполнен, благодати! возвиси душу јеја в' жилипгге праведних јакоже возвисил јеси рог људеј твојих, да радујег сја сија бака бакуштаја! алилуја, алилуја, слава тебје Боже!" 25. Подај гоеподи, а не заборави еиромахе. У некакво село био је један човек врло сиромах, који је о прошњи живио, и који никад у његовоме вијеку није престајао летурђију у цркви стојеКи, него ако је кад и дошао, стајао је пред црквом, одкуда ништа није могао ни чути, а камо ли разумјети што се у цркви поје. Један пут га донане ред и у цркву да уљезе, и кад прва јектенија буде, кад ђаци одговарају: „Иодај Госиоди! он чује два три пута заособице све једну те једну ријеч, викне на ђаке: „досша вишој госиоди, њима не шрепа, пего се молите и аа сиромахе један иут". Ђаци сљједују исто: „Г/одаЈ Госаоди", а он се наљути, па са дно цркве колико икад може више: „Исиромахе ме ааборави Боже". 26. Силом свјати Боже. Био је један поп пре простак тако, да су га због његове глупости звали: „Силом свјати Воже", ево зашто: Он је чуо у његсво ђегинство, да сваки онн који с' десне стране одпоје трећом и најпотоњом: „Свјаши Боже" предпостави ријеч силен*) али не у растегнутом пјенију неко уз мимогред, -само да се чује ова ријеч: „силен" и будуКи му се учинило кад је ирви пут у његову младост чуо да се говори: „силом", мјесто „силен", па тако доклен је гоК живио. Кад се једном десно владика у цркву, па -чује попађекаже: „силом" мјесто „силен* упита га по летурђији: Ма кажи ми попе ко те нагнао да појеш данас „силом свјати Боже?" — „Богл1е пладико свети! старосш и сиромаштина." —„Како оолан!?" — ,,Од како сам остарао, те више немогу А а служим летурђију, иотреоа ме нагони да сад ја мојему сину ђакујем. а немамо чим (јака илаћати и ранити."

*) Овако и данае код пшог.о свегатеника по нашему народу заостало је, сад ја не знам, илн ил неког старог обичаја, или по црквеном пропису.

27. Спаеи Боже људи твоја. Приповиједа се, како су ХришКани по Босни и по Херцеговини вазда молили грчке владике, кад би међ' њи нови долазили, да би по нашему правилу дај-буди благословење научили, ако не ништа ано барем: „Сиаси Госиоди л>уди твоја и, благослови достојаније ихвоје", али ни један није хгио, али није могао ово научити но грчки, као и све остале молитве. Нађе се једном један да угоди народњој жељи, те прве летурђије, пошто прекрсти руком поче славјански: „Сиаси Бого луде твоје и т. д." То чује некакав старац па рече на глас да га народ чује: Вала имаш ираво владико свети! да смо луди и мало си рекао, иошшо ми ту(јина, а не нагаега држимо, тириимо, и гишо је најшежс гаша он оИе илаКамо". Ове ријечи чује један свијесни стари свештеник уздахну и рече: „Ашше кшо имјејеш уши слишаши да слишиш". 28. Два ђака оба простака. Била два ђака у једном манастиру који су једне исте године дошли да се уче како Ке после бити рукоположени. Тако су оба тупоглави и прави глупаци, да су кроз четири године науке једва знали читати и мало писаги; па се један дан заваде и до рука дођу ФалеКи сваки себе а кудеКн један другога да ништа незна. Чу их игуман онога манастира и да би им се насмијао упита их: што вам је? а они му право кажу, те игуман рече им: ја Ку вас ласно умирити и казати који је од вас два наметнији, ево како: „који ми од вас каже кад се лешурђија свршује, онога Ку оиремиши к' владици да га рукоиаложи." Обојица почну мислити те један одговори: Летурђија је онда свршена кад се одпоје. „Будн имјаГосиодне благословено ошниње гг, до вјека". А други почне се смијати говореКи: „По лешурђије је на блажени милосшиви јако тии иомиловани оудуш, а свргаешак је кад свешшеник изнесе паФоре .« Добро сте погодили оба, али Ку вас јошт нешто пи гати: што Ке реКи: „ждуш онагри ви жажду своју?" Први одговори: „ми смо оче игумане алчушши и жаждушши, а онагри сше ви калуђери наши учишељи". 29. Баба и црквени евеци. У једноме мјесту живјела је једна баба врло зенђила, и за го што је давала обилате прилоге у оближњи манастир допуштено јој је било да дође у цркву кад гођ оКе и да се у њој моли Богу кад гођ је воља и колико оКе, а доклен се она молила Богу морали су вазда по два три ђака стајати крај ње н чекати је док молитву сврши. Додија се ђацима онога манастира, те они се договоре шта Ке и како Ке да одбију бабу од цркве, пак се од свакоје руке почну договорати они овако и они онако, али све да не би почем манастирски игуман дознао. Најстари рече: знате ли што Кемо? она се највише Богу молн: „ Боже дај ми лако умријеши и уведи ми душуу царсшво небесно", но начинимо миједнебасамаке од конопа па се сакримо у олтар и попнимо се чак горје код распетија те Кемо бабу преварит и горје је потегнути па пуштити." — Тако, тако! сви уговоре и ураде. Начине скалу од конопца па кад виде бабу да иде одма јој један отвори цркву а гри се сакрију у олтару и поину се озада двери у врху. Кад се баба поче молиги и кад се изусти : ,,Боже дај ми лако дугии и арими ме у г^арсшво небесно", она јој тројица сиуште низ двари скалу од конопа па преврнувшн на стари дебели глас рече јој најсгари ђак: ,,0 блажена н права хрисшјанска душо!

се љествггца небеснаја ириди в' горњаја в'ложје Аврама, Исака н Јакова угото вано бо јесш тебје времја костоломје• нија". Она сирога кад виђе скале поче да се уз њи на више пење, а кад изађе до близу распегија врх двери пуштише је те она на нлоче колико је дуга и широка, и од велике муке стаде јаукати а црквени одзив одјекивати; најпотле се диже једва жива, па погледавши на више љутито повиче: „Валај свети — свети ! ви нијесте свецп, а ја не била баба Цмиља но најгрђа кобила, кад се ја уз вагиу скалу иењала, и кад вам се ја икад вигие молила да Бог д& и ову другу ногу сломила". 30. Црногореки ђак и примореки. (у БокиО При повиједа се по Боки и Црној Гори како је један ђак из Боке пошао у Црну Гору и десио се у један манасгир на преображење, па га калуђери понуде да преко летурђнје држи страну. Кад дође вријеме да поје ирмос „Рождество твоје нетљено јависја; Бог из боку твојеју ироиде ". Чује га један нрости калуђер, који је знао нешто мало славјански, па с оне друге стране љутито повиче на ђака: „Аажеш! није истина! ако је пз вагае Боке изишао, најириђе бгттКе сљегао у Црну Гору !је му је било ближе него у Боку, иа из Црне горе у Боки сишао, а кудје из Боке иошао то не знам". 31. Два попа у једно еело. Припович'еда се да је у некакво село у Херцеговини био један поп тако нростак да је једва знао и чигати а камо ли писати, али иреко мјере лаком и лукав да су га његови сељани као најпаметнијега плаКали и почитовали. Дочује за овога попа владика мостарски па га дозове к' себе и наредн му да служи летурђију како би окушао зна ли или не зна; те поп нађе се на чудо не знајуКи које је они дан јеванђеље зашто није био никакав празник, па замоли мјестног пона да му га нађе. Обуче се и почне летурђију на памет без икакве књиге, а кад би вријеме од јеванђелија, започе: „// о сиодобиши сја нам слишанг/ју свјашаго јевангелија и ш. д." Нладика му завиче из стола: болан попе на летурђији се не говори: „и о сиодобишисја", а поп њему: Владико свети! није данас никакав иразник" и продуљи читати али тако иогрешно да ја више ријечи са свим наопако окренуо но не управо као што стоји наштампано; а владика опет из стола; „ Ма иоие болан! шо тако не иише у јеванђељу као гашо ши будалиш." — „Нијесам ја будала него они који ме у туђу цркву нагнао силом служити, а заборавно сам узетп, наочори; ко се оволге чуду надао?" Владика по летурђији каже му да Ке у оно село другога попа послати, а он да неКе више поповати. Шјутра дан отиде поп дома и окупи све сељане те им каже што му је владика рекао, него браКо! којега вал1 гоЛ иоаа иогаље не иримите га ирнђе него га окушамо зна ли добро књигу каоја". До неколико дана ево новога и доста прилично научена попа, а кад га поп стари и сељани виђеше скупише се пред кнежевом куКом, те кнез рече: Дану ви два иопа обидите се које од кога иамешни иа који буде научени оногај Иемо ме!/у нама, а луђега расиоипКемо". Стари поп упита ученога: „кажи ми три ствари:" прво „колнко је коњски ужепш од неба до земље?" друго: „колико је бурила воде у сеоцки гувао ; и а треКе: како ми је иокојноме оцу било име?" — „ко то може знаши, одговори учени поп, арво и друго нгтје нико мјерио,