Србадија

248

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 11.

а ЈпреКе не стоји ниг!је зааисано." — Ако ти незнаш, ано знам ја, чујете ли сељани? „чујемо и видимо." Сад опет вели стари поп, дај да видимо ко од нас два зна боље написати краву. Млади поп узме перо и напише као што треба крава ; а стари поп начини слику од краве ако н није слично, па сазове све сељане показа им обојице радњу, говорећи: „Ево браИо! иогледајте не зна ни гатоје крава, но виђите како је нашарао, а виђише овој мојој: ево јој ноге све четири, евојој ооа рога, а ево јој реи; сад ето вас, а ево нас двојице, судите које од нас два иаметни, немојше ио хајмору, него ао вагиој души араво Кад кнез виђе наљути се, спопаде тојагу, како ће

нам гу шељу испуниш Погледа поп служебник кад ли некаква са свим друга штампа и ноловица слова покапана од воштане свијеће, из којега није могао ни половицу проучити, па ће рећи сељанима: Ова ваша књига није штампана у кијевонечерској Лаври, негонегђе инђе из које ја немогу служити не знајући је ли освештана али није. Но кад му сељани рекоше: а ти мој попо! пошао нам с богом од куда си и дошао, виђе да до куће неће моћи од глади допријети, нристаде ако му се и неће. Нађе дневно јеванђелије и стави на листу биљешку ресу од сгруке, те започе на памет (без књнге) летурђију, а кад би вријеме од јеванђелија, ево га на црквене двери, појући: „во времја оно", али не нађе ресу од

темату, чланови су изјавили мишљење, да се говори о општем образовању. Пошто то питање понајвише спада у област педагошке струке, го је одбор имао доброту, одликовати мене дужношћу говорника. А шта ли је дало повода члановима одбора, да се одлуче баш за ово питање? Ништа друго до поглед на садашње стање нашег друштва, поглед, који их је пспунио незадовољством према многим, тако немилим, а тако учесталим појавима. А који су то? Почнимо од себе, пау*мислима пођимо све даље и даље кругом друштвеним, и онда ћемо наићи на толке сведоке оскудости наше у општем образовању. Овде је довољњо да наведемо само не^олико примера.

Устаниди у Хердеговини.

ударити новога попа а завика: ко је мој, сваки као ја! Скочише сељани као манити на попа новога, а он нез^рело и на пола жив утече. Стари поп гледајући млодога ђе бјежи као зец, завика му: „Поздрави владику и реци му, да смо те & даром оиремили, а ц,ега Иемо ако меЈју нама дађе са много оо.љијем ако Вог да /•'• 32. Поп у турђему селу. Нанесе пут некаква попа у село у неђелни дан, па га замоле сељани да им служи летурђију, обећајући му ручак код кнеза и груду сира. Одговориће им поп: Дајте ви мене данас обоје, а уданашњидан егоме јер при мени немам ни књига из које служим легурђију, ни наочари без који не видим у књизи ни слова. Сељани му рекоше: Имамо ми н књигу у цркви, а наочари зајмићемо у попове мајке бабе Канде, пак те молимо да

струке ђе је био забиљежио, те опет једном и другом „во времја оно", но немогући наћи дневно јеванђелије, наљути се па рече: неко ми је побркао биљежку пси му се меса напотезали а он пашјегада дајаки Бог! А кнез му завиче;Удри, попе, с'реда које тисе намјери, у књизи су све једнака Божја слова, но немој да је предуго док се нијесмо заручак одоцнили. (Свршиће се.)

ОПШТЕ 0БРА30ВАМ. Предавање, које је држао у „грађанској касини" у Београду МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН.

Одбор касински желео је, да се вечерашње „село", као прво послеглавнога скупа, отвори предавањем. У подужем разговору о

Прво долази непрактично, дакле лажно,. па зато неморално оцењивање вредности. Лица или ствари не мере се једном истом мером. За једне личности прецењивање, за друге омалоуважење. Код једних се види само добро, коддругих само зло. Добраиижег реда прецењују се, добра вишег реда багателишу се. Средње — беспристрасне мере ни за једну ни за другу страну нема. Један налази, да сте књижевник на домак Шекспиру, други, да сте туђим перјем накинђурена црна врана; један, да сте какве добре ствари избавилац, други, да сте јој убилац; један, да сте карактер, други, да сте лупеж и зликовац; један налази, да је у минулом политичком животу народном било све велико и светло, сада све ниско и опасно, други мисле сасвим томе противно; једни, ма да припадају најобразованијем кругу друштвеном нису за позориште, други опет не налазе за вредно неговати музику, живопис; једни би, да носта-