Србадија

СВ. 1-

СРБАДИЈА , ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

одкуда је и народна пословица постала: Бог те сачувио ведра божића, а облачна ђурђева дне. 17. Па Васиљев дан (мали божић или иова година) народ пази врх свега, да му се што ови дан не би неповољнога догодило у кући, или изван куће, зато што мисли да ће му сва она година неповољна бити. 18. На божић (као ни иа крсно име) не ваља рећи: иштувај, удуни, или угаси, него: обесели свијећу, да не би с' првими скобио своју кућњу чељад, а особито мушке главе. 19. Од кад се бадњаци на ватру наложе, па све до Васиљева дне вечер пикад домаћица неда, да се запријета ватра јер веле: кад је све у кућу весело, нека се и ватра весели. 20. Пошто полазник примакне бадњаке, па све докле из куће отиде, ни једна жеиска глава пе смије бадњак такнути аато, да се не би ђевојке у оној кући рађале, но све ђетићи. 21. Кад бадњак на ватри на двије поле нрегори, неваља рећи: ево прегорје бадњак*, него: ево се у добри час превесели*, и домаћпн првога прелије вином, пошто му напије: здрав бадњаче божићњи весељаче! и до године се са миом васелио, да Богда! 22. Кад су двоје чељади у зава1ји, у комшилуку или у селу, п:1 после летурђије пред црквом не приступи млађи к старијему н не рече му: Мир божји, Ристос се роди, понесе на себе гријех сву ону годину; а ако старији окрепе главу од млађега и нешћене иољубити, он гријех понесе. Ако се људи или жене не помире на божић, мучно ће за сву опу годину, но опет на божић. 23. Да би се којој кући што злога до-

годило кроз ону годину дапа, све приписује божићњем полазнику; па ако домаћин или домаћица оне куће не приписује полазнику, одма ће му неко из комшилука казати, жалећи га: <( то вамје све до полазннка.* У овом случају полазник ће сам казати оној

РАЊЕНИ ЦРИОГОРАЦ. Слика Јарослава Чермака. кући: (< Молим те брате! промијена полазнпка, е се бојим, да ти се није овогодишње зло с' мене догодило, не би ли Бог дао до године да неко буде сретњи од мене. }> 24. Ако ко на божић кога су чпм му драго удари, оне ће године по њему изићи чири, или некакве друге бољетпце.

б.) БогоЈављење. По Херцеговини зову ^богојављење*', у Боки и по Приморју <( водокршће *) а у Црну гору ^водице* **). Народ мисли да се Бог по један пут у години на земљи јави, отворивши пебо, и да се зато зове богојављење, које ои тумачи: Бог се јавио. Покојии Вук каже, ***) да у Србији људи стоју I цијелу ноћ па пољу,чекајући кад ће се небо отворити, и да заиште оно, што од њега жели, па да је некакав чојек из куће видио, кад се небо отворило и кроз прозор помолио главу, па иа мјесто да рече: (( дај ми Боже осмак блага.* рекао: (( дај ми Боже од осмака глава,* п у онај му час постане глава колико осмак. Али код овдашња три народа прииовиједасе овако: Како је један чојек стојао на прозор у очи богојављења, и чекао кад ће се небо отворити, па намјесто да завиче: (< дај ми Боже големо благо/' омакпе му се у оној хитњи, па рекао: ^дај ми Боже голему главу/ те после није могао упијетиглаву кроз прозор, него су морала кутња чељад звати пајстаријега, да одбија праге од прозоре, док је курталисао главу. Сувише каже пок. Вук да се народ онамо обично ноћу купа, пробијајући лед по ријекама, па вели, да се и он исти купао, кад је у школи био, с' ђацима па један точак који се звао ^Данилова вода'*, али код ни једнога народа ови крајева нијесам ни чуо, ни видио, да се ко купа, осим само да свако чељаде (мушко и женско), које се

*) Вуков рјечник под иие богојављење, стр. 33. *) Водокршће зими око прште; послов. нар. '*) Живот и обич. народа српскога, на стр. 21.