Србадија

.СРБАДИЈА , ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ. СВ. 1.

већ из губерпије. Ипатов живи, што но реч, по вољи. Кажу да нема више од триста душа, ал' нема дуга, па је и своје имање довео у ред. За столом говори највише домаћин. Јегор му Капитонић све повлађује, ал' није ни на себе заборавио, па поштено валата и суче. Марија Павловна јако ћутљива, па само би кад и кад одговарала полутанским смешењем на брзи разговор обе девојчице поред себе. Види се, да је деца јако воле. Владпмир Сергејић покуша још једном срећу, да почне с њоме разговор, ал не са особитим успехом. ^Врећа* Бодрјаков и на јелу млитав и спор После јела изиђу сви на лонџу, да попију црну каву. Време не може бити лепше. Из баште долази мирис од липа, што баш сад цветају. Летњи ваздух, освежен хладовином дрва и влагом оближње баре, чисто носи пеку меку топлоту. Од једном се зачу коњскп ба-

ниште. Тај венац планиискц окићен је мањим, ц вишим снежннм округлицама, нзмеђу којих се види у даљиии плаво, јужпо небо, показујући, да од тога ракништа није далеко сиње море. Цело то равшште од запада па исток дели на двоје дугачка планипнца Чечавица, која се спроћ Ириштиие слива са равништем косовским, па даље па исток, впдн се као корњача, Голеш, са рачнјим шапама голо брдо, које Неродиммка везује за Качаник. На тај начин Чечавица, Голеш и Неродимка деле то велико равниште на двоје: с ове стране равно поље Косово, а са оие страпе Подрим (Метохија). На Косову је главно место Нриштина; у Подрпму—Призрен. Све воде Косовске пајвишег места код Сазлије теку у Ибар, н посећи своје брзе н валовите таласе уливају се код Карановца у Мораву; а све воде Подрима утпчу у

ПУТНИЧКА ЦРТА ПАНТЕ СРЕМОВИБА. дну Косова, где се састају сит,нп таласи Ситнице н стрменити Ибра, поносито диже глау небесне висине, брдо, изнад мора више од 4000 стопа, округло као пласт, у наоколо кога се БИ Ј е путања са кулама, а Јжт на темену његовом стоји град е [$јјј1\ Звечан и у њему света црква. У граду нема војске, у цркви се Т пе ноје служба божпја: све је батаљено, само што становници причају о прошлостп зидина, а чобани се лети дању у њему пграју игара, а зими и ноћу, — у

хат испод топола, а мало затим појави се на дорату једна јахачица у дугој амазонци и са округлим, сивим шеширом на глави. Јаше у трку. За њом каса један мали козак на неком кљусету чилашу. Д-а-аР* повика Ипатов <( Ево Надежде Алексијевне — но, то је лепоР ^Сама?* запитаће Марија Павловна, која до сад наслоњена на врата, а да се макпула. <( Сама. Петар Алексијевић сигурно је имао каква важна посла.* Марија га Навловна погледа испод очнју, порумени, па се окрену. Међутим јахачица дојахала кроз капиџик у башту, дојури до лонџе, па лако скочи на земљу, не дочекавши свога козака или Ипатова, који јој пође на сусрет. Скупи оштро своју амазонку, па полети уз степене, скочи на лонџу, па повика: (< Ево ме! }> (Продужиће се.)

Звечану влада мртва тишпна; само се по који камен одвали од града, те својим падом поплаши ноћне тице, или направп гуку снежну, коју први задах југа раскрави, а павшп камен прича, да је пао озго са Звечана, и да се тихо и лагано руши зграда, коју су Неманићи саградили. Стојећи на дну Косова, ви сте ипак на висини изнад мора около 1450 стопа. Од брда Звечана на исток, пукло равно поље Косово, преко кога внјуга и блиста, као змија, Ситници. Кад је већ човек туна, онда не треба зажалити труда и попети се путом Немапића, на обло брдо звечанско, мимо батаљених кула, горе у град, одаклен ће видети пред собом огромно равниште, у дужину више од 16, а у ширини више од 24 сата. Њега опкољавају високе планине од две до седам и више хиљада стона изнад површине морске, и чини се. као да јеједан велики плашшски венац опколио огромно рав-

Дрим н теку у Јадранско море. Чечавица и Неродимка јесу вододелпа линија. РекаНеродимка тече по најузвишенијој местпости Косова. Она извире из планине Језерца и Неродимке, па се дели на двоје: на исток тече у Лепепац, Вардар, а Вардар утиче у Јегејско море; на запад утиче у Сазлију, из које потиче Ситница у Ибар, Мораву, Дунаво, а овпи у Црио море. Према овоме, са Косова од Сазлије, теку воде у три мора: Црно, Јегејско и Јадранско. Па Косово је поље скоро на средини европске туске царевине, јер колико је од Косова до Јадрапског мора: толико је готово од Косова до Дунана; колико је од Косова до Цариграда, скоро је толико од Косова до Кладуше, на сухој босанској грапици, у Крајини. У ово велико равниште може се ући само кроз неколико богаза. Тако из Босне може се доћи у Косово венцом Рогозне планине, па се сјурптн низа стрму страну у ма-