Србадија

-г; _ .

КАТАНСКА БУНА. ПРИПОВЕТКА ИЗ 1845 ГОДИНЕ. НАПИСАО III. Онда су, децо, била бурна времена. Час по пеки преврати дешаваху се у земљи. Било их је миого, који хтеше да буду прваци. Овај врбуј овог, онај савијај оног, а наш свет ноподљив, па вам се за кратко време пачини читав комешљај. Један је овога, други је онога, а ии један свој. Охладнеше ме|у собом најприснији пријатељи, позавадише се ортаци и рођена браћа. Неки се продаваху за владине људе, и свет поверова. Друге ускурјачише да су бунтовници, и народ их се клонио као заразе. А и како не? Гласови се проносили свакојаки, а татарин за татарипом и дању и ноћу. Сваки осећаше скору олујину. Хајде што су људи, али и жене узавреше. Па још ко.је? Све оне алапаче и трчилаже, чуне и хаљкуше. А бабице каћиперке разношаху њихове плетке с једног краја вароши у други. Ако је жалосно село, ако је на свадби и пратњи,

ГОДИНА ДРУГА. Мшш Ч&Ш ШШ ' §3 ИЗЛАЗИ 1. И 16. СВАКОГ МЕСЕЦА.

ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ

Годшпња је цена

У Бечу 16. јануара 1876. " : 8 фор. а. вр,, или 20 динара.

МИХАИЛ, МИТРОПОЛИТ СРВИЈЕ.

то ћу-ћу-ћу смућуј, то га-гага лажи. Оговарања и оцрњивања преотеше мах, као да последње време настаде. Ако се много мешаш са светом, сумњив си, ако се повучеш и не излазиш, још горе. Стари, обично говорљиви људи ућутише се и само махаше главом, кад их што упиташ. Највреднији прегаоци пометоше се и изгубише вољу за рад. Сељаци се клонише варошана. Трговина стаде, радње попустпше, а пазари никакви. Свећа. со и сапун, то се цигло трошило. А ншшарку нико не погледа. Сваки дан је бивао црњи и гори, а ни од куда нада, да ће боље бити. А од очајања иишта вам горе Цема. Свакога вечера хватала сам с Милом рачун о заради и потрошку. Трошкови све исти, а привреде с дана на дан мање. И добит би халалили, само да се могло главно не начињати. Али, и сад ме боли на срцу, једнога дана наста и та нужда. Почесмо јести готово. <( Богме нам се ваља стећи, Видо/ рече ми једно јутро Миле, <( јер како је почело, брзо ће нам блага пон естати.