Србадија

32

ПОУКУ.

СВ 2.

тако. Наша се журналистика бацила сасвии на цолитику. У нашим новинама врло се ретко пише о позоришту, а и кад се што пише, то се чини не нозоришту за љубав, него из ма каквих личних нобуда. То су обично или ^реклами* за каквог драматског писца, за каквог глумца и глумицу, или су нападаји, жучни и жестоки нанадаји на њих, или на нозоришну управу. Озбиљног чланка, који би разлагао користи и погребу иозоришне установе, који би требио предрасуде нротив позоришта, не читасмо до сад још ниједног. Најбоље се нрема нозоришту владале оне новине, које су о н>ему — ћутале. Ово је кратак нацрт мена, кроз које је позориште до сад пролазило. Еако ће од садбити, то не знамо, али се добру надамо. Сад да се вратимо на зграду. Позориште је сазидано на оном месту, где одпре беше тако звана ^стамбул-каиија.* Лице му је окренуто топчидерском брду и Сави. Ко плови Дунавом, тај га видн само с лефа и уз-а-њ прислоњену, доста неукусно дозидану (< дограду т>> . С лица се одма улази у трем, нод тремом је мала гостионица, над њиме посластичарница, а над овом позорнишна канцеларија. С десног бока улазак је у вратаров стаи и иа позорницу, и над овим уласком је позоришна хаљинарница. С левог бока је улазак за кнеза. На нозорници су десно (од гледаоца) две мушке облачионице, лево две женске, острагу (у догради) облачионице за статистерију, сместишта за намештај и декорације, и сликарница. С лева је капија за коње и кола, с десиа су степени на позорничне таване, где је и соба за иозоришно оружје и друге реквизито. На једно двадесет хвати од иозоришта идући к Дунаву има једна џамија, која је иретворена у фабрику за гас, којим се осветљавају све позоришне нросторије. Место између позоришта и џамије, нозоришна је својина. Нз трема воде два уласка у партер, степенице с десна воде на прву и другу галерију, а степенице с лева у нозоришну канцеларију и на трећу галерију. У лено украшеној позоришној дворани има три реда ложа, 14 у нартеру, ЈЗ у нрвој и 14 у другој галерији. Кнежева је ложа десно у нрвој галерији. Између ложа друге и нрве галерије насликани су грбови свију српских земаља; а између партерских ложа и оних од нрве галерије виде се слике зпаменитијих српскнх владалаца, списатеља и уметиика. Над иозорницом је слика кнеза-основатеља Михаила М. Обреновића III. Горе на среди је сунчаник са више од сто гасних пламеиова. У партеру има 245 седишта; на нрвој галерији има 84, а на другој 72 седишта. Осим тога у нартеру за стајање има 120, а иа трећој галерији 260 места, кад узмемо иа сваку од 42 (кнежева је као две друге) но нет особа, онда има места у позоришту за близу хиљаду душа. Нозоришна зграда стаје 21.137 фј: (сама зграда 14.920 фјг, унутрашње уређење и намештај 5.002 ф(:, дограда 1.215 гјф). Осим тога је утрошено на џамију, док је нреобраћена у гасну фабрику, 633 '/з#- Материјал џамије вреди око 120 4ФОвамо је до скора спадала још једна зграда, мало даље од гасне фабрике. То је била турска тулбе-џамија (без муиаре), где су се држале нозоришне ствари, док још не беше дозидане ограде. На оцравку тулбета је утрошено 106 фј:, а материјал зграде цени се иа 80 4Ф- Овојетулбе пролетос срушено, ту дакле има нозориште да добије накнаду од 186 4ФЗграда са доградом, џамија и тулбе стају дакле скупа 21.876»/ 3 :|ф. То би било нозоришно н е н о к р е т н о и м а њ е, куд спада и велик плац између позоришта и џамије. Вредност по кр етности је ова: нозорница с таваном и нодом 2.440 ф}:; завесе, проспекти и покретно комађе око 1.000 фј:; гардероба, намештај позорнице и реквизити око 2.500 фј:; библиотека, рукописи, улоге и музикалије, око 800 фј:; гасна фабрика 2.000 4Ф; музикалне справе око 100 фф. Свега нокретности 9.840 фј:; а укупВЛАСНИК И ИЗДАВАЛАЦ СТЕВАН ћУРЧИВ

на вредност свега имања нозоришног 31,716»/* Број нредстављаних комада износи до краја 1875. године 263 комада. То је (почињући од 10. новембра 1868. и одбијајући оних 9 месеци, кад је нозориште затвореио оилој око 40, словом велим четрдесет комада на годину, док друга већа и највећа позоришта европска нросеком 8 до 10 на годину дају. На има дао бог код нас људи, којима је још и ово мало! Сад још нешто о особљу. Особље управе по закону од 1870. састоји се из унравитеља (сад је место нразно), драматурга, редитеља (место нразно) и благајника. Овамо спада и позоришни одбор од три лица. Глумачко особље има гад 5 чланова, који су ио закону од г. 1870. нредложени за сталне, осим тога 9 редовних и 14 иривремених чланова. Мушких има 2 за сталне предложена, 7 редовних и 8 привремеиих. Женских има 3 за сталне предложеиа, и 2 редовна члапа и 6 нривремених. Номажући чланови мушки (статисте) узимају се према нотреби за сваку иредставу, исто тако и за невање. Свирачкн збор састоји се из једног управљача, 6 позоришних и 12 војених свирача. На нозорници је власуљар, сликар са 4 декоратора, хаљинар са помагачем, реквизитор, две облачиље, праља и слуга. А д м и н и с т р а т и в н о особље има новчара, вратара, разношача објава и оџачара. У гасиој фабрици ими надзорник, произвођач и осветљач. Осим тога за сваку представу узима се попотребан број билетара и разводника.

Ирногорка. (В. елику на стр. 29.) Миоги читаоци знају живот у старих Спартанаца. Мушки се борише за отаџбину, женскиње одгајаше децу за отаџбииу — не'за себе, не за нородицу. У Црној Гори мушки бране своју земљу од туђинског нападаја, а женске гаје ове соколове, да гину бранећи своју кућу и своју слободу. У Сиарти се веџбаше девојке у јуначким играма, да у нужди умедну и саме номоћи браћи и очевима својим. У Црној Гори нрати женскиња у бој свога оца, брата или војна. Ко се не сећа Црногорке, мајке барјактаровића ? Својим очима гледа, како јој паде најстарији син, иа други редом до најмлађег. Кад и у мезимца барјак клону, не да мати да барјак нре!)е из њене нородице, сама га узе из руку клонулог мезимца, нојури иапред на — победи. Ко се не сећа витешких Бокешкиња, што у носледњем бокешком устаику погнуше леђа, да им мужеви и браћа са њих па градске бедеме ускачу? Је ли чудо онда, што их мушка браћа толико иоштују, да их држе за ^неприкосновене 8 , на не само њих, него и околииу, јер ни највећем душманину, ни самом глобаџији Тирчину, неће Црногорац ништа учинити, ако му у нратњи види Црногорку ? А кад у Боци хајдуци досадише, дочекујући ноште и односећи благо, не могадне им нигата досадити, до — девојка на делижансу. Хајдуци не хтедоше нападати кола, кад на њима седи девојка. Одиста диваи нример женског ногатовања! А кад је тако женскиње, зар је онда чудо, гато је њен карактер ударио неизгладљив печат нородици, опгатини и земљи? Не стоји само кућа — народ стоји на жени. Жена је пола човечанства, жена је стуб нодмлатка, жена му је први његов учитељ. И умно и телесно, потнуно равиа мушкоме, заслужује, да јој се у новесници иружи бео лист хартије, да га испуни по својој вољи. Северна је Семирамида држала државну крму исто тако тврдо, као и Петар Велики, << вештица >> Жаидарка ослободи Францеску, кад већ сви мушки клонуше. II на умном се нољу показа женска да је равна мугакоме — ако јој се само даде нрилика, сведок су нам толике литераткиње, женски доктори, адвокати итд. Ал' ми обичио нагаим сестрама не дајемо да се развију, и онда вичемо да — иису развијене. Није

дакле чудо, гато је тако и у Црној Гори. Црногорка отнравља све, не само кућне, но и друге нослове. Црногорцу не допушта јуначки зор, I да бреме дрва понесе иа леђи, ни да робу преноси — све је то посао Црногорке. У мушком гледа Црногорка не само свога мужа, брата н оца, но и свога браниоца, и зато се сваком мушком маша руке; па би се држала за најиесрећнију, да има мужа иод панучом. Помпадур за цело није била Црногорка, а ни султанија у цариградским сарајима. Нагаа слика преставља нам лик једне Црногорке, девојке, од славнога сликара Јарослава Чермака. Доса јој је кита ибришима, (< Обрвице с мора нијавице, /Гренавице крила ластавице; (.Очи су јој црни алемови, «Уста су јој кутија шећера Ј . А да отвори своје румене усне, за цело би се уверили: < Зуби су јој два низа бисера.Гола лабудова врата, вита кано јела. Д струку је танка, на висока. (< Недра мире душом девојачком.* Заиста је народ умео да опигае идеал својих женскиња — и ако ннје учио правила естетике. По дај да прекииемо! Нагато и трошити речи, кад слика Сама за себе говори, кад ће и онако много сриско срце уздапути, а које можда н позавидети. Надајмо се, да ће веГ] за који дан испраћати Црногорка свога војна, брата или драгог у срећан бој ирогив турских отмичара својој другој браћи у сусрет, те да ее раскиие синџир, који већ четир века срамоти сриство н — Јеврону.

Ш а х.

ПРОБЛЕМ ВР. 1. Црна.

А В В Г Д ђ В Ж Бела. Вела страна почиње н с четвртим кораком учшш мат. Решење коњичког скока бр. 1 у св, 1, Заплакаће златиа младост Крај гробнице мога бића, Закукаће сретни дани, Врзо јато соколића! Заплакаће златна нада Са милином прошли лета, Засузиће лепо око (Јвенулога мога двета. Заплакаће струна тужна На гуслама песмостана, Па и ја ћу да заплачем Нод теретом свети рана ! Здробиће се кости моје, Тако ће ми бити жао: Што, к'о Србин, на Косову За слободу нисам пао ! . . . (МИЛЕН^О.)

Решење ребуса бр. 1. у свесци 1. У добру је лако добро бити; На муди се познају јунаци. (ЊЕГУШ.) Ммена оннх, који су решили коњички скок или ребус, налазе се на корицама. (ГОВОРНИ УРБДНИК ФРАЊА ПТАЧОВОКИ.

Вугарска штампарпја Јанка С. Ковачева у Вечу.