Србадија

СВ. 2.

шао на нресто преко крвавс лешиие ског оца нли брата, а народ својом крвљу морао да решава, чије је ираво оветије, у ^златно и сретно доба*, кад је властела, да ои ослабила краљевску моћ сваки час туЦна на земљу пујкала, кад се (( у име вере љубави и мира* ноклаше толике хиљаде људи, кад се око какве будалаштине водише љути ратови, кад се још вештице спаљиваху, а вампири глоговим коцем нребијаху, кад мирно стадо слепо срљаше за својим скромним паетирима, кад се још није но каванама трошило време политизирајући, него се оставило, да се други за нас брине, кад «још нилићи нису хтели да воде квочку*, кад 10ш ниједан носланик није иао на ту срећну мисао, да сваком иовинару треба још у нанред оцепити двадесет и пет — у то «старо, срећно и златно доба* није било ни код нас 'Гурака, на ни гађања на Цетињу. Од ото се доба много штошта променуло, на и јуначке игре и забаве. Данас наши витезови бацају камена с рамења, скачу скока јуначкога, на и утркивање и хрван.е омиљена је забава у нашег народа. А је лн и чудо што се омладина у свему томе веџба? Та сваки га час може требати! Навали ли Турчин на коју страну, ваља га престигнути, ваља какву провалу прескочити, треба у невољи и гомилу стења и камења на њ стропоштати, мораће се може бити у невољи с њим, нонети и у коштац витешки! Ал најмилија је забава Црногорцу нишан. У нразне даие — кад се код нас по селима «на плацу* коло вије — искупила би се у Црној Гори момчадвја на гађање. !1ре се чешће догађало да су за нишан служиле мртве турске главе, сада тога више нема, као год што нестадоше и главе и цетнњске куле. Тај се обичај гађања одржао дуго у Горњој Крајини. II тамо би недељом и свецом старци седели, на малој унучади причали о прошлнм бојевима и својим јунаштвима, девојке би коло играле, а момци би се веџбали у га1)ању. Но на жалост тај се лепи обичај утаманио, а требало би га свуда код нас увести и но сели и по варошима, бар где се може, а где не, тамо, по примеру Немаца уводити <( стрељачке дружине? Није за цело згорег обикнути' се бружју; та се оскуднца већ чешће јако код нас осетила. Не треба се бојати, да би се то претворило у какву бесмислицу као што имају код Немаца <( ветеранске задруге* са цељу, да праве параду кад који члан умре, јер за лакрдије Србии не мари; код њега нема ^.маскенбалова 8 , ни Ј^ачких задруга са цељу да се веселе, као код Немаца, или како они веле — да унапређују друштвени живот. Ал на жалост ми немамо још ииједне Јјимнастичне дружине но варошима, па да знамо од какве су вајде. Ван ових незваничних веџбања у оружју, у Црној се Гори четири пута у години сва војска на разиим местима скупља, да сви тридесет батаљона посведоче своју ваљаност у стрељању. Мало је Црногораца који неће Турчииа погодити посред наса, на да га укнне с гласа; а заиста је реткост коме ће Црногорке онасати кецељу и тутнути му нреслицу у руку — поруга за страшљивице. А да осим Црногорке и друге Српкиње умеју добијати победе сведок нам је кнегиња Лубица, која растројеној српској војсци повика: (( 0вамо—те под кецељу, кукавице, да вас сакријем од Турака,* те се осрамоћена војска врну и нобеди. — Особитим гађачима ноклиња црногорски кнез често револвере, ханџаре и тд. а народ их слави као.прве. II данас одјекујеу ломној Херцеговини многи црногорски танки џевердаи и кратка острагуша, а многа Црногорка номаже својој сестри из Херцеговине у кланцима и богазима сјурвавати на дивље башибозуке стење и камење. Гледајмо, да буде иоследњи пут! Народно позориште у Београд. (В. с.лику на стр. 28.) Беше то 5 новембра 1867. Новосадска позоришна дружииа бави се већ од септембра у Београду, и даје иредставе најпре у дворани «код круне/ а носле (< код енглеске кралице* у поп-Сушићевој кући. Покојни кнез Михаило био је на једној од првнх иредстава «код круне,* и отишао је са представе пуно задовољан.

Од тога дана не беше га но дуже време у позорншту. Скоро месец дана бавио се на скупштини у Крагујевацу, а у повратку са скуиштине лежао је неко време од гушобоље. Горњега дана би поручено из конака, да ће кнез тога вечера доћи на представу. Заказани беху комади (( Госно1)е и хусари 8 и (( Шаран\ Беше ладно, влажио, иепријатио иовембарско вече; озго лапавица, оздо брчкавица; ветар као помаман јури и не да ти ока отвориги. Па ииак врви свет у дворану (( енглеске краљице/ да види киеза. Нико ни слутио н и ј е, ш т а ћ е к н е з д о н е т и, и к а к а в ћ е бити овај даи у повесннци народнога нозоришта. Већ је иуно у дворани. Избија седам часова. На уласку дворане чекају кнеза управитељ вароши и уиравитељ иозоришта. Ево већ и гардисте лете иа коњима, чује се зврка кнежевих каруца, — још мало, па каруце стадоше пред уласком, и кнез Михаило сиђе доле. Дако сте задовољни са овим новим локалом?** —Запита кнез као усиут управитеља позоришног. (( Мало је пространији од опог (( код круне,* али још није сасвим удесан* — одговори му управитељ. «Сазидаћемо ми вама театар за себе, на ћете бити сасвим задовољни,* — рече кнез и уђе у дворану. За неколико минуга радостан овај глас пронесе се но целој дворани. Кнез ири изласку би тпраћен одушевљеннм усклнцима. За неколико часова знао је то цео Београд, а за неколико даиа цело Српство. То беше тај зиаменити 5. новембар 1867. Тај дан прекиде неизвесну судбу народног позоришта. После иуних 80 годнна безуспешних наиора и осујећених нокушаја узе ствар народнога поришта у своје руке сам племенити кнез, глава народа. Малаксали већ борци ове идеје добише нову снагу и нов полет, сви иријатељи народне нросвете предадоше се најлеиишм надама, најкраснијим сповима .... Иа ипак ове наде умало што не осташе пусте наде, ови снови умало што ие осташо празии снови! Тек што се сврншше предходни иослови, тек што се начинише и одобрише нужни планови, предрачупн и уговори, — тек што се нристугш к правом послу, копању темеља и зидању самом, — освану црии дан 29. маја. Топчидер ностаде злокобни друг Звечана и Неродимље, племеиити кнез паде нод ножевима најмљених убилаца! Цео се српски род уви у црнину, грозне слутње овладаше свима духовима! Будућност народа и државе српске стајаше на коцки, — ко да се у тој великој, онштој иесрећи сетијоши расплаканог сирочета, народиог позоришта, коме у кнезу беше једина нада и уздање! На инак, позориште не би заборављено ! Велики и безгранични пијетет, којим се народ према великом покојнику односио, снасао је и позориште од заборава, од нропасти. Знало се, да је покојни кнез јако био заузет за позорингге, и да му је оио било (( мезимче. х . његових брига, за народно благо и напредак, па је с тога и продужен био рад око нозоришта и у том погледу чињено је све што се год могло. Већ 13 јулија исте 1868 године буде иостављен нов позоришни одбор, који ће што нре саставити позоришну дружину и с њоме отпочети представе још оне јесени, — а који ће се уједно старати и отом, да се нова зграда, на којој се непрестано радило, што пре доврши и за њу набави све што јој треба. Одбор отпочне своју радњу, распише одма стечај за глумачку дружину, и 16 августа исте годиие приступи к избору глумаца. Августа 19. исте године иоложи кнез Милан својеручно темељ згради народнога нозоришта. Темељ је освештао митрополит Михаило. Младога је кнеза том приликом поздравио председник одбора Филип Христић лепом и зиачајном беседом, у којој између осталога вели: «Чекајући с не«.стрплењем време, где ћете срећно довршити на-

(( мере и жеље вашег великог стрица, ви данас, („господару, већ извршујете један аманет његов, (.пастављајући ово нросветно дело, што га патриот(< ско срце његово покрену, потпоможе и започе.* Октобра 19. исте године изиђе привремени закон о народном позоришту, а 10. новембра отпочну и иредставе нове позоришне дружине, опет у дворани (< код енглеске краљице.* Мефу тим се на новој иозоришној згради неприкидно радило. План је од даровитог инџипира А. Бугарског, који је и само зидање надгледао и руководио; предузимач беше познатн београдскн зидар Јосиф Штајнлехнер. С нролећа 1869 буду послана два одборна члана у Беч, да набаве нужне ствари за унутрашње уређење и намештај позоригане дворане и нозорнице. Позорницу с таваном и подом израдио је машиииста дворског бечког иозоришта Вебер, а завесе и остале украсе иасликао је чувени сликар Кауцки. Овом је ириликом заведено у позоришту и осветлење с гасом. Ново је позориште отворено 30. окотобра 1869. Из благодарности и пијетету нрема успомени иокојног основатеља давана је том приликом (< Апотеоза киезу Миханлу* од Малетића. Ове је године и државна помоћ нозоришту новишена са 1200 # на 2.485 #. Годиие 1870. октобра 8. изда се нов закон о народном нозоришту, којим се позоришни одбор укида, а иозорипша управа иоверава једном лицу, унравитељу (интенданту). Уједно се иозориште проглашава за пародно имање и народну установу, којој је државиа иомоћ обезбрижена. Покрај свега тога доживело је позориште год. 1873 ужасну катастрофу, Те године јунија 10. би затвореио нозориште на неизвесно време и цела позоришна дружина распуштена. Најближи узрок овом кобном догађају био је ^дефицит* у у позориишој каси. Даље узроке иснитивати није овде место, шат проговори о том некад обншрније историја српског позоришта. Након нуних девет месеци. нозориште би наиово отворено 7. марта 1874. Оно се од нретрпљеног удара иије још сасвнм оноравило, али ако у њему не малакше досадашња ревност, и ако му буде колико толико материјалне и моралие потпоре, надати се да ће преболети своје ране н сасвим оздравити. А зар може још бити сумње о ревиости и о потпори ? — заиитаће когод. Сунце светли целом свету и греје га, иа ииак. и тај огромниизвор светлости и тонлине, мора се временном исцристи, ако се ма одкуд не поиавља. Тако је и са ревиошћу. Без довољне потноре мора најпосле клонути и најјача ревност. Па зар позориште нема довољне материјалне нотноре у државпој помоћи, а моралне у журналистици, код толиких новина ? Позориште је до сад уживало државну помоћ, и она му је тако рећи душу одржала. Је ли цифра те помоћи довољна, о томе се различно мисли. Многи веле, да није довољна. Ја вев е л и м , д а ј е с т; али само онда, кад се не с/гављају нретеране претензије на позориште, и то на само позориште, т. ј. кад се не тражи, да наше позориште конкурише са бечким и нариским, а све друге иаше установе да остану онаке какве су. Ио мом мишљењу не лежи зло у томе, што је цифра субвеиције мала, него у томе, што ј е с у б в е н ц и ј а у о н ш т е, а с њ оме и живот позоришта самог непрестано под иитањем. Иозориште је једипо од наших установа, које никако не може да добије сталпога права на живот; за њега се ово право сваке године мора изнова да извојује, али онет свагда само на годину дана. Позориште је непрестаио на «белом хлебу/ Како се отпочне дебата о државном буџету, таки нас спонадне страх, да ће субвенција насти као прва жртва начелу штедње. А такав живот није живот. Ту се само животари од данас до сутра; ту не може бити говора о каквом сталном раду, о спремању за дужи низ година, о набавци добрих глумачких снага. Тако стојимо са материјалном нотпором. А са моралном? Са журналистиком ? Исто