Србадија

СВ. 2.

Србију, пји кећ нп годину, иа иозив кнезн Михаила, врпти се у Беч. Кнез Михаило, желећи да унапреди науку у евоме народу, потпомагаше не само Вука, него и више даровитих младића српских. 'Гако је кнез познао и нашега књижевника, и што је Даничићев дар све више крчио себи пут, тим га је добротвор све више пазио. Потнора кнежева бејаше пресудна за Даничићев живот и рад. Даничић исту јавно са захвалпонЉу признаје у посвети к своме Речнику, као оно Вук кнежеву припомоћ у иредговору к IV. књизи Народних песама. Од 1853 до 56 учио је наш изврсни слависта кнегињу Јулију М. Обреновићку, рођену грофицу Хуњадску, српскоме језику. Кнегиња доцније ноказа своје поштовање и признање према своме учитељу тим, нгго му је на свет издала нека његова дела. Године 1856 ностаде библиотекар народне библиотеке и секрегар Друштва Српске Словесности у Београду (1856 до 61, Гдасник књига VIII до XIII, којим је књигама сунуо), а 1859 ирофесор у лицеју, потоњој великој школи, где је веома корисно предавао словенску филологију, оппггу историју књижевности и естетику. Најпре су га слушала сва три одељења, а после (1863) ограничише само на фолософски факултет; нремда правницима и техничарима није шкодило мало више знања о своме језику, а и доцније им требаше за правничку и техничарску терминологију. Кад у половини априла 1868 министар Црнобарац укиде забрану правописа, само тако је могло бити дасе за четрнаест дана по свој земљи иисало новим иравописом, што је готово сва млађа интелигенција била Даничићев ђак. Руска академија за науке у Петрограду именова га 29 декембра 1863 својим дописним чланом, које је тим знатније, што наш књижевник не иде ме])у поклонике руске; на против, једнако речју и списима доказиваше колико утицај рускога црквеног језика на наше книжевнике бејаше штетан по нас, те се наша к њ и ж е вно ст н а наро д ном ј ез ику за народ није могла раније развити. — Осим тога цар Александар II године 1859 посла писцу синтаксе, признајући му заслуге за славистику, прекрасан прстен са бриљангима. Кад 1865 српски министар иросвете изда наредбу да су 1;аци велике школе дужни поштовати новога ..(Педела 5 ' (ђачког надзорника) као и саме ирофесоре, те с тога цео академијски савет дође с мииистром у сукоб, Даничић даде оставку на ирофесуру, па још неко време проведе у Београду, као по невољи секретар у министарству уну■грашњих послова, у одсеку за пошту и телеграфију. Године 1866 буде од оснивача и заштитника јужно словенске академије, владике Штросмајера, позван у Загреб за секретара академије, где се као таки бавио све до 1873, знатно доприносећи к полету рада академијског. Те године, на позив тадашњег министра Новаковића, врати се у Београд на своју стару катедру, с које и данас предаје, али сад већ више университетски — само с л о в е н с к у ф и л о л о г и ј у. Године 1872 носла му петроградски университет диплому доктора философије, коју је он нотпуно заслужио многим «строгим ;> испитима нред целим светом, својим делима. — Прошле године (1875) Чешко друштво за науке изабра га за свога дописног члана. Године 1867 беше члан срискога сабора у Карловцима, а 1874 члан народне скупштине у Београду. Ове године учи српски и садашњу кнегињу српску Наталију. Без меценатства кнеза Михаила, кнегиње Јулије и г. Јована Гавриловића многа Даничићева дела не би могла угледати света, а то је с тога, што велики део нашега народа у Босни, Херцеговини и Старој Србији живи у ропству, непросвећен, па књигама у опште нема довољно купаца. Кад би се све српске земље на балканском полуострву саставиле у једно, тада би српеки књижевници могли опстати и без мецената, а то е усл ов за редовни, свестрани развитак књижев-

ности, јер меценати су ретки; али тим је дубља и иаша захвалност према њима. Србија је тек 1830 примљеиа у ред европских држава, па је научно-творачки дух ерпски за 4 и по десетине година учинио знатне напретке на свима пољима политичног живота, у свима круговима духовнога бића, тежећи да буде достојан члан човечанства; а у књижевности на но се, што се тиче словенске филологије, ту Срби и Хрвати стоје на иивоу науке и могу се мерпти са другим књижевностима еловенским. У томе пак Даничић, после Вука, има највећу заслугу. Данашњему нашем првом филологу дај да желимо дуг и задовољан век. Нека би његово плодно перо обогатило српску књижевиост још којим драгоценим даром! Из „Орла." Ј08АИ ШШНОВИћ. МИХАИЛ, МИТРОПОЛИТ СРВИЈЕ. (В. лпк на стр. 17.) Поред осталих врлина, које красе овог архипастира српског, које су му прибавиле поштовање свега православног света, он је у садашње доба обратио на се иажњу и целе нросвећене Европе, својим живим саучешћем у судбини паше страдајуће браће у Босни и Херцеговини, која се јуначки боре за крст часни и слободу златну. С тога ми и стављамо читаоцима овог листа на углед слику и живот тога достојног архијереја. Он се родио у малој варошици Бањи, оруга алексиначког, 19 августа 1826 године и крштено име било му је Милоје. Ту у месту свога роЈјења, он је свршио основне школе, а у Неготину полугимназију, па је онда дошао у Београд, где је свршио богословију. Године 1846 буде, као одличаи |ак, нослан о државном трошку у Русију, да тамо иродужи своје духовно образовање. У Русији он је свршио чувену духовну академију у Кијеву, са тако одличним успехом, да га је савет академијски почаствовао динломом магистра богословских наука, а синод златним магистарским крстом. По примеру светог Саве, млади Милоје од детињства свога тежио је свештеноме чину и спремао се за радника на пољу духовне просвете, на коме код нас најмаЊе има снремних радника. Чим је свршио академију, он је још у Русији, у Кијево-печерској лаври, иримио монашески чии из руку старог митрополита кијевског Филарета, 16 аирила 1853 годипе и тада је у монашеству добио ново име М и х а и л. Док се још у Русији учио, он је својим одличним успевањем у наукама и примерним владањем стекао лепог гласа, да га је отачаствена црква, по новратку, дочекала са раширеним рукама. Чим се вратио у Србију, био је одмах постављен за професора догматике и омилетике у београдској семинарији, а после 4 месеца (14 октом. 1854) био је посвећен за епискоиа епархије шабачке. Опште мњење у Србији још онда наменило га је за митрополита српског, доиста, после пет година, сабор отечествених архијереја, који је држан у Крагујевцу, избере га 25 јулија 1859 године за архијепискона београдског и митрополита српског, који избор буде одмах потврђеи покојним кнезом Милошем, а 9 августа исте године нримљен и цариградским патријархом. Бавећи се у Русији, он је видио како је велика црквенска књижевновт тамо, и од коликог је утицаја на морално васпитање народа, па је одмах по повратку обратио највећу пажњу на то, и, можемо слободно рећи, да је својим трудом и својим настојавањем створио у Србији црквенску литературу. Ми иеможемо овде ии поређати сва многобројна дела његова на пољу црквенске литературе, па за то ћемо само наноменути, да све оно, што има бољег у тој литератури, удешеног за школу и народ, све је то изашло из иера овог иросвећеног архипастира. Но још више он је стекао гласа и популарности у Србији својим поучљивим беседама, у којима је увек умео да споји дух религије са духом времена, нотребе цркве са потребама народа. С тога његове беседе имају великог утицаја па слушаоце и у том смислу он заузима прво место мећу црквенским беседницима српским.

Али он ноучава народ не само словом, него и делом, својим животом. Његово смерно понашање, његово очинско предусретање свакога, ма кога но сталежп био, мп које он народности и вере био, његов ирост начин живљења, све то напомиње нам нарави првих хришћанских времена и ондашњих служитеља цркве. Знајући да усљед цркве и морално стање иарода много зависи од ваљаног, изображеног свештенства, он се живо заузима за унапређење београдске богословије, у којој се сиремају будући свештеници и учитељи народа, ие само у Србији, него и ио другим земљама српским, где варварска рука спречава не само материјално, него и морално унапрефење; његовим заузимањем та је школа данас доста оснажена и моралним и материјалиим средствима. И ако он, по скромности својој, никад није тражио да према своме положају утиче и на политичке догађаје у Србији, и ако се према политичним партијама у Србији, као архипастир, подједнако понаша, опет он, по своме правцу мишлен.а, прииада иародној, слободоумној странци и та га странка увек с поносом сматра ме|у својим првим члановима. Што се увек држи народног, слободоумног правца, то му још више прибавља љубавн и уважења код српског парода. Љсгове заслуге на нољу духовне иросвете и моралног васиитања народног принознате су и у землл и ван земље, па за то је он одликован и сриским и страннм владаоцима, и српским и страиим ученим друштвима. Тако је године 1860 покојни кнез Михаило обдарио га великом панагијом с ликом богородице, а 1861 године кнегиња Јулија подарнла му је архијерејски окрут за служење у цркви. Од цара руског добио је 1858 године скупоцену панагију с ликом Снаситеља, а од царице руске златан крст с ликом Спаситеља на скупоценом камену изрезап. Године 1862 дабио јеод цара руског орден св. Анепрвога реда, а 1870 године орден св. Владимира с лентом и звездом. Још године 1857 изабрало га је срспско учено друштво за свога почаснога члана, а од то доба, па до сада, он је почаствован за члана или почасног председпика од више страних друштава и научних завода. Тако, на пример, он је члан: Кијевске духовне академије, Петроградског и Московског университета, царске јавне библиотеке, Одеског словенског друштва; ночасни председник друштва за ослобофавање африканских рабова (које постоји у Паризу), члан мисионарског друштва за нроповедање православне вере народима, који год не верују у Христа, (које ностоји у Петрограду), члан Кирило-Методијевског братства у Острогу, члан друштва за ширење просвете у Босни, Херцеговини и Старо.ј Србији (које постоји у Лондону); и сада ночасни председник међународног одбора (који постоји у Паризу) за потномагање нејачи и неговање рањеника српскпх бораца у Босни и Херцеговини. Као председник међународног као и српског одбора он неуморно ради. Његово име и његово заузимање много је допринело, те се и у најдаљим крајевима Европе сетише наше страдајуће браће п пружише руку помоћи. Одбори из свију скоро земаља Европских, а највише из Русује, шиљу своје прилоге преко српског митронолита Михаила, од своје страие свесрдно ради да колико толико ублажи тешку судбину наше јуиачке браће, која се очајнички бори за своја народна и човечанска права. И у томе, као и у свему другом, он нотпуно заслужује да му се каже: Таков нам подобајет архијереј! Гађање Црногораца на Цетињу. (В. слику иа стр. 25.) Парод приповеда, да је Марко Краљевић видећи нрву нушку рекао: ^Сад могу умрети: нема више јунакаР Марко се нреварио. Нећеш више срести каквог гази-делију на враичићу, ко- њу помамноме, са бајним копљем и тешким буздованом, са зеленим мачем око паса, самур-калпаком на очима, а соколом иа рамену, где буздованом дохита орла иод облаци, а џилитом и лакопером сгрелом помрчује сунце. У старо, златно и сретно* доба — где је скоро сваки владалац до-