Србадија

св- з. и 4.

србадија, илустрован лист за забаву и поуку.

II побочна војска на истоку може заодећи десно на југ, дегажирати српску војску, да се ова на цариградскои друму у невољи нађе; али војска из Босне је сасвијем одвојена од главнијех операција, она може главној војсци номоћи само твјем, да брзо нове батаљоне оргапизује и на главно ратиште шаље. VII, Промјена карактера ратишта у течају рата. Случи се ђекад течајем рата, да нобочна војска са сјајнијем нобједама присили непријатеља, да на њу мора слати дебло своје војске, или, побочна војска продре на своме ратишту побједоносно далеко, дочим главна није кадра. У томе је случају најпробитачније, са резервама, које су још у земљи (односно са новоорганизованијем четами у народном рату г рбије) подкријепити нобједоносну побочну војску. Тијем ће битн неиријатељ нринуђен, да изпред наше главпе војске шаље помоћ на опу страиу т. ј. и он ће своју главну војску ослабити, а побочну подкријеиити. Ако нема у земљи довољно резерве, или ако нови батаљопи још нијесу добро организованн, да би се могли побочној војсци одпремити, а оно се може нешто и од главне војске одузети, а ова се помоћу фортификације држн у дефанзиви (обрапи) т. ј. нреузме улогу побочне војске дотле, док па новом главном ратишту коцке непадну. Најљепши прнмјер промјеие карактера ратишта јест у повјеспици војеиој рат 1796 у Њемачкој и у Италији. И Француска и Аустрија сматрале су Љемачку као главно ратиште, а Игалију као побочно. Али дочпм су се почетком прољећа 1 7 90 на Рајну обадвије странке спремале да операције започну, продрије у Италији млади ђеперал Бонапарта са 30,000 људи као муња кроз Пијемопат у Ломбардију, потуче Пијемонтезе и Аустријанце, пригна краља пијемонтеског пабјежањеи помирење и освану предМашчжом прије, него се је у Њемачкој још један тон опалио. Ово принуди Аустрију, да од војске из Њемачке узме ђенерала Вурмзера са 30,000 момака, те да га пошаљие у Италију, да подкријепи разбијену војску италијанску. Днректорија републике Француске иодкријепи такођер Бонанарту, те овај пошљие побједе код Риволи иродрије кроз Корушку у горњу Штајерску до Леобена, и присили Аустрију, уиркос томе, што је Ерцхерцог Карло Французе на Рајну (на пријашњем главном ратишту) побио, да у миру Камиоформијском уступи Француској Ломбардију и Белђију. Побочно ратиште у Италији постало је кроз побједе Бонапартине теч а ј е м р а т а г л а в н о.

VIII, Операције између двије непријатељске војске. ђекад се случи, да нас непријатељ иопадие с двпје стране, с двије војске, које су укупно јаче од нае, али свака за се слабија од нас. У таковом случају мора војвода тако маневрнсати, да с једнијем саразмјерно слабијим одјељењем устави једну непријатељску војгку дотле, док са свом осталом снагом другу непотуче; а кад .је ову потукао, а оп ношље за њом у- поћеру једно одјељење, а са осталом се снагом обрати у бокове првој непријатељској војсци. Примјер: Двије турске војске иду на Србију, једна од 60,000 м. од Софије прео Пиша, а друга од 40,000 од Приштине преко Иовог Пазара. - Гла-

ПАВО СПМИћ. вна срнска војска стоји на Морави са 90,000 м. Српски војвода тури једно 15,000 момака на међу код Рашке с налогом, да се јуначки бране и у нужди само полагано, и борећи се, низ Ибар узмичу, а он са 7 5,000 навали на турску војску код Ниша, иотуче ју, пошаље за њом једно 15—20,000 момака у поћеру, а са главном спагом окрене се дуж међе к Рашки, у бокове оиој турској војсци, која је међутим на Ибру у Србију продрла. Ова ће, чим види опасност за леђима јамачно натраг стукнути. И овђе пмамо лијепијех примјера у рату 1796. у операцијами Боиапартинима измеђ двије војске аустријске, које су из Тирола и из Фријулске продирале. Још љепши је примјер војевање Ерцхерцог Карла 1796 у Њемачкој изме/ђ двије

француске војске: Моро-а н Журдана, да је вриједно то да приповиднм. Посље одласка Вурмзерова у Италију (концем мјес. Маја, види горе) оста у Њемачкој под Карлом са посадама у Мајнцу и Еренбрајтстајну 140,000 м. а без тијех посада, једва 120,000 м. Француска рајнска војска, глава јој ђенерал Моро, бројала је 77,000 м. код Страсбурга, а друга, коју је водио Журдан, спроћу Диселдорфа иа доњем Рајну, 78,000 обадвије дакле 155,000 м., обадвије бјеше јаче од Карлове, али свака напосе слабија. Карло, почем изгуОи битку код Малш-а нроти Морб-у, а Журдан му потури десно крило (под Вартеислебеном) диљем уз ријеку Мајн прама Чешкој, побоја се, да ће доћи у двије ватре, ако се Журдан и Морб саједине. Зато науми, да узмиче диљем низ Дунаво, па да се на Дунаву с Моро-ом побије, те, ако бо.ј испадне песрећно, да се повуче на десну обалу Дунава, нсби лн Морба за собом повукао и тако га од Журдана даље одвукао. Битка код Најерсхајма није била одлучно ријешена, али Карло узмакну на десну обалу Дунава, а Морб за њим у поћеру. Чим је Морб Дунаво прешао, а Карло му остави на супрот ђенерала Латура са једно 20,000 војске, а са осталом војском се врати на лијеву обалу к Вартенслебену, те, будући јачи, иотуче код Амберга и Вирцбурга Журдана до ноге и прегна га преко Рајне прије, него му је Морб у помоћ притећи могао. Затим се окрену лијево, Морб-у у бокове и за леђа, иресјече му иут у Страсбург и нригна га к невољном узмицању иреко Базела. Само женпјалност Морб-а спасе тада француску војску од коначне пропасти. Што се тиче смјелости и вјештине операција нзме|у више непријатељекијех армија, то је најсвјетлији примјер војевање Наполеона I. 1814 изме^ђ војске Шварценберга, Блихера, Билова и Витгенстајна, које су свака за се биле јаче од Иаполеонове све снаге. На је ипак Паполеон одржао сјајне побједе код Бријена, Ла Ротијер, Шамиобер, Рејмс, Мон-Мираљ, Монтрб, и да није било издаје код Соасона, тешко да би савезници почетком Априла били у Паризу упркос десетостручној нумеричној превази. Да је Бенедек 1866. у мјесто неплодног крварења код Находа и Скалица, Стајмецу на супрот оставио само 30,000 војске, а са осталом снагом подкријепио Габленца код Траутенауа, неби се војска насљедникова са војском Фридрих Карла била кадра сајединити на погибију Аустријску код Садове. Напуштање великог друма од Траутенау преко Краљичина двора у Арнау, баш је помагало еаједињену пруекијех армија, дочпм је Стајмец на лијевом пруском крилу са својим пркоснијем пападајма Аустријанце заваравао.