Србадија
СРБАДИЈА, ИЈ1УСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И
ПОУКУ.
36. Жена носећа, ако у незнању на нешто погано наступи, као н. п. на сугреб, на нешто мрцино, на мртву жабу и т. д., одма ваља да зажме очи, па да на оно пљуне говорећи: (< Пи, погано ли сиР зато да се не би нешто налик онога па оно дијете. у њој појавило. ДИО ТРЕћИ. ЖЕНА РОДИ ј ЉА И ДОИ Ј ЉА. 0 бабинама, т. ј. кад се жепа породи, доказао је пок. Вук у књизи: <{ Живот и обичаји народа српскога* на страпи 91., што се народног обичаја тнче, а сва чаровања, која се као што рекох само мушкој ђеци чине, и жепи родиљи од како роди докле гоћ дијете одбије од сиее. 1. Кад се мушко роди, одма неко од људи оне куће изметне пушку, па кад пушгсу чују у комшилуку, већ зиаду шта је, те свака кућа но .једну изметне, и рече: <( Да .је жив и здравР На против ако се ђевојка роди, све је мукло у кући, нити се једе ни пије, као кад се |етић роди, осим само што жене веле матери, а људи оцу кад долазе па бабине: (< Честити зет! да Бог да", да ти сретна буде и да за собом доведе доста браће/ У Русну, у много кућа, кад се син роди, увате невјесте и "ђевојке коло, те ову пјесницу одпоју, да и оне весеље огласе као људи с 1 пушкама: Што у двору жубор стоји, ГОго оно велс ? У Вука се сии родио, Те се веселе и т. д. 2. Ко гоћ дође на бабине, да нрви пут види рођено дијете, свакн уљезе десном ногом преко кутњега прага говорећи: <( Добро јутро! с 1 десном ногом напријед, да се синови рађају, а ђевојке удавају.® 8. Свака жена, кад први пут уљезе у кућу, да види рођено дијете, па бојећи се да га не би урекла, ваља да му рече: (< колико сам те синко прије икад ви|ела, толико ти икакво зло могло наудити. ;> 4. Ни једна мајка неће задојити своје ни туђе дијете лијевом, но вазда десном сисом, јер веле, да бн било дијете љеворуко, а и зато, што народ мисли да је лијево раме грешније но десно. 5. Неваља непознатоме чељадету казати како је име мушкоме ђетету, но вазда ^Жпвко/ а женској ^Стана/ а јошт мање колико му је мјесеца, прије него га од сисе одбије, зато да се не би зачудио дебљини и узрасГу оног ђетета. 6. Кад ђетету први зубићи изникну, неваља рећи ^зубићи® но (< вучићи, >:> и кад ко пнта мајку му, вазда ће рећи: (< јесу јш му изишли колико вучића?® а то да му буду јаки и тврди зубови као у вука. 7. Кад дијете не може да брзо устане на ноге, кад би већ право било, прометну га испод коњскога трбуха три пута, и сваки нут, кад га пронесу шједну га мало на коњске сапи. 8. Или кад ко убије зеца, одма га кроз ону чапру (док је врућа) провуку, а они који га је провукао рече: (< Трчи зеко планином за осталом дружином.* 9. Ако не може до године дана ништа проговорити, стави га мајка у врећу и три
пут пронесе на около куће, а за њом иде које му драго кутње чељаде, те је на све четире ћоше од куће пита: <( Шта то иосиш?® а она: <{ Носим врећу ријечи/ 10. Доклем гоћ дијете не устане само на ноге, и доклем га мајка од сисе не одбије, чувају мушко дијете, да се неби неко од ђе.це бацио каменом преко њега. У случају да би га виђели, нагна га мајка да они исти камен нађе, па да га опет преко њезина снна натрашке баци, зато да дијете неби било кратког узраста. 11. Пошто се умрачи, не ваља дијете износити из куће пипошто, зато што веле, да у мраку може бити зли душа и могле би му ниудити. 12. Кад жене долазе родиљи на бабине иеће никаква донијети дара, који се свршује на женски род (као н. п. јабука, наранча, смоква и т. д.), но сва која се свршују на согласно, као н. п. шипак, лемун, орах, љешник и т. д., зато они воле, да се у кући ра|ају све мушка $еца. 13. Кад гоћ мајка нешто своје дијете лијечи, или га нечим маже по мјесту ђе га боли, или нешто на бољетицу привија, вазда ће три пута заособице рећи: (( Мајка родила, мајка лијечила®, а кад сврши, ухне три пут у обоје руке, па шњима такне камен станац у три пута, говорећи: (< Све у кам, мој н. п. Јово жив и здрав/ 14. Аљинице |етинске кад се објесе, да се дању суше, треба их у кућу унијети одма како се сунце смпри, да не би зле душе оним аљинама нешто наудиле. А да би нехотице мало после заостала, треба их три пута около пламтеће ватре окрепути говорсћи: <( 3ле душе па огањ, а моје дијете здравосван. 8 15. Кад први пут мајка мушкоме ђетету нешто ково сашије и нањ обуче вазда му рекне: <( 3драву је (н. п. кошуљу) синко додр'о, сунце ми те гријало, и под њом те глава не забољела? 16. Жена родиљ|, кад јој не приступи довољно млијека за два три дана, наточи једиу цаклену бочицу млијека од краве, од овце или козе, па је носи објешену о грочу о црвеној свили, како ће јој бочица доћи нраво измеђ' сиса. 17. Кад дијете пане, вазда му мајка, али баба, каже дижући га: (< то не било ни првом ни посљедном, но сретном и честитом, да Бог да! Ј> 18. Кад родиља има изобилно млијека, па кад мора да пред туђииом извади сису и да подоји дијете, пљуне на брадавицу, да јој оно чељад не би урекло млијеко. 19. Којој доиљи на .један мах успрегне млијеко, а не зна правога узрока, осим што мисли, да јој га неко урекао, напуни уста воде, па кроз вјенчани прстен кваси обје сисе и свуда на около њи, и веле, да ће млијеко опет као прије приступити. 20. Ако од овога не буде боље, онда најсгарија жена у кући меће три жива угљена у чаши воде, па како којега баци прекрсти дланимичке чашу, и сваки пут рекне: Дрок-одрек! }> т. ј. ако је ко млијеко урекао нека и одрече. Сад узме повратича цвијећа, замочи га у ону воду и шкропи родиљу и по прсима говорећи три пута зао-
собце: (< Повратич поврће, нек се урок одмиче. ;> 21. Кад мајка оће да дијете од сиее одбије, па да би јој млијеко успрегло без велике муке, запучи на прсима кошуљу с иглом главатицом (уБоки: шпиода, а у Будви: игла бочка) окренувши иглу бодимице на више а главу на ииже. 22. Ако мајка мора поћи негђе у село или у род, или на сијело, а- припуђена је и дијете од еисе собом носити, вазда га омрчи гаровином од земљанога лонца но носу и испод обадва уха, да га не би ко од злоће и зависти урекао чудећи се појноме и здравоме ђетету, него да се на први мах зачуде омрченоме носу. 23. Да би мајка учувала своје дијете од зли душа, а нарочито од вјештица, ставља му сваку наћ за повојом три бијела лука чесна, а ис.под главе у колијевци ножић црније кора. 24. Ако мало дијете научи прво звати ^тата/ знак је, да ће се за њим мушко дијете родити, а ако прво зовне ^мама,* роди ће се женско. 25. Кад дијете од нешта закука или залелече, а мајка га илн баба чује, вазда ће му рећи: (< Куку злотвору синко, а не тебеР 26. У којој кући нејаки мушки глава, свака ће мајка затворити све прозоре и врата од куће, прије него што се умрачи, веле: да у кућу не улази мрак, и да не би улећела вјештица претворена у лепир, па да не би ђеци наудила. 27. Ко оће да му је син јунак, и да се никога осим Бога не боји него свак од њега, треба да од оног дана кад се роди па све доклен га матеро дбије од сисе, привеже му мајка о грлу, о црљеном гајтану, зуб од вука *). 28. Кад гоћ дијете од сисе кихне а мајка га чује, вазда му каже: (< 3драв ми и жив кихао, а мед лизао/ 29. Кад дијете од сисе не спава, онолнко колико би право било, добави му мајка сиавалицу (чауру некаквог лепира, налик оне свилене бубе, воја се обично налази при каквим каменом прилијепљена, и за чудо мп је, што ове ријечи и Вукову лексикону нема). 30. Ако дијете умре ненадно, без да је ни најмање боловало, нити му се што па живот шпело, кажу да га је изјела вјештица, и одма почне матер сумњати на ову или на ону жену. 31. Да би мајка ночем у љутшш проклела своје дијете, па се после убојала, да му се не би догодило, нађе станац камеп,; па три пута уњ удри ноктима од десне руке и сваки пут рече: (< Све се станило у ови станац камен/ или : (< Мајка клела мајка и одклела, а моме (како му буде име) здравље. 32. Кад дијете прије обичног времена много нарасте, или рано почне ходати, или зборити, да је лијепо и гојно, народ каже ^да ће Бог да ово дијете живи/ па и исти родитељи невеселе му се. Ако би оваково дијете умрло, па кад се оној кући иде на *) По Херцеговини и Црној Гори ко гоћ убијевука, повади му што више може зубова. те их некоме дарнва као лијек, а ;:еким за добре иовце продава.