Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

коше чамац. ГЈо селу све ч^јеш коњски го110Т. Ветар све звшкди, па шиба, хоће, мислиш, сидом да свеће погаси, а бара све се пенуши, па доће сва црна и суморна. „Шта ја чујем", виче ВдадимирСергејиК трчећи Ииатову, „та може д' бити?" „Овамо те ченгеде, ченгеде амо!" зајечао му старац у одговор. „Та за бога, можда се варате, Михаило Николајићу ?« „Ааја, нема ту варања!" велн са сузним очима и плачним гласом она жена на грави, собарицаМарије Павловне. »Ух тужној мени! 'Га ја сам сама чула, како се моја годубица бацила у воду, како се праћакала павикнула: пПомоћ!" на онда још једаред: „Помоћ!" викнула је." „Па за бога, како је ниси задржала?" нита Владимир Сергејић. „Како да је задржим, баћушко, и господару мој? Гледим, нема је; ал' онавећ отишла из собе. Срце ми одмах узе нешто слутити. Последњих дана гако је била жадосна, није ни речи нроговорила. Ја одмах нешто слутим, па грчи у башту — боже мој, баш као да мн је ко казао. У један пут чујем ја, паде нешто у воду — „Помоћ!" чујем неко виче, — „Помоћ!" Ој, голубице, грличице моја, ој, очи моје сдатке-е-е!« „А можда се теби само гако учинило?" запита Владимир Сергејић. „Учинило? Па где би бида? Куд је нестаде?" Дакле то је било оно бедо што у башги уочих, помисди Владимир Сергејић. У том дотрчали људи са ченгелама. Довукли неке рибарске мреже, па их раширидн по трави. Слегао се силан свет. Узрујаност, турање, гурање. Кочнјаш дочепа једне ченгеле, староста друге. Скоче у чун, отуре се од обаде, па са ченгелама траже по дну баре. Са обале им светде. Чудни и страховити доћоше им покрети и њихове сенке у мраку по узбурканој води, при светдуцању и пламтењу Фењера. „Наишао сам на нешто!" повикаће кочијаш из неб^ха .... Свима дође хдадно око срца. Кочијаш повуче ченгеле себи, сагне се — нешто се црно подако диже из воде. »Комад дрвета«, вели кочијаш, паизвЈче ченгеле. „Брже натраг, натраг!" новикаше им са обале. иСа ченгеламанеиде.Узмиге мрежу!" „Да, да, мрежу, мрежу!" Завикаше сида њих. „Стој!" дере се староста. „Код мене на ченгелама има нешто . . . као да је нешто мекано«, придодаће мадо доцније. Нешто се забели поред чуна. „Госпоћица!" повикаће од једном сгароста. п Она је!" Староста се не превари .... ченгеле се заквачиде Марији Павловној о рукав од хаљине. Кочијаш је махом дохваги, извуче је нз воде — са два поштена отиска чун је уз обаду — Инатов, Иван Идић, Владимир Сергејић, сви погрче Марнји ГГавловној, подигну је, па је однесу на рукама кући. Свуку је, греју је, тару је — ал' сва мука и нанрезање узаман. Марија Павловна не доће себи. Одавна је већ преминула. Сутра данзором одјезди Владимир Сергејић из Ипатовке. Пре но што оде, хоће да самртницу посдедњи пут види. Лежи у дворани на столу у белој хаљини. Густа јој коса још мокра, Бдедо дишце као да не имаде каде да се нагрди, па ге чисто жалостиво нешго пита. Отворене усне мислиш раде би ти нешго рећи, иди те запитати. Прекрштене руке додазе ти, као да их је у вељем болу на груди стисла. Ал' умрлој утопљеници са буди каквим тужним мисдима — смрт јој је ударила печат вечигог ћутања и мира. Владимира Сергејића обрвале мисли прн лешини Марије Павловне. Три нутће се пре-

крстиги, па и не види Ивана Идића, где тамо у неком ћошку рони сузе. Па није он сам гај дан препдакао. Свн се млађи у кући сити наплакаше. Марија је Павловна оставида добар гдас по себи. Након једне недеље написаће старац Ипатов ово неколико речн, у одговор на једно писмо, што једва једном приснеде од Надежде Алексијевне. „Пре је недељу дана, милостива госпо, Надеждо Адексијевна, моја несретна свастика, а ваша познаница својевољно свој живот окончала. Скочила је у нашу бару, па смо јој земне остатке већ предали матери земљи. Оддучила се на овај тужни и страховнги чин не узевши ни опроштаја од мене, не оставившн ни своје посдедње воље, ни каквог писамцета, па ни једне цедуљице. Ал' ви ћете Надеждо Алексијевна, најбоље знаги, на чију ће душу пасти гај смртни грех. Нека свеблаги творац буде благи судија вашем брату! Ал' моја сирога свастика нит је могда да га заборави, нит да растанак преживи." Надежда Алексијевна добила писмо већ у Итадији, куд је отпутовала била са својим мужем, грОФОМ <1е Стељчинским, као што га титулисаху у свим гостионама. У осталом није он подазио само гостионе; виђали би га и по картарницама н купагилима. Изнајпре је јако губио, онда је нрестао губити, па му дице доби неког особитог, полу сумњивог, полу безобразног израза, као код свију, којима се изненада осмехне луда срећа. Са женом се ретко састајао. Ал' зато се знаде и Надежда Алексијевна ироводиги. Постала је страховита „љубигељка" вештина и науке. Вазда би се са вешгацима проводида, па би радо са момцима говорида о лепоме. Ипатовљево писмо јако је ожалостидо; ал' јој зато није ни мало сметало, да се још тај дан одвезе „псећој нећини", да видн, како ће сироти пси да се даве у сумпоритој пари. Није се дабогме сама извезда. Поред ње има доста којекакви каваљера. Најљубазнији је од свију њих — гако бар веле — неки мосје Поплен, — недаћан Францески сликар, прави жениј, само ш го још свет не зна, да му оценн вредносг — са мадом брадицом и у карираном жакетду. Певао би најновије романце слабим, звучним тенором, правио би раскалашне досетке, па би — ма да није ни бдизу био каква људа — јео чнгаву пропаст. VII. Јануарска зима и ако сунце светли. Кијамет свега шета се по Невском проспекту. На Думи гри сахата. По широком, жутим песком посутом тротоару, шеће и наш стари познаник Владимир Сергејнћ. Од како га изгубнсмо из вида, доста је огрубио; постао човек. Пустио заушњаке, па је досга одебљао, али се није постарио. Иде немарно иза неке гомиле, иа се час по осврће; чека на своју жену. Треба да се довезе са матером. Вдадимнр се Сергијћ оженио пре неких пет година и то баш како је жедио: жена богата, а има и депу родбнну и добра познанства. На гдави дивно углајисан шешнр, па кад би срео кога од својих толиких пријатеља, а он би га учгиво скидао. Вдадимир Сергејић иде баш тако немарно, као човек, задовољан својом судбином, кад ће се од једном испречити пред њим неки господин у јапунџету, с качкетом на глави, изнурена, увела лица, обојадисаних бркова и спаваћивих, поиијених очију. Вдадимир ће Сергејић достојанствено ступнти на страну; ал' господин са качкетом нромерн га, па ће рећи: „4 -а-а! Господин Астахове! Добар дан! Добар дан жедим!" Вдадимир Сергејић не одговори ништа, иа зачуђен засгаде. Не може да појми, од куд то, да му зна имена чавек, који се усудио, да се по Невском проснекту шеће — са качкетом на гдави.

„Не можете да се сетите?" продужиће господин са качкетом. „Ја сам вас нре неких оса.м година видио у провинцији, у т....ској губернији, код Ипатова. — Веретјев." ,;А-а! Боже мој! Опростите", повика Владимир Сергејнћ. „Него сте се јако променуди." „Да, да, кажите остарио", рећићеПегар Алексијевић, па преће годом руком — нема рукавица — по образу. „А ви, а да сте се за ддаку променуди." Веретјев се ннје толико ностарио, колико је дошао увео и исцећен. Ситне мале борице прекрилиде му све лице, а кад говори, дркћу му усне и образи. Видиш му из дица, да је сувише „живио." „А где сте ви за цедо то време, кад вас нигде не видоше?" занитаће га Вдадимир Сергејић. „Вуцарао сам се тако које куда. А ви? Све у Петрограду?" „Већином." „Ожењени?" „Јесте, ожењен." Па Владимир Сергејић начинио озбиљно лице, баш као да би хтео рећи: „Само гледај, да ме не замолиш, да те преставим својој жени." Веретјев као да га је разумео. Око усана му се осу немаран осмејак. „А шта је са вашом сестром?" запитаће Вдадимир Сергејић. „Где је сад?" „Не могу вам баш за цедо рећи. Мислим, у Москви. Није ми већ одавна писала." „Је л' јој жив муж?" „Јесте." „А стари Инатов?" ,.Бога ми, не знам, сигурно и он још живи; а можда је већ и умрБО. „А онај господин . . . како се оно зваше — мислим Бодрјаков." „А, онај, што сте га били узелн за девера — сећате д' се, онда — кад смо вас онако застрашили? . . . А враг би га знао, шта је с њим!" Владимир Сергејић ћуги, на нанравио досгојанствено лице. „Вазда сам се са пуно задовољсгва сећао оних вечери", поче ће доцније Владимир Сергејић „где сам имао нридике (умадо, ге се не заборави да рече: части) да се упознам са вашом сестром, и с вама. Врло пријатна женска. А и ви — невате л' још онако дивно?" „Изгубио сам глас. — Да, да, то су били сретни дани!" „Још сам један иут био у Ипатовци", продужићеВладимир Сергејић подижући жалостиво обрве, „тако се, мислим, добро зове? — па баш кад се догодила она грдна несрећа . . „Да, да! Страшно, сграшно" нрекинуће га журно Веретјев. — „Јест, јест . . . ал' сећате л' се, бога вам, како се са мојим садашњим шураком у мал' не побисте?" „Хм! Сећам се«, велиВладимирСергејић развдачећи. „Него морам рећи, сад, после толико година, долази ми све као неки сан." „Сан" велиВеретјев, а бледа му ланита, обди румен. „Сан— ал' не, није био сан, бар за мене не. Беше го доба младости, задовољства, среће, доба неисцрпљиве наде, неодољиве снаге. Па ако је и био сан, а оно је бар диван, боговски сан! А сад обојица ето ностарисмо се и оглупависмо, бојадишемо бркове, па се вуцарамо поНевском проспекту. Да, да, нисмо више ни за шта, као каква изаргана кљусад. Бљутави и изнурени још се шепуримо, кочоперимо се и ачимо, ил т терамо какву будадашгину, ил' растерујемо своје јаде вином. То ће још пре биги, да је сан, па то још гадан сан. Проживесмо свој век, на га још гако са свим обично, лудо, у ветар проживесмо — то је оно, што боли! Видиге! Тога би требали, да се отресемо, из тога сна требади би да се тргнемо . .. .