Србадија

Св. 6.

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

91

„краса" (лнјепа?) па пошто је преварила Еву а оваАдама, Вог јој узео ноге и проклео да се она и еве друге змије по земл.и трбухом вуку, и да је свак ко је види убије, па од онда да се она више не зове „краса" него „змија." Народ вели, да свака змнја н данас има ноге алн да их тако крије, да јој их нико никад не може виђети ') но само на "Бурђевдан, кад се у нроцијепи сирам сунца грије; алн кад би их ко вндно да би га она оне године тако увјела да не бн могао од смрти куртаршати. Мис.ли народ, да је по божјој наредби пред нашим очима најмање 100 пута мања него што је, а то зато, да се не бисмо одњеплашили више него што се плашимо, али волу и коњу да се внди баш онолнка колика ијест, па зато да се од ње плаше. Ио народном доказнвању змије су најжешће измеђ два госпођина дне, од15. августа до 8. септембра а ), па да бн кроз ово вријеме кога увјела да му другога лијека не би бнло, но кука н мотнка, т. ј. смрт. Ко змију у прољеће најпрви нут види па ако је мога убити, веле да га оне године неће никаква друга увјести, а и да увједе, да му неће нн најмање науднти : а тако исто на онога, који нађе змијину кош_у*љу, на је натакнена чибук или на штап и уза се иоси. ЈВук је казао 3 ) да она змнја, која се може до крстовадана (14. септ.) виђети, миоли се да је онога л>ета некога млада увјела и од ње умр'о, па је зато земља не оће више у своја њедра прнмити; а ово исго и у ове крајеве говоре^ • Змија која се иађе у кући, никад је ннко од кутње чељадн неће убити, него је само истискају палицом из куће, зато што веле да је оно шјен некаквог кутњег чељадета, и кад би н>у у кућн убили морало би оно кутње чељаде ончас умријети. Кад ко убије змију свак јој сву главу каменом здроби да јој се од главе ништа не види, зато што се у народу приповиједа: кад би, вели, чојек сву змнју на парчета изшјекао, а само јој главу здраву оставио и при њој колико два прста, змнја би живјела девет година, јер би се — веле — завукла у козји илн говеђи рог и увиједала би што гођ би живо двоножно нли четвероножно из рога могла виђети, без да би му се нашло другога лијека осим пријеке смртн. Нриповиједали су ми у Боки, да змија, ношто поједе тиће у гњијездо, савије се у њему у котулач па све цијуче као и тићн док улови и маЈку и оца оније тића, ево како: она домоли само главу преко гњијезда и све зијеха као да је тић и цијуче, а тица доносећи храну тнћима у онај час, мнслећи да је тић, нруже јој у устима оно што је у кл >ун била донијела. Народ мисли да змија свакоме мрцу испије очи трећн дан пошто га укопају, и зато да нх највнше но гробљу налази, те их зове народ „змијочнце. 1 * г) Блавор или Главор. У Боки зову „Главор* а у Црној гори и у Херцеговинн „Блавор." Он је много дебл>и и дуљи одзмнје; има врло велике и јаке зубове, непељаве на прутове боје, и кусаста рена, а не оштра и танка као у змнје. Народ, прем да зна да главор неће увјести, и да није једовнт, онет га неће никако рукама да приФати жива. ГЈриповиједали су ми мнозиња, да су гледали кад се он са змнјомкоље, па кад га змија пецне он се проваља по некаквој трави па опет на њу јурнши и све тако док је не усмрти кољући је зубима као кучак али мачка. Веле да он закоље девет змија а десета њега.

*) Народ. посл.: Крије ка.о змија ноге. -) » « Жесток као змија између госпођа. 3 ) Лексикон на страни 212 под ријеч »Змија".

д) Жаоа губавица. У ове крајеве имају следеће врсте жаб&, а то: а) Губавица, крастова, зеленкаста. б) Запухача, највиша, кабаста. в) Корњача. Оне по нољу и по ломинама на суво живе. г) Корњача репата, која но барама у води живи. д) Квркуше, оне мале те у води живе и од марта до велике госпоје непрес.тано кврче дању н ноћу, н овијех је највише. Осим оне прве под а. и б. многи но Боки которској једу их, али ришћанин не би за живу главу, као ни многи римокатолици. Црногорац се обичава заклети: „тако жабу не изио," јер вели народ, оснм туге, и гријех је. Народ у обће сматра све ове жабе као најпоганије н наЦадније животно, као мачку или змију, мнша и т. д. које све талијанци једу, и зато највише наш црости народ омрзнуо је на талијанце солдате кад су у Бокн живјели, гледајући их да жабе н друго једу, па их нијесу звали „талијани" него „латини," те им и изнијели у пјесни: лЛатнни су изгубљене душе, једућ жабе и балаве спуже." ') Код сва три овдашња народа неће нико убити жабу, не зато што би му се учиннла греота, него из три разлога: једни веле да би се ономе ко је убије оне године заналила кућа; други да би му дошла тресавица у рукама; а ђеца кажу, умрла би му мајка, илн неко најмили од куће. Казао сам под дио III. број 35 да не ваља никад споменути жабу код ђетета доклен доји сису, и ша му мајка учинн ако је ко нехотице спомене; а нок. Вук ово исто потврђује 2 ) и вели : „Код мале ђеце не ваља жабу спомнњати, а ако би је ко неотице сноменуо, онда га мајка нотегне за ухо цвокнувши уснама (које се не може занисати) а ономе који је сноменуо рекне: „огрнзла ти уши!" Жаба запухача, овамо споменута под б., сматра се да је отровна исто као змија љутица, и њу не само да је неће убити, него се свак од ње и уклања, зато што но народноме доказивању она може запухнут чељаде на пешест корака далеко од ње и кога занахне мора умријети. 0 жаби губавици пак мисли се,да они који би је руком живу уфатио сав би се, као и она, огубао, а да нагази на мртву ногом, да би му ончас дошла замавица у глави. (Наставиће се.) . 0 ГОТОВЛЕЊУ КАВЕ — Либиг К'о дететом сам био поФранцуски васпиган од једне Францускиње, која беше удага за посластичара дворске кујне великог херцега у Дармштату и са једним њиовим сином, са којим сам се оиријатељио (он је доцније врло храбар и изврсан Официр постао); похађао сам чешће дворску кујну, која ми не беше само извор материјални уживања. Кључање, печење, кување јако ме занимаше, да сам могао без престанка да гледим док се је печење на ражњу од сировог меса на ватри мрком мирисавом одећом заогрнуло; солење телећег печења, учинење копуна са сланином ништа се не украде мојој детињској пажњи. Одатле ми оста наклоност ка кувању и у слободним часовима често сам се бавио са тајнаме кујне, готовљењем јела, којима ( е људи хране, и свим што се ту збива; то су већим делом ствари о којима хемија ништ не зна. Млади и даровити хемичари не баве се са таквим радом, јер он не је згодан да служи као доказ њиове способности или њиовог *) Кацић у књизи »Угодни разговор« слав. народа. 2 ) Лексикон под ријеч »Жаба,« на страни 154.

оштро;умл>а или признања на пољу њиове науке, те се гако морају са тим старци да баве. 0 најбољем начину готовлења каве не слажу се назори куварица и љубимаца каве, а онда не је ни гешкоћа мала за онога, који зна, да проналазачки дар лимара и други вештака умложава сваке године већ присутну постотину кујнски судова или гако звани кавени машина. Па како мој податак о готовлењу каве грози да унипгги сво то разноструко посуђе, то се ја наравно морам да бојим, да ће ми да посгану млогобројне врсге Фабриканата непријатељи, али јаапелирам на беспристрасне, који каву пију и надам се да ћу ји задобити на моју страну. 0 унливу каве и чаја на садањи умни правац и цивилизацију већ је голико писано, да је излишно са њнм се потанко занимати; истина је,да је Ана Болејн еа другим чувством са стола устала, кад је при доручку по Фунту сланине и мосуру пива збрисала (као шго она спомиње у једном писму), но кад је доручковала шол.у чаја или каве, парче леба са путером и једно јаје. Прелазим и преко народно-економског значаја каве, и само ћу неколико речи да споменем о упливу, који је кава на модерно раговање имала. У првом шлезвиг-холштајнском рагу и последњем талијанском, употреба је каве много допринела да се је здравље војника иобољшало, а г. капетан Пфајфер (код здравствене компаније у Нирнбергу) ме је уверавао, да од како је кава уведена у баварској војсци задоручак н при маршевима, на и најтежим при најнеповољнијем времену, број се је мародни војника на спрам пређе очигледно смањио, тако да често нн једног нема; а Јулије Фребел прича (8еуеи уеагз 1п Сеп4га1-Атепка ра^. 226) да је кава необходна потреба за људе велики трговачки каравана у средњој Америци. „Ракија се цигло уиотребљава као лек, а кава је нужни артикел и није се два пут на дан. Оживљавајућа и крепећа дјејства тог пића изванредна су при великом напрезању на жези, као и на ладноћи, на киши или суши." 0 каквоћи разни врста каве каже МУ. 8. РаЈ^гауе (МагаНуе о? а уеагз јоигпеу гћгои^ћ Сеп1та1-Ага1)1а 1862—1863. МастШап & С. 1 јоп (1 оп 1865.) Т. I. р. 424 ово: „Најбоља кава долази из Јемена, тако звана мока, врло је мало доспе у Јевропу, јер се потроше две трећиине у Арапској, Сирији и Египту а остатак скоро искључно у Турској и Јерменској. У осгалом последње земље не добијају нити најбољу, нити најчистију Јемен-каву. Још пре но што роба приспе у присганишта Александрију, ЈаФу, Бајрут и г. д. она се сеје и опет се сеје, дењци се отворе и иекусне руке проберу зрно ио зрно и на место чврсти, округли, полупрозрачни зеленкасто мрки зрна, која су једина достојна за пиће, кавом звато, изабрана да буду, то се на лађи потоваре тавна, спљоскана, беличаста разлунана зрна. Тај је постунак тако редован, да каквоћа опада као и кружни степени на мани са удалењем од Јемена, и ја сам (вели Ра1§тауе) био небројено пута очевидац те операције, која се иредузима са највећом озбиљношћу. Друга врста каве на реду је абисинска; зрно јој је веће и друге је ароме. После ње долази инђијска кава и она са ». за сада на омалу. По суду источњака је америчко зрно последња реда. Батавијеко које ја непознајем, у осталом је хваљено од Јевропљана. У Арапској, нарочито у Неједу кава се зачини шавраном и нодобним зачинима пре употребе, и тај се додатак сматра за сасвим нужан, да би надокнадио полупрженој кавн недостајућу несталну арому. У Пемачкој су дељене већином разне врсте каве; благоутробани тврде, да се добри