Србадија

Св. 6.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

кој догађа ароматични делови изветре и кава је истина јака али без ароме. За најбољу методу готовлења каве ја сам нашао следећу; она се састоји из друге и треће методе. Обична се сразмера између воде и пржене каве задржи и код тог готовлења. Мали судиК од лима, који вата Ј /г унце (1 лот) сирови зрна, напуњсн са прженим, мера је за две мале шољице каве средње јачине. Пре гоговлењакавесе прженазрна самељу; мало крупнији је прашак бољи од сасма ситног. Каву самлевену приправну имати никако не је добро. Вода се загреје да ври са три четвртине каве, коју оћемо да зготовимо, и смеса се кува пуни десет минута. После тога се доспе заостала четвртина и суд се одмакне одма од ватре, покрије и пет до шест минута остави на миру; прашак који је пливао на површини промешањем се ома сталожи, и сада је кава од прашка одлевена спремна за уживања. Да узмемо, да гребају осам мали шољица каве, то се одмере чегири дела каве номенутим судом од лима, три се дела најпре самљу иа онда четврти и оба дела одвојено оставе. Сад се одмере осам пуни шол>а воде, њима се придаду три дела каве и доврши се као што је описано. Да не би нрашка било, кава се пре послуге може да процеди кроз Фину крпу, али то обично не је нужно и за чист укус убитачно. Готова кава вал>а да је мрке (а не црнеј боје, увек је мутна, као водом разблажена чоколада. Мутнина каве начињене по тој методи, не долази од кавеног нрашка, већ од особиге масти подобне нутеру, које има у зрну од прилике 12°/о и која се од чести уништи пржењем. Мали додатак рибљег меура или коже какве морске рибе сталожи врло брзо вени прашак и кава се избистри. При обичном готовлењу каве остане више од половине растворени честнца зрна у кавеном талогу. Да би тог истог доброг мнења били о кави начињеној по мојој методи, каквог сам и ја, не сме се да узме за углед укус обичног пића, већ да се више гледа на добра дјејства моје каве на организам. А многи држе по мојој мегоди начињену каву за слабу и ретку, јер они бркају појам јачине

и густине са гамном или црном бојом; кодти самзадобио бољемнење о мојој кави, кад сам каву црно бојадисао изгореним шећером или каквим кавеним сурога гом. Прави кавени укус је млогима непознаг и млоги којн су пили први пут моју каву, замерају јој да удара на зрна. Али кава, која не удара на зрна не је више кава, већ вештачко пиће, које се тако исто заменити може и са другим; отуда долази, да млоги ие могу да разликују пића из сурогага кавенн:

Херцеговка на стражи. С.л\и;а Ћорђа ИрстиНа.

ка-

пржену цихорију н разне врсге репе, кад им се мало каве дода, и да су се кавени сурогати тако јако распространили. Уа млоге је затвореномрка чорба емпиревматичног укуса кава. Чај еурогата нема, јер сваки ко га пије зна како он слади. Кави се обично лриписују распаљујућа својства, и млоги је због тога не волу као пиће, алн та распаљујућа својства нрипадају несталним продуктима, који се развију поништењем кавени честица нржењем. По мојој методи начнњена кава ни најмање не рас-

паљује и ја сам нашао да може да се пије и после ручка,а да варење не кварн, што је код мене бар редовно кад сам гшо јако пржену каву. Туреком посланству у Берлину беше једном зановеђено, да секретари и други званнчници приљежно пропутују немачке земље, индустријска места походе, проуче и верне дневнике воде. Магдебург је био нрви излет и резултат посматрања млади мусломана о Магдебургу гласио је овако у Дневнику: Магдебург, јака тврћава и одликује се индустријом, која Фабрицнра мрко ђубре, којим се за најкраће време најбоља мока кава претвори у несносно пиће, цихоријом кавом звано. За извесне случајеве, нарочито на путовањуи маршевима, где су (досадни) теретни судови за млевење и пржење, могу се да сачувају кави у прашку ароматични делови следоћом приуготовом: Пртена се зрна самељу у прашак и одма поквасе густим шећерним сирупом, који се добија, кад се прелију 3 дела шећера са 2 дела воде, и неколико минута оставе. На фунту каве довољно је две унце шећера; кад је кавени прашак поквашен сирупом брижљиво, онда му се додаду још 2 унце ситног шећера, који се са кавом добро помеша и растури на ваздуху да се суши. Шећером се нестални деловн задрже, да при сушењуне одбегну; па кад се оће кава дазготови, онда се прелије колико се оће ситна кава са ладном водом и лагано се загреје да ври. Из тако припремљене ситнекаве, која је месец дана на ваздуху била, једним кувањем може се да добије тако исто добра кава, као кад су зрна тазе пржена. Нека не би био голики посао страшило! Рђава се кава млого пије, која би о истом трошку могла да је врло добра, кад би се помучила око готовлења малко више! До маћице би требале да боље надгледају куварице у тој ствари, кад не ће саме да зготове каву. Лаза И.лаИ.