Србадија

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 1.

јанска пословица потпрђује: „Г агсо сП зега ћиоп 1;етро 81 орега, еГ агсо сП таШпа 81 ргерага 1а саро1лпа." Ако један од два краја полуокругле дуге пане на какво село, народ мисли да ће оне године више у оно село са свачим земл.а родити, него у друга четири. Чуо сам, да и ајдуци и четници нешто о дуги чарају у Црну гору, али сам заборавио онда записати, а овђе у Херцеговини нико ми није знао ништа нзвјесно о томе казати, осим : ако је много црљенога, да значи крваву брзу кавгу у ономе предјелу, ђе се она покаже. б) Сунце и мјесец. У сунце овдашњи народ много нешта гледа и различно чварује особито херцеговачки Турци, будући обојесимвол њиове вјере: — Крст и луна два страшна символа, Нек се једном удре и обиду, Коме прсне чело куку њему! ') Турци овдашњн, као и сви остали прости називљу с.ултана не само да је цар врх свијех царева, него дајеисунцу брат, арођак мјесецу : — Селим везир роб роба свечева Слуга брата, мјесецу рођака — Цар од цара мене је послао — 2 ).

ти кад на исток помоли, и прекрстивши се рекне: „Сунце на исток, а јакиБог на помоћ.« Народ вели, кад би чојека огријало сунце неумивена, да би му бнло за осам дана назатка у свакој његовој радњи и у кући, а други осам да бн се узалуд мучио без икаква напретка његове радње, па зато се сваки чува да на сунце не изиђе прије него се умије. Свуда н вазда жене пазе кад је мијена, да не бн они дан нешто пртено прали, јер веле да бн се све оне мијеннле (подерале као паучина). Обичапају у шалн рећн ономе, коме је престара кошул>а н подерана: „као да ти се кошуља мнјенила. " Они дан, кад семисли да се мвјенило, свак по заходу сунца нази да вндн прије младог мјесеца, и ко има новаца стави у џеп, на угледавши га поскочн мало спрам њега цвокнувшн дватри пута уснама, рекне: „ти стар, а ја млад", па се куцне десном руком по џепу говорећи: „како ти растао, тако мој џеп напредовао". Жене држе као у руци, да кад се жена мучи при рађању наднатридана пред мијеном, биће женско, а дватри дана после мнјене роднће мушко.

зато, што у својој простоти мисле, да ако је греота украстн, није запалитн !? г) Звијезде. Кад се елетрична ватра налик звијез^е ноћу по небу просне, народ у опће мисли, да се оно звијезда просула па по небу прелећела, н вели: »Кно се просу звијезда" или: „Ено пролеће звнјезда". Вишн дно народа мнсли, да је у онај час, кад се просула, побјегао некакав сужањ из тамнице, па да га не би царскн људи уфатили, не вал>а се веие чуднти, нити што проговорити, него само: „Срећа тн на пут, а здраво глава, ко сн гођ!" Нвш је народ собом надио имена многим звнјездама као Грци свим главним планетама, Ево оних, које народ по нменице као главне зна: а) Репата (комета); кад се ова покаже, веле да слути некаквој големој кавзи између нраљева, или да ће се нешто врло знатно на земљи догодити, вазда горе но боље за народ. б) Даннца нлн Зорњача: Бег Мог^еп81егп. — Јошт Даница не помоли лица — Мјесец кара звијезду Даницу: 'Бе сн била, ђе си дангубила? в)Влашнћи (Р1ејж1е, с1аз 8!е1)еп<>'ез11гп).

УХерцеговини кад помрчи сунце, веле да је зло оне године за крст (то ј. за све оне народе, који се крсте)а ако мјесец помрчи, би ће муке за Турке. За мјесец пнтао је црногорс.ки кнез Роган слијепога игумна Стевана: Мож' ли знати оче игумане! Што је они мјесец сцрљенио? Као да је из ватре испретан" а игуман му одговорно: Ко ће, синко! божју вољу знатн, Ко ли божја прозрети чудеса? Аљинах је на небеса доста Па Бог даје коме коју оће 3 ). Оно гато се кмасто види у мјесецу, кад је пунан налик љуцке Фнгуре, народ у обће мисли, да је оно Кајин,којије убио брата на земљи, па Бог, будућн прво крвопролиће на земљи, претворно браћу у мјесецу да се приновиједа до страшнога суда и да је на очиглед свега свијета. Нема тога сељака, који кад путује нли ради у пољу,што се неће спрам сунца прекрсти-

Ј ) Горски вијенац, на страни 35. 0 ) Горски вијенац, на страни 43. 3 ) Горски вијенац, на страни 91.

Казивали су мн овђе уТребнње, да Турци пазе да са женом не леже на дватри дана пред мијеном, зато — ја мислим — да му се ђевојке не рађају, знајући да жена носн девет мјесеца. Је лн ово носледње истина или није, не могу јемствовати. в) Млијечни иуш. ') Кад је љети нли знмн чисто небо (овамо каж у „цибрина" и ове рнјечн у Вукову лексикону нема) на кад се по небу вндн онн нут, које није друго него на милионе мањи звијезда а ), народ каже да је кум куму крао сламу, па да је оно Бог иаредно да се до свршетка свијета они грнјех гледа за нзглед свијета, да би се тако људн боље чували и туђину, акамо ли своме куму красти сламу, илн друго нешта. Колнко је мене познато, нигђе у ова три народа нијесам чуо, да је ко коме сламу украо, али сијена, а зато је ја мислим ово и измншЛ )вно, јер слама и сијено обично у стогове на одкривено небо стоји; али јесам чуо уБоки, особито у Будванском дистректу, да више нута у великој завађи чојек чојеку запалн стог сламс, кад му се другчије не може осветити. Зар Уја 1а1аез. МГсШгазве. ~) Стојковића Физика.

г) Петров крст. д) Бабинн штаповн; четири успоред звијезде, једна више друге. ђ) Спор еднице;двије,једна спрамдруге. е) Вечерњача; најпрва звијезда, која се на небу види, ношто зађе сунце. ж) Пр е дходница (з{е11арегсиг8огит),која изиђе нешто мало нрије Данице. з) Западњаче; оне 7 звијезда, те се вазда виде нзмеђ запада н шјеверо-запада, а ове су, као н све ове горенапоменуте, непокретне. Може битн да у народу јошт има овакови познаги звнјезда по именице, а ја ннјесам био у прилици да чујем; за непокретну шјеверну звијезду многе сам у сва трн народа пропитивао, али ми нико за њу ннје казао ни да је има, а камо лн како се зове. Мајке не даду ђеци да броје звијезде, јер нм кажу, да бн по свакоме онолнко чира или лишаја по жнвоту изишло, па носле ослнјепио. У народној пјесни 1 ) налази се како су ондашње бнограцке дахије нешто чваровали Ј ) Буна против дахија.