Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

181

Таки су били одношаји Милоша према својим сурадницима, кад је промена на руском престолу на ново изазвала на дипломатичко поље Српско питање. У марту 1826 године руски посланик у Цариграду преда порти жестоку ноту Петроградског кабинета, у коме се претило порти да ће Русија прекинути свезе и објавити порти рат, ако она одмах не испуни следеће захтеве: 1) да турска војска очисти Влашку п Молдавију и да се у тим земљама поврати стање, које је било 1812 го; 2) да турска пошље нарочиту комисију на границу руску, која ће заједно са турском комисијом прегледати п објаснити све тачке Букарешког трактата; 8) да се одмах ослободе Српски посланици, који су задржани у Цариграду као заробљеници. Султан Махмуд испуни сва та захтевања без поговора: Турска војска очисти дунавске кнежевино; комесари дођу у Акерман, које је место одредила Русија за договор; Српски посланици буду одмах пуштени из Сараља и преселе се у пређашњу кућу коју су пмали. Султан је био попустљив, јер је пред тим уништио своју војску Јаничаре, и замишљао у земљи реформе па је због тога избегавао сукоб са суседним државама. У Јунију дођу у Акерман Турски комесари и ступе у преговоре са грофом Воронцовим и Рибопјером; но ти преговори почну се одуговлачити, јер је Руспја представила п неке нове захтеве; тако она је тражила да порта поврати Србији и оне источне округе, који су јој припадали у време првог устанка под Карађорђем. После неког устезања порта пристане и на то. Најзад, 25 Септембра буде закључена конвенција пзмеђу Русије и порте ну 5 тој тачки исте порта се обвезала дати руском двору потпун доказ свог пријатељског расположења и брижљивог старања 0 тачном испунењу услова букурешког уговора“, ради чега је она дужна била одма на делу испунити све наредбе означене у осмом чланку истог уговора и односеће се на народ српски, који као давнашњи данак плаћајући поданик блистајуће Порте свакојако има пуно право на њену милост п великодушје. Блистајућа Порта означи заједно са депутатима Српског народа мере које буду признате као најудесније ва. утврђење и осигурање томе народу свију оних користи што су му обећане уредбама трактата (уговора). Ове користи биће за српски народ и справедљива награда за осведочену на делу његову верност отоманској империји, а најсигурније јемство и за потоњу верност. Високе силе што су сео томе договориле признале су, као што је то обележено у особитом К овоме приложеном акту који су закључили њихови пуномоћници, да је за ваљано уређење ове ствари нужно одредити 18 месеци, па зато наређује се да наређења о гореспомену-