Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

221

тељ Турске подржава ову опадајућу царевину, и Турска мора да се ослони на Русију и да ишчекује од ње све. Пад је неизбежан, и премда предузете мере могу за неко време одложити злу коб — пропаст Турске царевине, али оне немогу да задрже општи ток што извире из пресудних прилика. Такво је опште уверење у Европи, које поражава и саме Турке. Но ко ће прорећи, каква ће нова царства да, замене владавину султанову у Европи, и каква ће племена да населе прекрасну земљу поробљене Грчке.“ ("“")

Но док су у Цариграду размишљавали о судбини блистателне Порте, нова царства. која су је могла заменити у Јевропи, радили су шта су могли. Књаз Милош пошто је видио успех устанка у оних шест округа, понуди своје посредовање пашама који су владали у тим окрузима, давши им на знање, да ако они уђу с војском у крушевачки и параћински округ, то он неће бити у стању да задржи целу Србију а да се ова оружаном руком не умеша у ту ствар. Најзад им предложи примирење, а док оно траје, да се за то време побуњени окрузи управљају као и старовлашки округ т. ј. да имају своје скупштине које ће држати у обе главне вароши а у којима ће долазити људи које ће кметови бирати п који ће одржавати поредак, правосуђе и скупљати порезу, све дотле док се питање о побуњеним окрувима не реши у Цариграду. Осим тога Милош је предлагао измирење и у ономе, због чега је управо и букнуо устанак. Срби из ових округа тражили су да се поврате отете женскиње које су отимачи одвели били у Лесковац. А Турци су одговорили да се ђаурима не могу повратити жене које су већ примиле мусломанство. Тим више што су се отете жене биле већ ломириле са својом судбом као што се то после видило и саме нису хтеле да се растану ни са својим мужевима нити с новом вером. За изравнање у овој ствари Милош је међу тим био предложио нарочиту комисију, па шта она нађе за добро, на то обе стране да пристану. Паша се на тај предлог сагласи, и обе стране пошљу своје извештаје по нарочитим људма у Цариград, у којима су обе стране ову ствар различно представљале. Посланик Милошев не штедећи новца, дође много раније у Париград него пашин посланик. (О тога је српски агент и могао пре да објасни Порти све што се догодило. И то је имало свога смисла. јер је у Турака више него игде обичај, да више верују ономе ко се први жали, него ономе што се жали за њим. У овај мах захтевања српског агента подржавао је и руски посланик, и тако Порта одобри све услове што их је Милош с пашама уговорио како о унутарњој управи тих округа, тако и у питању о отетим женама. Осим

15