Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

кренути на вас војску од другога народа и закона, који ће учинити од вас оно, што нигда није било с Турцима“. Народно приповедање вели, кад су дахије проучиле овај ферман, почели су размишљати овако: каквом војском прети нама цар, која ће бити од другога народа и закона Позвати Немца — он не може; то би била за њега срамота; позвати Москова — још би била грђа срамота; алио каквој војсци он мисли; није то ништа друго, већ наша раја“. Тада се дахије реше да поубијају не само кнезове, него п све чувеније људе у народу. Одпочне се нечувена сеча. Они, који су измакли од смрти, умакну у гору. Хајдуковање се, танким начином, преокрене у народњи устанак, који плане у једно исто време у неколико места, (25) Један од најкрвожеднијих подручника дахијских био је Сали-ага, ког су прозвали руднички бик. Њега није задовољавао грабеж и убијства, него је веома љубио женско друштво. Као војвода и муселим рудничке нахије, јездио је од села у село, од чардака. до чардака, са најмљеном четом од сто и више људи, па је приморавао српске жене п девојке да се купе у кодо и да певају и играју, а сам би са својим Турцима — у то време — седео у хладу около места, на ком се држало весеље; по свршетњу игре женекиње су морале седати покрај незваних гостију, а мушкарци су их частили. Такве забаве нису прављене у кућама, него махом на пропланку густе шуме или код извора. Нарочито је Сали-ага био учестао у села, под јесен 1808 године за време бербе — винограда. Оваква насиља учине, те руднична нахија буде огњиште народњег устанка. У то исто доба појави се Карађорђе у средини оних, који су били утекли у гору, јер су и њему дахије хтеле да смакну главу. На њега се обрате неколико становника из села Отргара, којима. је Сали-ага почешће ишао и по кадкад по читаву недељу гостио. Карађорђе с десет хајдука, крене једне ноћи п одеу Стргаре. Привуку се на двадесет корака до оних, што су тонули у равблуди; али се морао одрећи тако срећне минуте да помлати злочинце, јер је могао заједно ш њима побитим (Србе, који су под морање били на том турском скупу разблуђеника. Карађорђе одступи, али његова, дружина почне расти од дана у дан, па у оно исто време, кад су дахије касапиле кнезове, неки другари Карађорђеви поубијају Турке, рде су год кога ухватили на-само и спале неколико чардака. Одсудан је корак био учињен, и одма из Страгара, Орашца и околних села искупи се око Карађорђа до триста људи. Међу хајдуцима већ је било и духовних лица. Код Орашца ступе у договор да изберу поглавицу и по настојавању буковичког проте Атанасија изберу Карађорђорђа за старешину. Узалуд се он одрицао говорећи: „Ја ћу вама

СввизА и Рубија, 2