Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

18

казати, зашто ја не могу бити старешина. Ја сам љути зао, па ако ме когод не послуша, пли се уклонџ на страну, одма ћу га убити. То ће вама бити мучно п сваки ће почети на ме викати и мрзити ме; томе ће Турди бити ради, па можемо због тога пропасти“. Него му дружина на то одговори: „Такав старешина нама сада и треба“. Карађорђе одма запрети, да ће казнити свакога, који би се усудио пљачкали трговце пали мирне људе. Прота Атанасије одговори: „Још ва време немачкога рата, ти си умео да управљаш са стотинама, хајдука и устаника, па ћеш умети управљати п са мирним народом, а ми ћемо ти сви помагати“. Пред врстом п јеванђељем сви се закуну п зададу тврду веру, да ће слушати Карађорђа. Одма Карађорђе с дружином нападне на турску стражу у Орашцу. Него Срби нису могли побити Турке, који су чували стражу, јер је међу њима био некакав Ибрахим побратим Карађорђев, који му је двапут спасао живот. Турке одпусте а хан спале. Тада Јанићије Ђурић, додније секретар п писап Карађорђевог живота, напише, по заповести Карађорђа, девет писама, у којима се позива народ на устанак п писма се разашљу у различпе нахије.

Карађорђе пође са својом дружином преко села протерујући пз њих турске страже. На све стране народ је пристајао уз њега п њетова је дружина расла. Међутим брзо пукпе глас о устанку цо београдском округу и нове су гомиле устаника хитале Карађорђу. Код Сенице“) падбије турску чету послану из Београда противу њега. Кад је он дошао до села Вјенчана, већ је имао наоружаних 300 људи. И опет буду послате књиге у најудаљеније нахије. Уједно обрати се Карађорђе пајвећма пародом поштованоме проти Матији Непадовићу молећи га у плему, да заповеди манастирском и селском свештенству, пека побуђује народ да устаје. Ненадовић светећи се Турцима за смрт свога оца Алексе, већ је био побунио део ваљевског и шабачког округа. Сам оп прича у својим „Мемоарима“ о првом покрету Срба у тим пограничним са Аустријом и Босном крајевима. Први његови устапици искупе се 15. Фебр. 1804. године на Бранковачком вису; било их 700 људи. Ненадовић одма оде у Аустрију п почне се старати да купи барута и друге војничке потребе. У Земуну купи 300 патрона; осим овога, напише Србима у Варадин молећи их, да што приложе, те да се обдржи устанак, па се врати натраг. Увлачио је народ против дахија, у чему му помогне једна са свим случајна прилика. У Земуну се пађе с Турчином, који је служио у војсци сина Хапи-Муа #) Оибнице. Превод.