Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

стафиног, па пребегао у Аустрију. Ненадовић га позове, да пдеш њиме у Србију; он пристане п преко њега Ненадовић увери Србе, да. је султан послао ферман Карађорђу да побије јаничаре, да ослободи пашалук и, да ће сам Дервиш-бег доћи с топовима, ухватити све дахије, избавити пашалук од дахијскога зулума п заузети очино место, ког су Срби називали „српска мајка“. Овај случај значајно олакша посао устанка, ширење кога побуди дахије да потраже, да се помире са Србима.

Кад се Карађорђе бавио у Тополи, јаве му се посланици од дахија п предложе мир: то су била четири стара Турчина бели кад овце и калуђер Мато. Дахије су обећавале Карађорђу 500 кеса, ако утиша, и умири народ. Калуђер Мато саставши се на самд са Карађорђем наговарао га да се не мири. Тако је и Карађорђе мислио, јер се успјех устанка већ могао видети, с тога се договарање о миру сврши тиме да Карађорђе одпусти 20 заробљених Турака у размену за једнога, дахијама заробљеног кнеза, Младена, Миловановића, којп је доцније вршио знатну улогу у Београду. Одма после тога дође у Карађорђев логор дахија Атанлија, па изнова почне да се договара о помпрењу „Уверавам те, товорио је Атанлија, да одсад неће битџ ни зулума, ни убијства, ни срамоћења и неће бити ханова по селима ; ми ћемо Ти Дати 500 кеса, па ако немаш вере у нама, а ти се пресели у Немачку и живи онамо; купшћемо ти од Немада кућу, шљивар, виноград, Воденицу и све онако исто, као што имаш у Тополи, само остави народ ла. миру“, Карађорђе му одговори: „Ја знам, да би ви мени дали 500 кеса, само да одем у Немачку, а после ћете дати 1000 кеса да. ме они издаду вама и да ме убијете“. Кад Атанлија јави својим другарима, Карађорђев одговор, они припишу тавав свршетак договарања неспособности Агандије, па пошљу нове посланике: десет најстаријих београдских Турака, митрополита Леонтија, — грка, ког нису волели Срби и калуђера Мату. Сада су Карађорђу предлагали већ, да се помире, па да он буде главни обор-кнез београдског пашалука. Алип Ов0 договарање није помогло ништа. Митрополит Леоптије потајно је за тим, слао Карађорђу молбу, да га неодпушта с Турцима у Београда Карађорђе одговори, да зато још није настало време. (25)

Међу тим Ненадовићева дружина. опколи Ваљево, а Кара-Ђорђе крене се Руднику. Руднички је бик морао побећи из свога легла; Срби гонећи га убију 200 Турака. Срби заузму Рудник п спаљен је оног дана, који је био најсретнији за. српско оружје, јер је тога дана спаљено п Ваљево. „Те исте ноћи, вели прота Ненадовић у својим момоарима; те ноћи кад смо се тукли на Ваљеву видили смо с брд.