Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

248

а понајпре аустрија; она је знала да посланше русви у Цариграду може имати извешћа само од српске депутације, ( тога и препоручи руско министарство своме агенту у Букарешту да прибира извешћа о плановима Милошевим, Долазак Стојана Спишћа у Букарешт био је за руског конзула барона Рикмана срећно изкопано благо. Симић јави барону за Милоша ово: Милош је самовољан, стара се да утврди у Србији своју династију, жели да добије потпуну самосталност од Турске власти и жели да се опрости руског „покровитељства“. Сва ова казивања у неколико су наличила на истину. Руска политика није имала никаквог тврдог ослонца унутра у Србијп осим народње љубави спрам Руса. Она права, која су могли израдити руски дипломати за Србе, одавно је био обишао Милош: он је купио себи титулу наследнога књаза, ког не ограничава никаква друга власт; узео јеу своје руке пограничне ђумруке, пзрадно је да пма своје агенте у румунским кнежевинама, ослободио је српску цркву од зависимости цариградског патријара, пи најпосле, разширпо границе Србије задобивши нове округе. Ако он п унапредак ускорача таким корацима : онда се врло лако може његов утицај разпространити по старој Србији, Босни п саплдеменој Бугарској. Алп такво значење српске кнежевине није ишло онда у рачун руској дипломатији. Како Русија није имала ратних супарника на пстоку, она је била намерна да подчини под своје „покровителство“ не само једну Србију, пли Румунију или Грчку, већ да разшшри свој утицај по целој Турској. Да је ово истина потврђује Ункијар — скелешки уговор п појав руске војске у Цариграду; да одбрани Турску од мшепрскога паше. Како није била у намери да правце придружи себи румунске кнежевине и Србију, руска влада још није била израдила тврдо гледиште с ког би гледала на важност кнежевина на истоку пи колебала се у својим плановима. Руски дипломати још нису били свестни о томе, да слободна Србија, но с неодређеним границама, које су свагда кадре да се шире; они нису знали, да бев одређеног по уставу државнога склопа, но са моћним утицајем књаза на народ и најближе његове саплеменпке, да Србија може пмати већу снагу у одсудну минуту, него ли Србија, која је закована у одређене гранцце, која се мора подчињавати уставу п која је уведена у известне међународне одношаје. Онда се чинило, да је независан самовладар у Србији, препрека у општем раду. Њега није било тако лако приморати да се покорава, као ограничене кнежеве у Влашкој и Молдавији. Значај ових других бпо је одређен по уставу, који је створен у оно доба, кад управљаше кнежевинама граф Киспљев; п тај се устав оснивао у неколико на обичајима та оба. на-