Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

258

спрам старешина и чиновника, већ и како стоје ови други према народу, а особито старешина, на спрам млађи канцеларијских чиновника. Један сувременше и делателан раденик у ондашњем времену, Јаков Живановић, у својим Рукописним запискама на књигу Кипр. Робера „Је ЗЛауез де Тигаше“, (") овако говори о нерасположењу Милоша п старијих међу његовим сураденицила да се уведу писани закони у Субију: „Управа је књаза Милоша била патријархална, п он, као човек, који није знао књигу, мпого се бојао писаних закона, јер је виђао како их различно тумаче и извршују, и чуо је, да законп по некад бивају узрок великих недоразумлења и несрећа. Он Је заповедао неписменим људма да извршавају државне послове, а овакве су биле ондашње старешине и народни представници, који су узети, као што је п требало, пз народа; то су били људи разумни, али већином вису знали ни читати нити писати, или су знали на двоје на троје. ( тога им Милош издавао надоте шта ће радити, већином устмено, позивљући себи час једног, час другог, обилазећи их у различним окрузима и срезовима, пи призивљући их на скупштине, где је с њима о свему говорио. Често се дешавало, да по гдекоји старешина хрђаво схваћа оне просте налоге, који су му на писмено долазили, па због тога су такве старешине, кад су бирале ппсара, пре свега павили на то, да писање њикових писара буде јасво и разумљиво, због чега се често дешавало, да се држао човек доста изображен, који је писао „узвишеним слогом“ да је не способан; а онај, који је једва умео читати п писати, али је писао просто п јасно, држан је да је човек најмудрији. Таквом су говориле старешнее: „ти си брате написао тако, како сам ја мислио и хтео,“ Писари су бивали већином Срби из Аустрије, п ако би се управа „патријархална“ преокренула у канцеларијску, склопљена, бирократски: тада би поникла зебња код старешина, да они већ више неће бити управитељи, него ће сва власт прећи у руке писарпма, који ће тумачити и извршивати законе. С тога се и књаз п старешине бојале писаних закона, колико се више могдо. Не треба ни спомњати да су се морала дешавати својевољста при старој управи. Где је био старешина мудар и разборшт човек, а округ био удаљен од средсрене управе, онамо је народ живио у рајскоме стању; где је било супротно стање ствари, онамо се дешавало свашта, док се за то неби дознало п прекратило својевољство. Но кад су дознали, шта је говорио „цар покровитељ“, онда сваки пут, кад се урадила каква неправда, сви су викали, да хоћеју устав, јер је сваки мпеслпо, да ће устав размрешти, све замршене ствари; шта ће, пак бити напи-