Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

259

сано у уставу, то нико није сасвим потпуно могао схватити. Но су многи знали, да бивша управа не задовољава све потребе земаљске; некима се чинило, да књаз нн у ком случају, не жели, да се напише устав, и ови се људи почну између себе да договарају, да књазу одсечно предложе, на првој скупштини, да се изда устав,“

Милош је такође видео, да се из године у годину јавља све већа и већа потреба у писаним законима ; и још је 1829 год. препоручио људма, које је држао да су способни за тај посао, да скупљају грађу за српски устав. Тако, овај је посао 1829 и 1880 г. радио Вук Караџић, « после књажев секретар, даровити публициста и новинар Давидовић, професори главне школе — Исаиловић и Радичевић који се рачунали за најизображеније људе у ондашњој Србији, секретар врховног суда Лазар Зубан, и на послетку читава комисија, у којој су били, осим именованих лица још: прота Жујевић Ђорђе Протић и Лазар Теодоровић. Али је рад те комисије, милио лагано без икакве системе и одређенога плана. Готово сви ови људи, који се изображавали у Аустрији и Мапарској предлагали су аустријске законе, а нарочито кривичне и склоп судова и поступак суђења. Давидовић пак, који се васпитао у новинарској радњи п волео Француске мисли, хвалио је „кадекс наполеонов“=; и све су то чланови комисије преводили у Крагујевцу. Један члан, ове комисије, Лазар Зубан, доцније казивао је Јовану Хапићу, који је за Карађорђевића редпгирао издавање закона, ово: „ми онда тек по чувењу прихватимо Француске законе и почнемо их преводити, а нисмо знали у чему је њихно савршенство, и да-ли су они сагласни са обичајима нашега народа. Ми смо само слушали, да су најслободнији Француски закони. Али како смо се запрепастили нашавши у грађанском законику реч сервитут јер смо по корену, преводили ту реч, речју — робство. Бактајући се с тим „робством“, позовемо једнога Пољака, који се онда био десио у Крагујевцу, држећи, да је зналад закона, молилисмо га, да нам протумачи, шта је то код Француза, сервитут; а он ти нам на то: „Уулавеп 5је Чаз тећЊе ппа бг моћ Сезећје зећтефђелр Зеуић 156 етле Пјепућаткећ, пла Пјер фаткејћ 156 Зегуни у Афец!“ %) окрене се и оде. Такве су муке нама задавале све иностране не немачке речп. Кад смо на пр. нагазиди на реч стипотека дуго смо се мучили, ДОЋ мени не падне на памет, да то мора бити штампарска погрешка на место „апатека“. Давидовић је мноло боље, него-ли остали, увидио,

#) „Ни то незнатерг И ви хоћете да пишете/ законе 2 Сервитур је службеност и службеност је сервитут: збогом !<