Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

Луна Ћеловић

БЕОГРАД —. 261 Но међутиј КА. „сејом Са просто, имао је сасвим

друкчије, а не турдде оеба. Шодтр)су биле заведене школе, почну говорити о печатању књига школских и прквених, и Милош добави из Русије све, што је било потребно да се склопи штампарија. Директором књажевске штампарије постане Алоле Берман, родом Прајз, који је добро разумевао штампарске послове. У овој типографији радило се прве године на седам машина. Изнајпре су печатане црквенске књиге, и издање је било тако лепо и удесно, да се књиге разиђу не само по Србији, већ и по Бугарској, Босни, па и међу аустријским Србима. За тим почну да печатају школске књиге и да их разашиљу по школама. Па онда почне Давидовић да издаје „Србске Новине“. С Аустријом ступе у преговоре о пошти преко Србије, од Београда до Ниша, због ношења писама из Беча у Цариград. Ти поштански саобраћаји одпочели се још за време потоњег ратовања, Турске с Русијом; од тога доба уз тај главни поштански саобраћај пристану унутрашњи поштански саобраћаји. Свакогодишње поплаве свију српских река, а особито Дрине, која је причињавала велике несреће и штете, примора Милоша, те дозове два аустријска инџинира, да израде шта је потребно, да више Дрина не плави околине Та се радња изврши врло енергично и Орбија добије у накнаду за то, дивне лугове и пасишта, на место пређашњих баруштина, где Милош насели бегунце из Босне, који постану, у исто доба, највернији заштитници граница од босанских мухамедоваца. Ови су исти инџинири поправили неке путове по Србији. Кад се Срби овако брижљиво стараше о напредку умном и матерпалном, онда јесу ли могаи бити равнодушни према немању сталног правителетвеног и административног склопа њихнога бића и живљења»

У унутрашњем живљењу српскога народа морао се догодити прелом. Да се приближавало то време показују се знаци у беседи књ. Милоша, која је већ нама позната, и коју је он изговорио на скупштини 1 Фебр. 1884 год. у Крагујевцу. Ова се беседа дели на три дела: у првоме делу њезином Милош укратко напомиње оно, шта је урадио он и његови сураденици у корист отаџбине за двадесет година његове владе; у другоме делу, износи на видик она питања унутрашње управе, која треба јаком решити; у трећој напомиње српским старешинама оне опасности, које могу понићи усљед унутрашњих нереда и показује, како се могу очувати од тих опасности. У првом је делу најодушевљеније оно место у беседи, које би изазвано писмом књазу Милошу од Аврама Петронијевића из Цариграда, од 19 Декем. 1838 год. где се говори, како је султан пустио пред-а