Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

262

се српског посланика: „Мене је овај догађај тако силно тронуо, да, кадгод помислим, Да је представник мој пред цара излазио, не могу да се задржим, да не рекнем: „Тебе Бога хвалим!“ Не знам, је ли још од битке на Косову Орбин који пред султане излазио, не знам, је ли који с њима говорио. Ја се тим тако поносим, да не знам, како богу да благодарим, што ме је сподобнио, доживити оволику почест, која је и мени и народу српском тиме учињена; п тешим се помислију, да је Милош увео српски народ у милост султана, које га је други Милош пре више стотина. година на. Косову лишио. Пошто сам све ово издејствовао п себи и вама господо п свему народу нашему, за најсветију дужност сматрам, благодарити најпре свевишњему Творцј, који је п мени и народу србскому дао толико постојанства, те смој онако тешка времена, која су на отоманско царство напшла, непоколебими остали на стази верности и покорности султану; благодарити творцу, који нам је премилостивог цара дао у лицу султана Махмуда другога, а усрдна покровитеља у једноплеменим руским императорима. Да живе и судтан Махмуд други! п светљејши насљедник његов Абдул-Меџид! Урра императору русијскому Николају Павдовићу првому, и светљејшему насљеднику његовому Александру Николајевићу Цесаревићу! Да живе сви, који су о том настојавали, да ове дане доживимо! Да живи сав ршалат султански, који се утрудио радећи о делима нашим! Да живи граф Карл Васпљевић Неселрод, који више од 20 година п српским делима у кабинету руском управља! п граф Александар Григорпјевић Строганов! п дејствитедни тајни советник Александер Ивановић Рибоцјер! и дејствителни статски советник Аполинариј Петровић Бутењев! Строганов је као посланик руски у Царпграду, тако рећи први темељ поставио данашњему зданију Србије; Рпбопјер нам је, у пистом достоинству, први хатишериф п берат насљедсвености књажевскога достопнства издејствовао; а Бутењев, такође као посланик руски, извадио нам је нови и изјаснителни хатшлериф, он нам је и дела наша с Портом к концу привео! За сад у кругу нашем овде буди им благодарност ва труде и подвиге њине! А до кратког времена урезаћемо имена њинапу споменике, које ћемо заслуженим о Србији мужевима подигнути! Нека кане п поједна суза благодарности свима храбрим српским ратоборцима, хоји су од 1804-те, па до 1818-те године, који су 1815-те, а најпосле који су и 1888-ће године с оружијем у руци за Србију пали! Нека кане и онима, који су се са мном ње ради борили, и пали, и који су свој живот жртвнвали, бранећи отечество и мене од бунтовника, иди су ми добрим саветом помагади,