Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

268

Затим прелазећи на послове унутрашње управе, Милош казује, зашто је сазвао малу а не велику скупштину т.ј. члапове своје породаце, митрополита и епископе, чланове врховног и окружних судова, окружне капетане и главне кметове. „Ја сам рад био говорио је Милош, да се десет пута више народа на ову скупштину сазове али због зиме и прошлогодишње глади, наредио сам да сазовем скупштину о Ђурђенудне; а сада сам сазвао само вас господо и браћо, да вам изјавим, да ја свесрдно желим да установимо наше благостање, и за, унапредак и, ако је могућно, за на век, на основима, који ће постојани бити, и све к ползи народа клонити се. Којим ће се средством ово установити, то је тешко за сад и опредолити, а такон у дејство одма привести; томе треба и много труда и много времена.“ Додирнувши питање како да се напишу закони и како да се разделе државне струке, Милош предложи, да се заведе нешто налик на „10 печитељства“ времена Карађорђевог и то, за послове, — спољне, унутрашње, полнцајне и судске, за Финанцију и пародну просвету; а за прегледање општих и најважних послова нарочитог председника, „попечитељства,“ који би решавао, какве ће ствари бити подношене Ењазу, да их потврђује. Осим тога, саветовао је да се поделе чиновници и народне слуге на степене или редове (класе). Тражећи савета од чланова мале скупштине, Милош вели: „О свима овим унутрашњим питањима, треба ми господо моја и ваше мњеније и соглашеније. За то и препоручујем вам, Договарајте се међу собом, како би се најправедније, и најлакше могле у дејство привести; договарајте се док сте још овде, и јавите ми ваше мњеније; а после мораће се одредити и особита, комисија, која ће овде седити, о истим „точкама“ мислите и световати се, а притом и остале чланке преправљати, које нам ваља, великој скупштини предложити. Кад се вратите кући, а ви саопштите свему народу, шта сам овде предлагао, 0 чему намеравам о великој скупштини са свима. говорити; и ви и сав народ имаће те доста времена донде, промислити се, шта ће те ми одговорити; пак ће мо онда покупити мњенија, и које буде најправије и најбоље, оно ћемо и примити, онога се пи држати.“ Налпоменувши још једном своје заслуге за Орбију, он свршава беседу овим речма: „Ја сам своју дужност испунио; сад је ред и на вас, испунити · вашу дужност; и, кад бог даде, те се на великој скупштини састанемо, кажите ми слободно и одкривено мњеније ваше и народно, шта и како мислите о мојим предлозима; хажите ми га слободно и одкривено, и неодобравајте ми у очи оно, што би после иза, леђа и однекуд из прекрајка решетали; кажте ово и вашим млађима, да ја то желим, и