Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

264

да никако нећу бубњања са стране или ражњања. Ако се што не погоди, не ћу више сам да одговарам за то, участвујте п ви сви у томе, зашто од тога зависи благостање не једног мене или моје Фамидије, него свију нас, и више свију вас, него мене илн ког од мојих. дато вам све овако пространо п предлажем, зато вас и питам. Сад нам је време радити, сад су нам руке одрешене, сад и саставимо сви скупа све силе наше, и радимо о установлењу благостања нашег, Колико год смо се досад старали, да што не укваримо, пак да не изштетимо што од онога, за чим смо тежили, исто тако и сто пута више одсада треба нам мислити, како ће се ово, што смо с оноликим трудом и са оноликим жртвама већ докучили, у целости сачувати, и како ћемо се свега тога достојни показати ; ако се п јесу докучила, оволика милост једног п покровитељство другог цара, опет се лако могу изгубити, и милост може се обрнути у немплост, а покровителство у одкровителство, како само папи с каредним или бунтовним поступцима нашим изштетимо оно, на што смо позвани — установлење општенародног благостања, које је одсад нашим рукама вручено и поверсно,“ (9)

Питања, која Милош предложи представницима власти да их реше, а преко њих и читавом народу, тицала се само разграничења народних послова по струкама, одредбе данка Порти и исплате црквеног дуга цариградском патријару; остала шитања, која у беседи само напомиње и грађа, за коју мора бити склопљена нова комисија, остала су непозната бившим члановима мале скупштине 1. Фебруара. Није је дакле чудно, што су неки чланови те скупштине остали незадовољни самохвалисањем Милошевим п његовим осторожним предлозима; неки опет, како нлсу били спремни за питање о уставу, сасвим се и нису разговарали с народом, нити су прикупљали народње мишљење о оним стварима, 0 чему им говорпо Милош. Па чак и сама комисија, која је требало да припреми све чланке за велику свупштину, није била у стању да пх изради; иМилош искупи и опет малу скупштину 1 Јунија, где се говорило. о данку и о кулуку, па је био приморан да се п опет позове на то, што није родна година п што нема сена, у исто доба још једавцут одгоди велику екупштину на неодређено време. Ово му одсудно нашкоди. Његови непријатељи почну говорити, да Милош неће да испусти из својих руку власт п да се уклања одма какве погодбе како ће он стајати према народним старешинама и чиновницима. Цела 1884 година прође у подмуклој борби незадовољника. са Милошем: они су употребили свакојака средства пи начине да посеју у народу неповерење спрам Милоша и да увећају своју партају; бацили су на Милоша свакојаке клевете и повторавалших у аустријским новинама,