Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

265

() повратком из Цариграда Стојана Симића удвоје се мутње непријатеља књажевих. Страсти, које су их биле узкомешале већ су узимале мах над благоразумљем, па често и у самом конаку, завереници противу књаза, ласкајући му у очингрдећи га заочно, шапутањем су се договарали, прекидајући разговор на минуту, кад им се приближавао когод, ко је искрено био предан Милошу. Кунибер, очевидац догађаја онога времена, правце вели, да није била никаква тајна за људе одане Милошу, да постоји противу њега завера. Али Милош није могао да поверујеп да их подозрева, како су му казивали његови пријатељи. Највише се он уздао у исте Оимиће. Ни једног од својих рођака није Милош тако волео, као што је волео та два брата, које је подигао из убоштине, обогатио и давао им да извршују најважније поруке. Још пре онога времена нег што су они говорили Милошу, како би хтели, да живе, у Крушевцу, — месту њихног рођења, — он им купи имање Ференчевића, (чија љубав спрам две хришћанке (српкиње) даде прилику Милошу да придружи Србији два округа) и поклони Симићима напменовав их, у исто доба, сердарима крушевачкога округа. То су биле најбоље баштине у ономе крају. Па и подозревајући на Симиће, Милош није могао јако од њих да се преза: и ако је знао, да му нису расположени многи чиновници, он је такође знао и то, да и Симићи нису бог те пита како омиљени у народу. Такви претворни одношаји између књаза и приближених му људи, наскоро прекораче међу просте равнодушности, што се дешавало често, ћа јавно. Тада су завереници постали осторожнији и скупљали се у потајним местима ради ковања завере. Међу тим Стојан Симић опет оде у Букарешт с новом препоруком: ту се још једном видио с Рикманом и још му једанпут запало у део, да позавидује румунским бољарима.

Завера је сазревала. У исто доба ни једне године није било толико весеља у књажевој Фамилији, као те — 1884 — године. У новинама, које су овда почеле излазити у Крагујевцу, читаве су стране биле пуне описима разних свечаности. Најпре се описивало Милошево шестонедељно путовање по округу београдском п пожаревачком и повратак у Крагујевац; из овог описа дознајемо, да су пред Милоша излазили у предусретање чиновници, читав сат од престолнице, сокади крчали од варошана, пред двором била чета војске, која предусретне књаза са узвиком три пута „ура“! свирала банда, вили се барјаци п звонила звона, чиновници љубили књаза у руку. Милош је уопште волео свечаности. У новинама да љеописивала се свечана два, весеља т. ј. удаја две Милошеве синовице, кћери Јефремове, у ком