Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

266

случају чињене су почасти старијем сину Милошевом Милану, вас п оцу. Даље, печатале се у неколико бројева похвале Милошу због нових изјава о Србији, препечатане из иностраних новина. У идућим бројевима новина хваљене су наредбе Милошеве, изазване неочекиваним нападањем Турака из Босне и Херцеговине на Старовлашки округ; описивана су путовања чланова књажеве фамилије из једне вароши у другу, светковање у књажевој породици различних свечаних дава, посвета тимочког епископа, посета учињена Милошу Француским путницима бароном Буа-Леконтом и графом Де-Лану; одлазак Милоша у Брестовачку бању заједно са млађим сином Михаилом, и народна весеља у овој прилици, где су на прилику, сеоске девојке кропиле свога владаоца водом с китама бесиљка пли му бацале кпте од босиљка; путовање књагиње Љубице, са сином својим Миханплом и с девером Јефремом Обреновићем у Видин игошћење код Хусејпн-паше читава три дана; свеченост, кад је Милош добио турски орден, одлазак Милошев у Топчидер и гостбе том приликом у Београду; па чак дужностне наредбе Милошеве описане су, као милости спрам народа и изазвале нарочите светковине. Али више од свега пада у очи опроштај Мплошев са сељацима Кусатка, Седевца п других села, која су била умешана у Ђакову буну још пре девет година. Књаз посети та села са својом породицом 29. Апр. у пратњи митрополита п велике свите. Народ је молио књаза, да му опрости стари грех, јер како су опазили вешти људи, од ђакове буне, неће да роде њиве у оним седима, која се бунила. У селу Осппаоници, после службе божије, коју је одслужпо митрополит, и после његове предике, коју је одпочео оа текстом — „Мирђ вамљ“! Милош се обрати народу са оваким речма: „Велико је благо за сваког човека заборавност бурних и мутних догађаја и незлопамћење; ја сам заборавио страдање, од кога је некада могло пропасти наше отачество; заборавите и ви да сте кадгод увредили мене пи отечество. Ја вас грлим и љубим ка рођену браћу, будште мирни п немојте више мпелити о ономе, што је било, и не само да је било, него п прошло“. Као одговарајући на ове речи, народ је викао: „Бог те поживио светли Господару ! да те Бог укрепи и оснажни пода те награди за таке речи“! За тим Милошу буде подподнешено благодарно писмо од читавог смедеревског округа, које су подиисали 20 кметова и 4 члана суда. Пошто би прочитано то писмо, Милош рекне народу: „Ви ми благодарите браћо за то, што сам дошао вама п све вам опростио; а ја сам дужан да вам благодарим за то, што сте ми ви сада дали прилику, да остварим најлепшу црту