Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

276

иду књазу у помоћ, само један Цветко Рајовић хвали заверенике и грди Милоша. Чувши то књаз Милош, тако се разјарп, да се не може описати. Рајевић је као Симић и Петронијевић уживао потпуно поверење и расположење књаза Милоша. О тога, кад чу то књаз, одма заповеди да га ухвате, окују и доведу у Пожаревац. Сутрадан дођу из Београда два члана београдског суда п још опширније пропричају, вако је рђаво говорио Рајевић о књазу. Тада Милош пошље два капетана изаповеди им, да зауставе Рајевића у Смедереву и да га. стрељају одма без пкаквог суђења. По срећи, за Рајевића капетани нађу у путу Јефрема Обреновића, који дознавши, да је устанак завереника успешно свршен, пође из Београда да поздрави књаза. Капетанима је било мучно да изврше заповест књажеву, па замоле Јефрема да пх посаветује шта ће да раде. Јефрем је знао, да ће и сам књаз Милош жалити, кад би била извршена његова заповест, издата у време његове љутње, посаветује им, да иду оним путом, на. коме поуздано неће моћи пресрести Рајовића п онда да кажу књазу, како нису извршили његову заповест усљед случајности, што га нису у путу срели. Јефрем сам проприча своме брату, књазу о овоме, поступку и Рајевић буде доведен жив у Пожаревац, и доцније ослобођен кад пи Милутин Петровић, пошто се књаз помирио са завереницима. Најзад се успокоје п београђани, што се тиче турских спахија, Јер Ведџи-паша сам предложи Милошу помоћ против устаника, коју је књаз одбио не желећи да се Турци мешају у унутрашње послове српске.

Док се све ово збивало у Пожаревцу пи Београду, у Крагујевцу међу собом заваде се завереници. Милета је корео Здравковића за то, што је обећао да ће довести народ из Ресаве, што није дошао у Крагујевац у најодсуднију минуту и напоследку дошао сам самцит. Здравковић му одговори грубо и између њих плане ватрена грдња, која, у мало, што се није свршила смрћу Здравковића. Војводе, што се ружише и грдише, њихови другари раставише. Здравковић, држећи да није сигуран за свој живот, потражи заклопа у књажевом двору, али га и овде не предусретне бољи дочек. Стража около дворца предусретне га као непријатеља, свуче с коња и частећи га именима издајника свију партаја, зада му такве ударце, који су били повреда. ЖКалосан Ресавац, бојећи се за свој живот, мољаше Давидовића који је полазио у Пожаревац, да п њега поведе са собом, како би умолно књаза Милоша да му опрости. Но Давидовић се одрекне да му испуни молбу с речма, да ган у путу могу очекивати такве псте неприлике, од којих га он — Давидовић — не би могао очувати. Сад се Реса-