Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

278

и честит човек; ово није могуће рећи о заклетви осталих завереника. Сви искрени пријатељи Милошеви мало су Беровали да ће Отојан Симић одржати своју заклетву, па су држали, с тога да је овај опроштај највећа погрешка коју учини вњаз. Нарочито Јефрем Обреновић почне викати на брата и јавно говорити да се не нада никаквоме Добру од помирења Милоша са Симићем. Но Милош изда заповест, којом се забрањује не само зборити о бившој буни, већи најмање ма чиме о томе споменути; брата је молио да се влада са главним вођама буне онако, како је ш њима поступао пре буне. (!5)

У „Србским новинама“ описани су сви ови Крагујевачки догађајп тако, као да су старешине и кметови поднели књазу Милошу покорну молбу да изда устав и законе. И доиста, узимајући строго у претресе ову ствар, ни до чега другог није ни довела „Милетина буна.“ Прем да је Милош и знао, да су невадовољници радили због 4ичниХ користи, и само се изговарали, да раде за опште добро, како би под окриљјем општег блага, постигли своје личне интересе; Он (Милош) се и опет реши да даде устав, али не такав устав, који би толико бранио интересе чиновничке, коллко народње благо, Но“ кад кров читаву годину дана није могао бити написан добар и опширан устав; онда је још мање могуће било извршити за две недеље тај посао, које још остају до онога рока који је означио Давидовић, кад је књаз Милош хтео сазвати скупштину. Морало се препоручити томе истом Давидовићу, као вредном публицисти, да напише устав, који се зактева. Давидовић ма како да је био изображеп, кад га убарабаримо са осталим његовим саотачественицима, веома је бпо заљубљен у политичке теорије, па није био кадар да уреди (редактира) устав који би се подударао са обичајима земље п народа и који бп задовољио праве земаљске потребе. Но п пак напише устав, који потпупо одговараше његовим личним побуђењима и који је имао веома мало значења у самоме животу. Осим овога важног пштања о државном склопу Србије, било је још друго важно питање како за земљу, тако п за књаза, а то је, о путовоњу Милоша у Цариград, куда су га већ више пута позивали. Порта жељаше да се закуне и српски књаз на верност султану, као што су већ били урадили књажеви — влашки и молдавски. Милош је већ питао о томе руског посланика Бутењена, и овај му световао да уради по жељи Порте, држећи чак да је и то необходно да се Милош јави у Цариград. Најприближенији Милошеви људи различно су мислили о томе путовању у Цариград. Онп, који се надаху, да ће их књаз повести са собом мишљаху уз то, да ће добити обичне поклоне од