Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине. Св. 1-[2]

26

на своју страну; други су предлагали, да се крену с војском против Бећира и да га надбију; трећи су говорили, да треба на јуриш отети београдски град, утврдити се у њему па ту чекати Бећира. Срби су први пут морали погледати очи у очи представницима султановим, коме су до сада писали тужбе на дахије. Од њих Срби нису могли сакрити своју забуну, због чега дахије почну испадати из града п нападати на Србе, али су двапут били жестоко надбијени. У том се већ био јавио посланик бећпр-пашин у српски логор, где дође пи Карађорђе, а пре једног дана повратио се п митрополит Леонтије из Дариграда' куд је бло отишао. Бећир-пашин посланик одма позове дахије у српски логор на договор, алп дахије опет су звале њега у град; пет је дана прошло у узалудном чекању собе стране, п бећир-пашин посланик оде као што је и дошао. Тада се босански везир крене у Србију. 12. јун. његова предња војска стигне до српскога логора. Сада су дахије морале доћи на договор, алиподовог уговора ништа не би. Главна војска бећирова утабори се на левој обали Колубаре; на десној пак страни Карађорђе смести двапут већу српску војску п захте, да му босански везир јави, шта он мисли да ради. Но Бећпр је радло околишно, стајао у саобраћају с обема ратујућим странама п преко свега овога договарао се с мпрном турском партајом, да му преда Београд. Ови су шеврдали; п нико никоме није веровао. Бећир паша замоли Аустрију да посредује. 22. јул. у земунском карантину пскупе се српске поглавице и дахије да учине уговор и да се помире, где је био аустријски ђенерал п посланик Бећир-пашин. Али Срби нису хтели друкчије пристати да се мире, него да за тај мир јамчи Аустрија. Аустријски ђенерал није могао јамчити и договарање се прекине. Но дахије пошто се врате у град, не хтедну очекивати, да на њих Срби нападају, нити да им ма што заповеда Бећир-паша, већ 3. авг., побегну низ Дунаво Оршави, где их прими под своју заштиту Репеп-ага командант турске тврдиње. ')

Бећпр паша пошто се опрости дахија, стане смишљати како да покори Србију п да заузме Београд. По његовом савету београдски Турци нису хтели пуштати у град више од 100 Срба, ради привременог заузећа града; тајно пак пошље једног Турчина да убије Карађорђа, али сам убилац погине од Карађорђеве руке. Карађорђе озлојеђен утворством пашиним, (који се међ' тим примицао Београду) опколи босанску војску са свију страна изахте, да му се дахије предаду. Бећир-паша пошље заповест коменданту Оршаве, %) да преда

1) т, ј. Ада-кале. Прев. 2) т. Ј. Адакаде. прси